Подешавања / Settings

Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала,
Није мала, није мала, увек ратовала,
И опет ће, и опет ће, робовати неће.

Нажалост, и пре и после последњег кошаркашког дербија у којем је Црвена звезда као гост победила Партизан (76:69) много више се причало о ономе што се могло чути поред паркета него о самим дешавањима на мечу.

На 220. вечитом дербију, у ком су кошаркаши Црвене звезде Телеком савладали Партизан са 76:69, са разгласа се у неколико наврата могла чути песма Рибље чорбе „Хоћу, мајко, хоћу у градску чистоћу. Спавам дању радим ноћу за градску чистоћу…“, што је црвено-беле натерало на реакцију дан после тријумфа.

Испод главе свилен брокат,
Јастук крије коса плава.
Бриге чак ни за под нокат,
Насмејана и кад спава.

Слушам како мирно дише,
Куда лута, шта ли сања…
Први освит, таму брише,
Ноћ се журно јутру склања.

На ускрс сам се, родила, џанум.
На ускрс сам се, родила, море.
На Ђурђев дан се крстила, џанум.
На Ђурђев дан се крстила.
Зато сам танка, висока, дзанум.
Зато сам танка, висока, море.
Зато ме зову Ђурђија, море,
Зато ме зову Ђурђија.
Мене ја мајка, родила, џанум.

Мајка хероја Горана Остојића, сину подиже споменик од стихова. Три књиге песама Јованке Јањић Остојић за убијеног сина, начелника штаба 63. падобранске бригаде

Српски Завет једном изречен, вечно је важећи споразум најбољих народних првака, а преко њих и целог српског народа са Вечношћу.

У небо гледам пролазе векови
Сећања давних једини лекови
Куд год да кренем теби се враћам поново
Ко да ми отме из моје душе Косово.

Онамо, ‘намо… за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Ој Србијо мати, немој туговати,
Зови, само зови, сви ће соколови,
за те живот дати.

Народ без Бога је као прашина, као песак који разноси ветар.
Проћи ће године и само прошлост ће остати у старим списима.

Христе Боже распети и свети,
Српска земља кроз облаке лети.
Лети преко небеских висина,
Крила су јој Морава и Дрина

Играле се делије
Насред земље Србије.
Ситно коло до кола
Вило се до Стамбола.

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.

Босиоче мој зелени,
ој, лане, лане, мој зелени.
На мом срцу засађени,
ој, лане, лане, засађени.

Да сам извор вода ладна
Ја би знала где би извирала
Извирала ниже Милановца
Протицала поред Крагујевца

Каранфиле цвеће моје
Још да ми је семе твоје
Тад би знала де би цвала
Мом драгану под пенџере

Хрватски премијер Зоран Милановић, уочи сутрашње утакмице са Србијом, поручио је да жели да Хрватска покаже да је пристојна земља која воли своје, а не мрзи туђе.

Лиснај се горо зелена
Мори лиснај се горо зелена

Иако је пре 15 дана глумио „хипика“ и позивао хрватску нацију да „гради љубав, а не мржњу према Србима“ у периоду око утакмице две репрезентације у квалификацијама за Светско првенство 2014, хрватски селектор Игор Штимац је у понедељак увече показао своје право лице.