Podešavanja / Settings

Najjače naše oružje je vera, hrabrost, istrajnost i ljubav, a vreme je da se dobro naoružamo. Ne očekujemo valjda podršku od neprijatelja? Dokle naivno da čekamo da nam se kukavice pridruže? Valjda smo do sada shvatili da u vremenu možemo ostati urezani po nečemu samo svojim činjenjem. Oni koji žele da trag koji ostave za […]

Како и да нађу спокој када своје презиме морају да изговарају шапатом, кријући лице у нади да их нико неће препознати. Знају да ако их људи препознају једина асоцијација на њих је превара, издаја, зло, лаж, вазалство. Нико не би могао мирно да живи са таквим аманетом. Чувајмо зато светао српски лик који су нам […]

Uvek kada nam se pruži prilika moramo da se setimo, govorimo ili pišemo o onima koji su nam omogućili da možemo da hodamo uspravno. Onim sinovima Srbije koji su nam očuvali Otadžbinu.

Folirantima moramo odmah pokazati gde im je mesto i ne dozvoliti im da zbune poštene ljude. Samo društvo koje ovakve parazite prepozna na vreme i oslobodi ih se može da računa na budućnost. Mi smo dozvolili da se te pijavice društva razmile i razmnože, da nam ih zapad nametne kao vlast i lažnu elitu. Dozvolili smo da kukolj odlučuje o žitu.

Srbine, zato se nemoj sklanjati od gorčine, time se sklanjaš od istine. Istini ne možemo pobeći, ona će nas kad tad sačekati, kada osetimo gorčinu, prihvatimo je i razmislimo o njoj, potrudimo se da u budućnosti bude manje gorka. Ne možemo pred vekovnim istinama da zabadamo glavu u pesak nadajući se da kad ponovo izronimo glavu one neće biti tu, takvo nešto je nemoguće i nije nikom uspelo.

Postoje dva naroda na ovoj planeti koja su vekovima razdvojeni teritorijom, ali milenijumima spojeni istorijom. Ima dva naroda koja su dva samo po imenu ali su kulturom, verom, krvlju, poreklom nepogrešivo jedan. Postoje dva naroda koja uporno pokušavaju da raznim podvalama, smicalicama, lažima i svim drugim poznatim zapadnim metodama razdvoje, ali njihova veza je neraskidiva. Koliko god da su Srbi i Rusi udaljeni, koliko god da nam istorija i neprijatelj ne dozvoljava da se i teritorijalno približimo, ne postoje dva naroda na ovoj planeti koja su tako bliska. Dva naroda koja su uvek tu kada je najteže.

Ta srpska ognjišta su zapadne hijene uz pomoć divljih hordi sa ovih prostora pretvorili u zgarišta. Naravno Srbin ne bi bio svetosavac kada se ne bi trudio i verovao u to da će zgarišta ponovo postati topla ognjišta srpska.

Ima li danas razlike nije li i danas Srbija podeljena između dahija? Nema li svako od njih svoj deo pašaluka gde slobodno sprovodi svoju volju i zakone? Zar vas ne podsećaju na dahije ovi koji danas ubiraju i određuju poreze?

Otadžbina nije izgubila nadu u svoju Srbadiju. Ne sme ni Srbadija da izgubi veru u sebe. Ako nešto hoćemo onda nije pitanje da li možemo već kada krećemo. Verujući Srbin može sve i kada odluči da to i hoće pitanje ostaje samo kada će to uraditi. Od tog momenta više nema nazad više ga ništa ne može zaustaviti. Svi mi dobro znamo ko su nam đedovi i ponosni smo na njih. Zadatak njihovih unuka danas je da i oni budu ponos svoje Otadžbine.

Baš zato što je srpski nacionalizam čista i neiskvarena misao, ona zapad plaši. Svetosavski zavet je ono što kod njih izaziva paničan strah, to je ona vatra koje se plaše, onaj plamen u kome njihovo zlo ne može da opstane.

Godinama i decenijama, tačnije od stvaranja izmišljene države Jugoslavije i davanja državnosti onima koji je nikad nisu imali, Srbi pokušavaju da budu istok na zapadu i zapad na istoku.

ih. Istorija naroda kome pripadamo satkana je od pravednosti, hrabrosti, čojstva, istine, plemenitosti i iskrene ljubavi. Ljubav koja ispunjava srce Srbinovo usmerena je ka porodici, naciji, prijateljima, dobrim ljudima, onima koji su se pokajali, ali iznad svega ka Svetosavlju i Otadžbini.

Nisu pobede odnosili jači, nisu odnosili oni brojčano nadmoćniji, pobede su pripadale onima koji su verovali, onima koji su se borili za veru, pravdu i istinu.

Na svetu ima lavova, ali nažalost svet mnogo više poznaje miševe. Verovatno je to posledica toga što se miševi nekako uvek brže množe, pa ih više i ima. Kada se dovoljno namnože pokazuju svoje pravo lice. Tada polako dobijaju na hrabrosti, i koriste svaku priliku dok dobroćudni lavovi spavaju da pokažu kakvi su u stvari.

Nismo prvi put saterani u ćošak, u ugao iz koga nam deluje da nema izlaska. Pritisnuti smo sa svih strana i ne dozvoljavaju nam ni oči da otvorimo. Nije to ništa novo, gledali smo ovo mnogo puta u prošlosti. I tada, kao i sada, neprijatelj je već krenuo sa slavljem, uveren u svoju pobedu. Prerano su počeli sa radovanjem. Zadali su nam nokaut i misle da nemamo snage više iz njega da ustanemo. Da li je baš tako? Naravno, Zapad svoj optimizam i sigurnost u pobedu zasniva i na činjenici da su oni koji stoje u našem uglu, oni koji bi trebali da nam budu glavna podrška, one koje smo nažalost sami birali, ustvari već odavno igračke u njihovim rukama.

Pobednik može biti samo onaj ko za života uspe svoju dušu da ispuni srećom, a duša se ne puni materijalnim. Ispunjenost duše postiže se isključivo duhovnim. To se može samo onda kada se ne beži od svoje suštine. Tada će nam život biti satkan od pobeda a duša ispunjena srećom.

Mnoga vremena u prošlosti su nametala da nije dobro biti Srbin. Ono što je mnogo važnije, kad god su ti teški periodi prolazili bili smo svedoci koliko su oni koji su se predali, oni koji su posustali pogrešili.

Sloboda nema cenu, ova činjenica je nešto što niko ne osporava. Naravno svi znaju da ni jedna država koja nije imala ozbiljnu vojsku nije mogla da zadrži ni slobodu. Ako ove dve istine realno sagledamo i povežemo, postaje nam sasvim jasno da za ozbiljnu državu vojska nema cenu.

Strah nesvojstven nama i našoj prirodi i duhovnosti je ono što nas je dovelo u ovu naizgled bezizlaznu situaciju. Ono što je oblikovalo ovo nakaradno društvo na zapadnim vrednostima i principima.

Za Srbiju su namenjeni politički „dronovi“, u vidu „srpskih“ političara. Princip je isti kao i sa običnim dronovima: upravljaju se daljinski i seju destrukciju, bedu i smrt, ali su njihovi upravljači golim okom nevidljivi. Zašto bi naši zapadni „prijatelji“ više rizikovali da im se neki srpski „partner“ otme kontroli, kada moderna tehnologija sve to lepo rešava?