Pročitaj mi članakIrački Kurdi 25. septembra odlučuju o nezavisnosti. Sopstvena država bi, smatraju, bila poštena nagrada za uspešnu borbu protiv Islamske države. Brisel to vidi drugačije.
У малој просторији бриселске пословне зграде од стакла и бетона све је онако како приличи историјском поводу. Постављене су курдске заставе, поред њих је географска карта на којој је означена курдска територија у Ираку.
Караман Евсен, председник Курдско-европског друштва, пред европским медијима говори у прилог независности Курдистана. Заузима место на подијиму, десно и лево од њега седе двојица колега. На руском, енглеском и курдском свечано представљају Декларацију за независност од Ирака. Њу је потписало шездесет курдских удружења.
Конференција за штампу не иде глатко: проблеми са микрофонима који с времена на време крче. Непрестано се чује жамор Курда расположених за дискусију. Представници интернационалних медија безвољно седе на својим местима, неки и пре времена напуштају конференцију. У Бриселу као да нико није претерано заинтересован за предстојећи референдум.
Курдистан за награду
Евсена као да то не узбуђује. Харизматични немачки-Курд са патосом аргументује за отцепљење од северног Ирака:
– Вештачки повучена граница у Ираку од пре сто година, која се базира на Сајкс-Пикотовом споразуму проузроковала је патње, протеривање као и етничке и религиозне прогоне.
У борби против терористичке организације ИС, Курди су дали толике жртве и показали се као поуздан партнер „цивилизованог света“.
– Ми позивамо централну ирачку владу, државе суседе Курдистана, као и Немачку, ЕУ и Уједињене нације да признају исход референдума.
У борби против ИС су се северноирачки борци, Пешмерге, показали као веома успешни – за разлику од војске централноирачке владе. Ирачки Курди су притом платили високу цену. На иницијативу председника аутономне области Курдистан, Масуда Берзанија, сада би требало да уследи награда.
Без подршке међународне заједнице
Међународна заједница веома цени допринос Курда у борби против ИС. Међутим, осим Израела ни једна једина земља не подржава референдум о независности: Министар спољних послова САД, Рекс Тилерсон, недавно је нагласио да је за независност исувише рано.
Суседне земље, Турска, Сирија и Иран забринуте су да би независтан Курдистан могао да подстакне сепаратизам њихових курдских мањина. И ирачка централна влада је против, с обзиром да полаже право на територије које су освојиле Пешмерге – на крају крајева подручје око Киркука је веома богато нафтом. Уз то, тамо не живе само Курди, већ и Туркмени и Арапи.
Чак и европске државе, које оружјем помажу борбу Курда против ИС, заузимају критичке позиције. Холанђанка Кати Пири, посланица Европског парламента, експерткиња за Блиски исток, објашњава став ЕУ: „У већу за „спољнополитичка питања“ званично се свих 28 земаља чланица позиционирало против референдума. Европске земље су за уједињени Ирак.“
Пири каже да постоји забринутост да би курдска држава у овом тенутку могла да дестабилизује ионако проблематичан регион:
– У суседним земљама, Турској, Ирану и Сирији, где има курдских мањина могли би да избију грађански ратови (…) И сам Ирак би могао да се дестабилизује, јер на северу Ирака постоје различите групе народа, па чак и међу Курдима има супротстављених фракција.“ Ирачка централна држава треба да се стабилизује пре него што уследе такве територијалне промене – додаје Пири.
Да ли је куцнуо час курдске државности?
Евсен критикује тај аргумент, који је и данас више пута поновљен. Он је уверен да би курдска држава допринела стабилизацији региона.
– Када је Ирак био стабилан? Толико крви је проливено у прошлости у сукобу између сунита, шиита и Курда. Ми ћемо да изградимо поуздан, плуралистички и секуларни систем, који ће стабилизовати Ирак и који ће послужити као модел за читав регион.
Повлачење граница Сајкс-Пикотовим споразумом 1916. године није било и интересу Курда – они нису добили своју државу. Сто година касније знатно више су профитирали од немира на Блиском истоку. Због сложног противљења међународне заједнице сан о Курдистану би поново могао да падне у воду.
Али Евсен не одустаје: – Уколико много више од 50 одсто грађана подржи независност, онда ће ЕУ и међународна заједница признати резултат референдума – све друго било би кршење демократских принципа.
