Podešavanja / Settings

Mi smo pogrešnim vođenjem krenuli pogrešnim putem, ali smo se probudili. Probuđeni tražimo oprost, tražimo priliku da se ne obrukamo do kraja.

Srpski oficir i srpski vojnik uvek su činili svetosavski narod ponosnim. Ratovao je Srbin, vodio bitke, dobijao i gubio ih – ali ono što nikad nije izgubio, bez obzira na ishod same bitke, bila je čast. Ono što nikad nije dao i što mu niko nije mogao oduzeti bila je vera i Otadžbina.

Kada je srpskom narodu bilo teško, utehu i pomoć tražio je u pesmi. Pesma mu je uvek uzvraćala novim nadahnućem i nadom

Ima jedan narod mali brojem ali duhom nepobediv. Ima jedan narod koji nikad nikom sluga nije bio. Taj narod ogromne individualnosti kakva god sila da ga je pritiskala znao je kako da spase svoju dušu. Znao je uvek kako da spase svoju porodicu, spase prijatelje, spase pravoslavlje svoje. Nikad nije zaboravljao ni one druge, imao je taj narod uvek razumevanje i za neprijatelje svoje.Taj narod Srbima se zove.

Zbog svojih grehova ljudi su napravili ogradu između sebe i Gospoda. Onda kada im se pruži prilika da tu ogradu sklone, u strahu da stanu pred svojim gresima tonu još dublje. Narode moj što pre budeš stao pred ogledalo istine i suočiš se sa svojim strahovima, pre će se u srce tvoje vratiti hrabrost

Ako ste čitajući ili slušajući srpsku istoriju ostali začuđeni kako je moguće da jedan narod toliko puta strada, da prođe kroz sva iskušenja i da opet opstane, ako ste to poistovetili sa Božjom voljom, u pravu ste. Ali postoji još jedan element bez koga to ne bi moglo. Taj element je srpska majka

Srbi mogu da daju šansu da se izgubljene duše prizovu pameti, to je svetosavski. Ali ne mogu Srbi dozvoliti da se na to beskrajno čeka.

Posle upokojenja patrijarha Varnave 23.jula 1937. leta Gospodnjeg, Narodna Skupština Kraljevine Jugoslavije izglasala je sa 166 glasova za i 129 glasova protiv konkordat. Dokument tako nazvan ustvari podrazumeva ugovore koje Sveta stolica potpisuje sa pojedinim državama. Pomenutim konkordatom u Kraljevini Jugoslaviji trebalo je da se potpuno izjednače pravoslavna i rimokatolička crkva bez obzira na broj vernika i realnu situaciju.

Prelistavajući novine čovek može svašta da sazna. Neki put neverovatna saznanja i vesti iz novina nas dovedu do pitanja šta smo mi do sada mislili, kako smo živeli i odakle nam tolike zablude koje traju vekovima. Tako smo gotovo u svim medijima 09.juna 2014. mogli da pročitamo sledeću izjavu poglavice, koja treba valjda da skine još jednu srpsku zabludu o tome ko su nam prijatelji a ko ne

Za Zapad to možda i nema neku vrednost, možda kod njih cilj opravdava sredstva. Srbin to ne može da prihvati, pravila po kojima on živi moraju da prate njegovu suštinu. Suština Srbina je njegov hrišćanski duh.

Satkani su od slabog materijala, nemaju hrabrosti, nemaju vere, ustvari jednostavno rečeno – nisu Srbi.

Nažalost, mi Srbi ne možemo biti srećni da su na strani naših neprijatelja uvek najaktivniji „bivši Srbi“.

Nemojte nikad zaboraviti ko ste. Neka u vama uvek tinja plamen predaka, taj plamen će vas činiti živim. Taj plamen prošlosti podsetiće nas na našu veru i pomoći nam da kroz činjenice ne zaboravimo istinitu ulogu Srba.

Dok gledam kako se još jednom pred našim očima odigravaju laži, iznova i iznova, razmišljam da li je sinonim „sloboda medija“ ustvari drugo ime za „slobodno laži“. Postoji li u ovom našem civilizovanom svetu – kako volimo da ga zovemo bilo šta što liči na civilizovano ili bar nešto što će pokušati da zaštiti ako se nešto civilizovano i pojavi.

Narod koji nema svoju zemlju ne može se nazvati narodom

Da bi razumeli o kojoj vrsti izdaje, patriotizma i nacionalizma želim da govorim, pokušaću da vam dočaram čitanjem pesme koju je 1875. godine napisao naš Đura Jakšić (1832-1878):