Подешавања / Settings

Марко Милачић је колумниста, али иза његовог имена може да пише и — ратни репортер. Аутобиографски репортер. Милачић је, наиме, у рату. Његовом рату за слободу, у који константно позива друге. „Да ли постојимо као народ? Да ли поседујемо минимум грађанске савести? Политичког достојанства? Историјске одговорности? Или смо само утваре из Његошевих песама, виртуелни продукти […]

И један и други су ратове, које су водили деведесетих, наставили другим средствима, двехиљадитих

Уместо да се друга Србија додирује са природним савезником – другом Црном Гором, оном која бесомучно призива смењивост власти, демократију и слободно друштво. Не, чини се да јој је ближа адреса – прва Црна Гора. Прва фамилија. Ђукановић и његови.

Не знам како да помогнем мом другу Марку Милачићу, једном од најбољих новинара у Црној Гори. Он је заједно са још неколицином других ентузијаста недавно основао невладину организацију „Покрет за неутралност”, име НВО говори све. Наиме, у Црној Гори је више од 60 одсто народа против уласка земље у НАТО, али су скоро сви политичари, па и они из опозиције, за НАТО. Но кога брине то шта народ мисли, кад народ лако може да промени мишљење.

Ваш најпознатији планетарни бренд није Кока Кола, већ рат. Није цивилни аутомобил Форд, већ војни хеликоптер Апач. Није Њујорк Тајмс, већ ратни носач авиона. Ne McDonald’s и Пентагон.