Podešavanja / Settings

Zbog toga se, takođe, Grci ljute. Zašto Srbija sada na njima „šilji pero“, kada je propustila stotine sličnih situacija. Posebno ako se ima u vidu da Grčka nije priznala tzv. republiku Kosovo, niti je to najavila.

„U NATO, odmah!“. Ovako naslovljenim člankom obratio se Vuk Drašković javnosti preko stranica dnevnog lista „Danas“. Nekada davno, kada je čelnik SPO-a bio „kralj srpskih trgova“, „prvi istinski opozicionar“ i „jedina alternativa komunističkom sistemu“, veseli ravnogorci su u pogodnim prilikama pesmi „Sprem’te se, sprem’te“ dodavali strofu: „i tri puka Draškovića Vuka.“

Još uvek ne treba otpisivati Nikolu Gruevskog, ali je njegova pozicija kao do skora nespornog lidera Makedonije već načeta. Posle posete Viktorije Nuland Skoplju, Gruevski je morao da popusti i pristane na skoro sve ono što je u razgovorima sa Johanesom Hanom uporno odbijao. Izbore na proleće 2016. godine tako će organizovati nova vlada, pa VMRO neće moći da koristi državne resurse za predizbornu kampanju, na način, kako je to činio do sada. To Gruevskom smanjuje šanse da na izborima pobedi, mada je prema dosadašnjim istraživanjima javnog mnjenja i dalje imao ubedljivu prednost u makedonskom biračkom telu.

Već duže vremena beogradskom političkom čaršijom kruže glasine o spremanju „srpskog Majdana“. Da li će ga biti? Gde ima dima, ima i vatre. Kako od, danas su šanse da do organizovanja „srpskog Majdana“ dođe mnogo veće nego što je to bilo juče. Razlog je, zašto je tako, treba tražiti u „srebreničkoj epopeji“ SAD i Velike Britanije, koja se završila neslavno u SB UN. To je kap koja je prelila čašu.

Balkan je opet u središtu pažnje. Na način na koji su se zapadni mediji odnosili prema Srbiji devedesetih godina, danas se odnose prema Grčkoj.

Ukoliko je deo naše kulturne elite želeo da odbrani „Avala film“, onda je morao da počne sa tim mnogo ranije, oglašavajući se oko drugih tema. Tada bi i narod više verovao eliti, pa danas ne bi bio nezainteresovan pred pretnjom da istorija naše kinematografije jednostavno nestane. Da se ranije nije ćutalo, danas bi sve bilo drugačije.

Pobeda Andžeja Dude, kandidata opozicione partije Pravo i pravda, na poljskim predsedničkim izborima povod je za razgovor sa Dušanom Prorokovićem, jednim od naših najuglednijih analitičara. Šta je dovelo do pobede relativno nepoznatog poljskog evroparlamentarca, o ingerencijama novog šefa države, implikacijama na poljsko-evropske i poljsko-ruske odnose, ali i o poukama koje Srbija može izvući iz poljskih i izbora u drugim evropskim državama…

Vlatko Stefanovski je pre tri decenije pevao kako „Skopje ima mikroklima“. Spot za ovu pesmu je ostao zapamćen i po tome što se u njemu pojavljivao tada legendarni Darko Pančev.

„Poseta je bila značajna i sa ruske strane, jer su hteli da provere i donekle utvrde stavode koje će premijer Srbije (Aleksandar Vučić) izneti tokom posete (državnom sekretaru SAD) Džonu Keriju u Vašingtonu“, rekao je Proroković za agenciju Beta.

Zašto je srpsko stanovište jedina politička i kulturna ideja za koju nema mesta u medijima? Da razbije ideološke okove, pojavio se specijalni komplet knjiga – Srpsko stanovište!

Postoje neka pravila u međunarodnim odnosima kojih se države moraju pridržavati ukoliko žele da i dalje budu tretirane kao države. Moraju da povuku linije koje se ne smeju prelaziti po bilo koju cenu i na njima se mora istrajati. I mora se primenjivati reciprocitet.

Da li će Hašim Tači doći u Beograd ili neće? Nesumnjivo, većinu Srba ovo interesuje. Dolazak Tačija u Beograd bio bi odvratan čin, ruganje svim žrtvama, smejanje u lice herojima sa Košara, rodbini svih naših građana koji su završili u Žutoj kući…

Pošto se stene obično nalaze na dubinama većim od rezervi pitke vode, prva posledica je zagađenje vodnih resursa, a tokom ovog posla još dolazi i do svih simptoma koje opisuju žitelji albanskog sela.

U dramatičnom izveštaju republičkog Zavoda za statistiku, navodi se kako četvrtina građana Srbije živi na ivici siromaštva, a još toliko joj se velikom brzinom približava.

Zašto su svega nekoliko sati posle pada helikoptera Vojske Srbije i pogibije sedam ljudi počele kroz srpski javni prostor da kruže razne špekulacije o odgovornosti pojedinih ministara i zahteva njihova ostavka? Odgovor je jednostavan: zato što je Vlada slaba! U svakom pogledu.

Ako stvari krenu po zlu u Novorusiji, SAD mogu otvoriti novu balkansku krizu kojom će rušiti ruske interese u ovom delu Evrope.

Srbija je od zemlje sa ograničenim suverenitetom, došla u status države pod takozvanom prikrivenom okupacijom.

Da li je Nemačka prijatelj ili neprijatelj Srbiji i kakve planove „najjača evropska ekonomija“, na čijoj teritoriji ima više američkih vojnika nego na Kosovu i Metohiji ima sa Balkanom? Iako se, na osnovu iskustva srpskog naroda u 20. veku čini da je odgovor na ovo pitanje jednostavan, događaji u Ukrajini i pokušaji da se uspostavi jedinstvo na liniji Berlin-Moskva otvaraju nova pitanja i dileme.

Na kraju, kao jagoda na vrhu torte, pojavljuje se odlazak premijera Srbije u Hrvatsku, na Dan državnosti Srbije, gde je minutom ćutanja odao počast hrvatskim bojovnicima koji su izvršili najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Počela je teška artiljerija da bije po Aleksandru Nikitoviću. Bilo je to i za očekivati posle posete nemačkih parlamentaraca Beogradu predvođenih pokojnim Andreasom Šokenhofom u leto 2012. godine, kada su doneli spisak sa sedam uslova koje Srbija mora ispuniti kako bi nastavila svoje evrointegracije. Drugi uslov glasi: „otkrivanje i gonjenje počinilaca paljenja zgrade ambasade Nemačke 2008. godine“. Dakle, Aleksandar Nikitović se isprečio na putu Srbije ka EU. Zato ga više niko ne može spasiti. Gde Nemci pokažu okom, tu srpsko pravosuđe kreće skokom. Mnogo toga podseća na stanje u Nedićevoj Srbiji. Samo tada su spiskove sa zahtevima i imenima donosili i pravili predstavnici ove zemlje sa prezimenima Ler, Beme, Nojbaher…