Podešavanja / Settings

Britanski šef diplomatije šalje i neobičnu poruku da je „njegova vlada spremna da sarađuje sa političarima izabranim 12. oktobra”. Čitalac će se logično upitati: A s kim bi pa to drugim i mogla da sarađuje britanska vlada doli sa slobodno i fer izabranim predstavnicima naroda u BiH?

Ako je opoziciona koalicija Savez za promene izgubila izbore zato što nije ponudila program promena, pobednička ga mora imati da stara/nova vlast i pre 2018. ne bi postala bivša vlast.

Bio je to tipičan odgovor velikog broja birača, koji izbore svode na alternativu „za“ ili „protiv“ Dodika. Kandidati, bilo vlasti, bilo opozicije, za ostale značajne funkcije u Banjaluci i Sarajevu kao da im se ne čine važni.

Oni će u jednom entitetu biti dočekani kao udarna snaga rušenja, a u drugom kao pretnja odbrani međuentitetskih granica

Iako su i domaće, i inostrane sondaže biračkog raspoloženja sve od početka godine davale prednost strankama i političarima na vlasti, u obe konkurentske koalicije procenjuje se da su predsednik i premijerka Srpske iz Moskve doneli odlučujuće poene.

Šta je donela dugo pripremana konferencija održana u prošli četvrtak u Berlinu? Nasuprot željama i prognozama naših „prijatelja“ u bližem i širem okruženju da će se, mimo zvanične najave, na dnevnom redu naći „Dejton 2“, sazivač Angela Merkel nije promenila temu skupa.

Razumeju Srbi te odnose, a Dodik ne umišlja da je „mali Putin”, kako tvrdi Petrič.

Petrič zamera Rusiji što je Srpsku spasla od bankrota, kao da je neko branio EU da to učini sama.

Da li smo mi ovdje opsjednuti “teorijama zavjere” ili nam spolja često serviraju “samoispunjavajuće prognoze”? Pokušaje domaćih analitičara da proniknu u skrivene igre međunarodnih protektora oko budućnosti BiH, evroamerički visoki i srednji predstavnici i niski domaći trabanti obično diskvalifikuju kao izmišljotine iliti “teorije zavjere”.

“Naivna”, utoliko što tog panislamskog jedinstva na međunarodnopolitičkom planu nema nigde ni na vidiku.

Andrić ostavio neke zapise iz tog vremena, od njegovog opisa Hitlera i Nemačke tog doba, do dnevničkih zapisa „Između sirena“ koji govori o britanskim bombardovanjima Berlina.

Aktuelna angloamerička medijsko-diplomatska satanizacija Rusije i Putina mnoge analitičare u svetu asocira na globalnog „toplog zeca”, kroz koji smo mi prošli krajem prošlog veka.

Bosanski „nastavak građanskog rata bez oružja“ odvija se i kulturnim sredstvima – naučnim, literarnim, muzičkim, dramskim.

„Na ovom mestu srpski zločinci su u noći 25/26. 08. 1992. zapalili Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku BiH. U plamenu je nestalo više od dva miliona knjiga, časopisa i dokumenata. Ne zaboravite, pamtite i opominjite.”

„Spremni smo na dijalog i sa Dodikom”, izjavio je onomad Hojt Brajan Ji, zamenik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju, u intervjuu za „Avaz” (23. maj) i izazvao koliko razočaranje u Sarajevu, toliko i zbunjenost u Banjaluci. Zašto? Zato što je još krajem pretprošle godine prethodnik na istoj visokoj poziciji u Stejt departmentu Filip Riker proglasio američki bojkot predsednika Republike Srpske.

Uvijek iznenadi koliko su velike sile, kada dođu u sukob na strateškim tačkama u svijetu, zainteresovane za podršku malih ma koliko vojno, politički i ekonomski marginalnih zemalja. Pažljivo motre ko je za njih, a ko za suprotnu stranu, i po tome ih ocjenjuju kao prijateljske ili obratno i uzvraćaju. Još čudnije je da se to odnosi i na BiH, koja ne može ni sama sa sobom da izađe na kraj, a kamoli da utiče na globalne političke tokove. A novi povodi se svaki čas javljaju u Iranu, Gruziji, Egiptu, Siriji, na Krimu …

Ne treba se zaletati u kompromise, nego svojih nacionalnih interesa i držati se proverenih prijatelja

Sve sam nekako mislio da se „nemoguća država“ može sačuvati povratkom na izvornu verziju Dejtonskog sporazuma, odnosno vraćanjem nadležnosti koje su entitetima, po „bonskim ovlašćenjima“, oteli visoki predstavnici Vestendorp, Petrič i Ešdaun.

Kada je po povratku iz Nemačke Vučić izjavio da mu „nedostaje pameti kada se radi o Bosni”, bilo je to verovatno zato što mu je predočena „Mesićeva” nova mapa unitarne BiH.

Ostalim globalnim igračima ne odgovara “nemački Balkan” i trudiće se da se i u Srbiji i u BiH održi status quo i da čitav region do daljeg ostane “zamrznuti konflikt”, koji se po potrebi uvek može otkraviti.