Podešavanja / Settings

Povereništvo Dveri iz Kragujevaca i izdavačka kuća „Catena mundiˮ iz Beograda pozivaju Vas na tribinu na temu EU ILI RUSIJA. Dođite!

U petak, 17. aprila u 18 časova u Ustanovi kulture „Palilula“ biće održana promocija knjige „Pravo i pravoslavlje“, autora dr Zorana Čvorovića.

Анализирајући моралну страну европске политике царске Русије у 19. и почетком 20. века, професор права Е. Спекторски је закључио, да сталне оптужбе Запада на рачун Русије да је „незасити освајач и европски жандар” – нису увек злонамерне”. Наиме, западне псеудоелите су биле слепе да виде идеалистичко саможртвовање Русије током 19. века, поднето ради очувања европског […]

Povodom izlaska knjige „Pravo i pravoslavlje“, autor Zoran Čvorović održao je nezaboravno predavanje pred zainteresovanim slušaocima u Ljubljani. Ne propustite!

„Dok je Vizantija i države naslednice njene civilizacijske misije čuvala poredak u čijem su temelju bile položene Hristove reči da caru treba dati carevo, a Bogu Božije, pravoslavni Istok je bio Otadžbina prava i ljudske slobode.“

U vreme kada su u Evropi gorele lomače inkvizicije, na pravoslavnom Istoku inoverni su imali pravo da slobodno ispovedaju veru. Zašto se to prećutkuje? Pere li zapad biografiju kada nameće tzv. „toleranciju“?

Imajući ovo u vidu, ne treba nam Tomina „diplomatska” kremanska prozorljivost da znamo da će Brisel pošto potpiše SSP sa tzv. Republikom Kosovo, po svoj prilici na proleće 2015. g., od Srbije zahtevati da sa istom zločinačkom NATO tvorevinom, shodno obavezi iz čl. 15 SSP zaključi ugovor o regionalnoj saradnji i dobrosusedstvu, sa već pomenutim obaveznim elementima.

U četvrtak, 11. decembra u Svečanoj sali skupštine grada Kraljevo predstavljene su nove knjige Zorana Čvorovića i Vladimira Dimitrijevića – „Pravo i pravoslavlje“ i „Ivan Iljin: Između Čeke i Gestapoa“.

U četvrtak, 11. decembra u 19 časova, u sali Skupštine grada Kraljeva, Vladimir Dimitrijević i Zoran Čvorović je govoriti o Ivanu Iljinu, pravu i pravoslavlju, i ujedno predstaviti svoje nove knjige. Dođite!

Nedavna izjava poslanika Bundestaga, A. Šokenhofa, kako je evropski put Balkana i Srbije ugrožen pretnjom ruskog uticaja, potvrdila je da je zapadna šargarepa varki i obmana oglodana do kraja.

U četvrtak, 11. decembra u 19 časova, u sali Skupštine grada Kraljeva, Vladimir Dimitrijević i Zoran Čvorović će govoriti o Ivanu Iljinu, pravu i pravoslavlju, i ujedno predstaviti svoje nove knjige. Dođite!

Posle Sajma knjiga i raspisane pretplate za treće izdanje enciklopedije Catena mundi, vreme je i za promocije, u Srbiji i Rasejanju.

Srpsko stanovište je biblioteka koja je nastala na osnovu ideje Miloša Crnjanskog, koju je razradio Milo Lompar, da stvari, jednom za svagda, treba gledati isključivo sa srpskog stanovišta. Među autorima koji su objavili knjige u okviru ove edicije su: Kosta Čavoški, Slobodan Antonić, Milo Lompar, Dejan Mirović i drugi.

Taj cilj u snažnijoj je vezi sa vesternizacijom Srbiijen pod austro-ugarskim patronatom posle 1878. nego sa međunarodnim prilikama Prvog svetskog rata.

„Slučaj Đorđe Martinović je završen. Moja policija je utvrdila da se sam povredio i nema sudskog procesa. Đorđe je prvi srpski samuraj koji je nad sobom izvršio harakiri”.1)

Prenosom najbitnijih funkcija vlasti i većine poslova na nadnacionalni nivo građanin birač se degradira u pukog poreskog obveznika koji gubi mogućnost kontrole, neposredno ili preko reprezentativnog, demokratskog predstavničkog tela

Da bi se putem zakona uveo red u državi, neophodno je da zakoni odgovaraju mesnim prilikama i potrebama. Međutim, u novoj evrounijatskoj zakonodavnoj vesternizaciji Srbije, njeno zakonodavno telo imaće ulogu pukog aklamatora zakonskih tekstova koje sastavlja briselska administracija, isključivo prema interesima globalne plutokratije.

Jedan na prvi pogled lokalni predizborni televizijski duel može da pruži znatno tačniju i celovitiju sliku o spoljnoj politici dosadašnje Srbijine Vlade, nego što to može da se zaključi na osnovu njenih zvaničnih saopštenja.

Jedna od srpskih izreka proistekla iz viševekovnog nacionalnog iskustva sa životom pod tuđinskom i tiranskom vlasti, kaže da „sila Boga ne moli, a da Bog silu ne voli ”. U takvim „vunenim vremenima” Srbi su gledali da se sklone u besputne krajeve i prežive daleko od „civilizacije” koja je htela da im izbriše „divno ime i svetu svobodu” (P. P. Njegoš), trudeći se pri tom da svoju veru i narodni karakter sačuvaju neiskvarenim i neukaljanim.

Iz geografije februarskih i martovskih diplomatskih poseta najviših Srbijinih rukovodilaca može se mnogo što šta zaključiti o njenoj sadašnjoj spoljnopolitičkoj orijentaciji.