Прочитај ми чланак
Земље „деветке“: Кина, Русија, Јужна Африка, Бразил, Индија, Индонезија, Турска, Аргентина и Чиле, полако преузимају економску власт у свету, а то се најбоље види по одбијању послушности Вашингтону и оштрим иступума лидера тих земаља, наводе економски аналитичари.
„Деветку“ предводе Русија и Кина
Током 2013. године на удео земаља „деветке“ отпада више од 70 напретка светске економије! Позивајући се на податке САХО банке, аналитичари наводе да је обим робне размене између Русије и ЕУ прошле године премашио 410 милијарди долара, а да на ЕУ отпада најмање 60 одсто руских страних инвестиција.
Што се тиче Турске, и код ње удео ЕУ заузима више од 65 спољнотрговинске размене, која се такође рачуна у десетинама милијарди долара. Зато ће Русија и Турска, вероватно, бити приморане да реагују на могуће европске катаклизме.
Ако десне партије освоје знатан број гласова, као што то показују анкете, и формирају блок у Европском парлементу, најјаче земље ЕУ попут Немачке и Француске могле би да уђу у рецесију и цела Унија могла би да се нађе пред новим економским проблемима.
Тренутно су развијене државе на самој граници негативних економских показатеља. То је фактор који може да створи могућности за земље „деветке“ да започну процес структурних промена својих националних привреда, успостављајући повољну трговинско-економску сарадњу, наводи САХО банка.
Знаци таквих промена већ се виде у деловању Турске, која шири своју сарадњу са земљама Азије и Африке, и Русије, која је почела да поклања већу пажњу успостављању сарадње са земљама Азије и Латинске Америке. При томе, Москва и Анкара добиће реалне могућности да делују заједно у трећим земљама.
Како пише „Фајненшел тајмс“, нису случајно земље „деветке“ почеле да пружају отпор САД, а понекад и да једноставно игноришу Вашингтон. Русија одлучно брани своје националне интересе на постсовјетском простору. Турска тежи да ојача себе у улози лидера на Блиском истоку, а председник Бразила Дилма Русеф први пут је отказала државну посету САД.
Тако је политика Вашингтона, како констатује лист, почела да губи актуелност, а свет се враћа ситуацији „самоуверених регионалних лидера“.
(Вести)
