Podešavanja / Settings

„Parada ponosa“ jeste „prekretnica u savremenoj istoriji demokratske Srbije“. Jer demokratije više neće biti

Zahvaljujući „prijateljima“, Srbi su uspeli da izgube u miru od slabijih političkih protivnika sve što su stekli u ratu

Iz četvrtog pokušaja, članice EU su donele odluku o trećem paketu proširenih sankcija protiv Rusije. Očigledno, pritisci SAD, atlantističkog lobija i zainteresovanih finansijskih centara da se napravi što je moguće veća i ozbiljnija konfrontacija između Brisela i Moskve su ogromni.

SAD su, kao i nekoliko imperija pre njih, postale talac sopstvene neumerenosti

Tamo gde je stala Ketrin Ešton, u prvom javnom nastupu je nastavila njena naslednica-Federika Mogerini. Suštinski, to je politika „pokazivanja nemoći“ i dokazivanja kako EU geopolitički i spoljnopolitički i ne može da bude ništa drugo do privezak SAD.

Iako je grešio, Putin će na kraju ovog sukoba sam odrediti šta će od Ukrajine uzeti ili napraviti

Ukrajina i Bliski istok, kao dva velika geopolitička žarišta, presudno utiču na stabilnost Balkana i ukupni položaj Srbije. Od toga kako se bude razvijala ukrajinska kriza zavisiće i naša energetska bezbednost, izvoz, investicije, postojanje manevarskog prostora u spoljnoj politici.

Vrlo neobično deluje to što se predsednik jedne države, u kojoj se itekako drži do protokola, sreo sa predsednikom male opozicione partije iz druge zemlje. Poslednji put su ovakvi susreti održavani kada je trebalo rušiti Miloševića, pa su se lideri malih opozicionih stranaka rastrčali po Evropi

Na kraju, u ovu računicu treba uneti i dosadašnje iskustvo da, uvek kada je pokušavana neka akcija preko „tajkunskog lobija“, Rusija je gubila. Antikijevski bunt u istočnoj Ukrajini je počeo ne u Donjecku ili Lugansku, već u Harkovu.

Posle obaranja malezijakog putničkog aviona, Amerikancima je teško da se povuku nazad. Kod američkih teoretičara, ovakve situacije se opisuju kao „dodavanje gasa”. Amerikanci su zapravo strašno ubrzali.

Dokaz da je Srbija dobila jedno veliko ništa popuštanjem na Kosovu i Metohiji, jeste i odlučno nastojanje da se park izgradi.

Predviđanje koje se u srpskoj blogosferi, na internet portalima i mnogobrojnim komentarima po alternativnim medijima „vrti“ već duže od pola decenije, polako se obistinjuje. Istina, do takvog zaključka i nije bilo teško doći. Dovoljno je bilo samo se redovno informisati o stanju stvari.

Srpski mediji, koji često pominju «izbalansiranog Tita» počeli su da broje strana putovanja premijera zemlje Aleksandra Vučića. Nećemo se baviti matematičkim operacijama iz serije «može li da se stavi znak jednakosti između dve posete premijera Vučića Nemačkoj i jedne posete Rusiji», već ćemo se potruditi da promislimo o političkoj podlozi – za to smo zamolili da nam pomogne direktora Centra za strateške alternative Dušana Prorokovića.

U širem kontekstu posmatrano, zapravo mi trebamo EU, taman koliko se predstavlja da ona treba nama. Cela priča o dolasku zvaničnika EBRD u vreme poplava je zapravo na ovom talasu. Dolaze jer im nešto treba od nas, dolaze da bi nam uzeli. Cela priča o evrointegracijama se zapravo svodi na to.

Neposredno nakon raspisivanja parlamentarnih izbora postavio sam pitanje: da li se preračunao Aleksandar Vučić? Činilo se da, sklapajući jesenji predizborni mozaik, Aleksandar Vučić strpljivo vuče poteze u cilju podizanja svog rejtinga. Ocenjujući izborne rezultate sa sadašnje vremenske distance, mora se reći da mu je to i uspelo.

Rezultat predsedničkih izbora u Ukrajini, održanih 25. maja, je očekivan. Već se na početku kampanje ispostavilo da Petar Porošenko nema ozbiljnog protivkandidata. U tandemu sa Vitalijem Kličkom svoje šanse je samo povećavao i pobedu učinio izvesnom nekoliko nedelja pre otvaranja birališta.

On podseća na Južni tok, ali i na kredit za Železnicu Srbije, koji je vrlo zanimljiv, jer Rusija želi da ojača železničke koridore u istočnoj Evropi i nije slučajnio dala milijardu dolara kredita za infrastrukturu.

Šta će se promeniti u EU posle izbora za Evropski parlament? Sudeći po prvim reakcijama, verovatno-ništa! Kao što se ništa nije promenilo ni posle prošlih izbora. Značajno jačanje „evroskeptika“ u najvažnijim članicama EU detektovano je još pre četiri godine. Međutim, na to niko nije želeo da obrati pažnju. Zapad živi u postpolitičkom sistemu, u kojem odlučuju korporativne elite. Volja građana iskazana na izborima samo je deo pratećeg folklora, neophodnog da bi se ceo proces mogao i dalje nazivati „demokratskim“.

U crnogorskoj narodnoj pesmi iz prve decenije HH veka se kazuje: „A sablje se zavitlaše, Prema Suncu prelivaše. U plamen se one dale, Pa su rane izazvale, Al su rane vrlo male. No Japanac malaksa je, Na megdanu zaostaje. To je Lekso primjetio, Kuražni je odmah bio, Pa se juriš pojačao i Japanca savladao. Desnu ruku teško rani, Pa ne može da se brani. Lekso oštrom sabljom manu, I Japancu skinu glavu“.

Kako će Srbija obeležiti 9. maj? Sledeće godine je 70-godišnjica pobede nad nacizmom. Da li će i to biti jedna od godišnjica koju ćemo zaboraviti da obeležimo?