Подешавања / Settings

Карађорђе је на данашњи дан 1817. године убијен. А шта би било да није. И да је Карађорђе остао у Србији неухваћен, опет би га на следећој историјској окуци дочекала криза грчког устанка… А шта би било и да Срби нису имали Вука Караџића? Књаз Карађорђе и српски великаши Шта би било да се књаз […]

  Ср­би су на по­чет­ку 20. ве­ка има­ли свој пра­во­пис, да би по­том ушли у срп­ско­хр­ват­ско пра­во­пи­сно и је­зич­ко за­јед­ни­штво, из ко­га су иза­шли тек на кра­ју истог ве­ка. За­јед­ни­штво је би­ло ре­зул­тат по­ли­тич­ких, кул­тур­них и (со­цио)лин­гви­стич­ких при­ли­ка кроз ко­је су про­шли на­ро­ди Ср­би­је, Хр­ват­ске, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и Цр­не Го­ре. Це­ло­ви­та исто­ри­ја срп­ског пра­во­пи­са […]

Ни­је нео­бич­но да у раз­ли­чи­тим др­жа­ва­ма је­дан књи­жев­ни је­зик има раз­ли­чит ста­тус: да у јед­ној бу­де ве­ћин­ски а у дру­гој ма­њин­ски. Али је сва­ка­ко ви­ше не­го нео­бич­но – да је­дан је­зик исто­вре­ме­но у ис­тој др­жа­ви бу­де и ве­ћин­ски и ма­њин­ски. Та­кве при­ме­ре (со­цио)лин­гви­стич­ка ли­те­ра­ту­ра, ко­ли­ко нам је по­зна­то, и не бе­ле­жи. Ка­ко би их и […]

Кључни налаз је да су те последице биле двојаке природе: прво, продуковано је одвајање српског од руског језика и удаљавање српског идентитета од својих старословенских корена; и друго, створена је основа за каснију цикличну дезинтеграцију српског језика и, тиме, самог српског националног идентитета.

Беседом академика Душана Ковачевића данас је у Тршићу завршен 80. Вуков сабор који негује традицију и успомену на Вука Стефановића Караџића реформатора српског језика и писма, а завршној свечаности присуствовао је министар просвете, науке и технолошког развоја Томислав Јовановић.

Славним историјским личностим приписује се дугачак низ цитата које они никада нису ни изговорили! „А за шта се онда боримо“ је изјава коју Винстон Черчил никада није ракао свом министру одбране када му је тражио да повеће војни буџет на рачун буџета за културу.

Готово је непознат податак да је велики реформатор језика од 29. марта 1831. године био на челу градске управе. Имао плату 1.200 форинти сребра. Претежан део живота свестрани Вук је провео као грађанин Беча. У Београду је боравио (осим у устаничком времену) у два краћа периода. Мање је познато да је Вук вршио и дужност […]