(rt.com/op-edge)

Технократија полако замењује демократију на Западу. У дуговима обогаљеним земљама, попут Италије, Грчке и Шпаније, ниједан политичар се не усуђује да притисните дугме default reset, па Анаконда дуга доноси неумољиву и спору смрт.

Зато што наши политички представници немају кичму да загризу метак, избори су постали шарада. Финансијска тржишта, Духови Цириха, почела су да прогањају наше политичке лидере.

О аутору:
Почевши свој радни век у ваздухопловној индустрији и обучен од стране ББЦ-а, Тони Гослинг је британски активиста за људска права, историчар и радијски истраживачки новинар.

Али ове Голдман Саксу пријатељске, зеленашке, технократе су само један крак хоботнице која се јавља као стварна снага у западном свету. Мање су познате фирме које поседују вредне патенте и што, као илузионисти, избацују блиставе нове научне справице. То је технологија, која, у јавним рукама, би требало да нас ослободи од напора и ослободи наше слободно време, али у приватним рукама чини управо супротно.

Када наши народни посланици, новинари и адвокати складиште своје контакте из телефонског именика помоћу „Synch“ услуге, или стављају резервне копије докумената у „The Cloud“, они немају појма где ће њихов драгоцени посао завршити. Они непромишљено деле податке са предузећима која податке могу тихо копирати, продати или их чак изменити и оштетити пре враћања.

Ове технократе „дигиталне револуције“ планирају деценијама унапред. Они насрћу на органе власти користећи „пословну тајну“, да штампу, политичаре и јавност држе у мраку. У доба масовног надзора и насумичне комуникације, они могу да купе обавештајне податке о томе шта ће изабрани политичари урадити, па чак и шта размишљају да ураде, и да уложе огромне ресурсе у контра-потезе.

Технократе испод хаубе
Насловна страна овонедељног Autoweek магазина : „Ко контролише ваша кола? Влада и приватна лица сада могу да даљински контролишу ваш аутомобил“ – је изазвала бројна питања о поузданости и изменљивости (hackability) Аудија, Тојоте, Мерцедеса и других „рачунарима потпомогнутих“ возила. Ко је одговоран за смрт или повреду, ако се неки Тојотин уграђени компјутер замрзне изазивајући „нежељено убрзање“? Тојотин директор? Програмер? Ко?

Награђивани новинар-истраживач, Мајкл Хестингс, умро је у пламену возећи Мерцедес из 2013-те кроз Лос Анђелес у раним јутарњим сатима, у уторак, 18. јуна 2013. Ишао је да види своју пријатељицу, Џордану Тигпен, у ноћи када је умро, тражећи да позајми њен Волво јер је веровао да је његов Мерцедес Ц250 „претрпео измене“(was being tampered with’).

Према речима његове супруге, Елисе Џордан, Мајкл је почео да истражује ‘War on The Press'(Рат са штампом) новог директора ЦИА-е Џона Бренана. Понављајући Вотергејт скандал, Хестингс је изразио уверење да је ЦИА, са или без одобрења, почела да користи напредне војне технике психолошког рата против домаћих новинара и политичара.

Чак се и бивши амерички Национални координатор за безбедност, заштиту инфраструктуре и сузбијање тероризма, Ричард Кларк, одважио да каже да је такав удес једног возила „у складу са сајбер нападом на ауто.“ Као и срчани напади, ови „Бостонске кочнице “ инциденти су, прича се, омиљени код организованог криминала и обавештајних служби, јер их је тако лако свести на „несреће“.

Наш правосудни, полицијски и истражни новинари једноставно нису у стању да разумеју сложену и комерцијално осетљиву технологију, а камоли да прикупе довољно доказа за одлуку да ли су ове катастрофе несреће … или атентати. Дакле, ако смрт Мајкла Хестингса не значи ништа друго, она треба да сигнализира, гласно и јасно, да своје слободе морамо зграбити, или их гледати како се распадају.

Технократе у нашим школама
Што је технологија неупадљивија, вероватније је да ће остати нерегулисана, а што су млађи они који је тестирају, већа је вероватноћа да ће је корисници прихватити без поговора, као кул и модерну. Школе морају да буду посебно опрезне, проверавајући да ли су технолошка ‘побољшања’ заиста неопходна, а суђења нису само комерцијални мито да технократе добију своје „ногом у врата“.

Једна од најмање схваћених и практично нерегулисаних тајновитих технологија је радио-фреквентни индетификациони (RFID) чип. То су мала штампана кола бежичних „транспондера“, која се углавном користе за праћење залиха, али све више и у бесконтактним платним картицама. Ови електронски чипови су активни већ годинама, неки на неодређено време, и одговарају на радио „пингове“ са малим сопственим „пингом“, јављајући свој индентитет и положај.

Британска влада је скенирање зенице, препознавање лица, отисака прстију и шаке, све познатије као „биометрија“ школске деце, подредила сагласности родитеља, у септембру 2013, са Законом о заштити слобода. Школе које желе да аутоматизују улаз, обедовање и библиотечки систем, а не кажњавају децу која одбију да учествују као што иначе раде, сада виде да се све више и више ђака искључује из програма.

Нажалост, РФИД наставља где биометрија стаде. Од 2010 до фебруара 2013, колеџ Западни Чешир у близини Ливерпула давао је свим својим ученицима да носе ознаке са ‘433MHz compatible’ чиповима. Ове ознаке не само да омогућавају студентима да користе објекте, као што им је речено, већ, са сензорима око школе, омогућавају наставном особљу и другима да прате студенте широм кампуса као кретање мрља на видео екрану.

У фебруару 2013, истог дана када су националне новине телефонирале главном учитељу Западног Чешира да пита за то, Зебра и Западни Чешир колеџи су одмах повукли РФИД сензоре, ознаке и другу опреме из колеџа. Наводно су јој убрзо нашли примену у праћењу великих крда стоке.

Скривен РФИД детектори НАТО-а
Промптна реакција Зебре мање је неуобичајена када се узму у обзир докази да су ознаке које су деци речене да носе биле не само trackable (могле да се прате – прим.прев.) како од Зебре и Западног Чешир колеџа, тако и од стране војске. НАТО има тајни РФИД систем назван „In Transit Visibility Network““ са 433 МХз сензорима широм Северне Америке и Западне Европе, дизајнираним да држи на оку своју муницију, тенкове и другу опрему у покрету.

Док НАТО има легитимно право да држи на оку своју опрему, он нема право да формира мрежу која може да тајно прати наше аутомобиле, (од којих се многи данас чипују у току производње), наше телефоне, наше кредитне картице и нашу деца док су невино забављена о свом послу.

Без питања иједном судији, пороти, политичару или водитељу, НАТО и његови војноиндустријски технократски пријатељи преокрећу свако људско биће, које би наводно требало да штите, у осумњиченог. Уместо дигиталне револуције, њихова визија је дигитални кавез. Никада болесни кошмари тирана нису били тако близу реализације као за страже НАТО-а.

Цивилизовани свет мора сада да гребе ноктима, да обоје, рачунари возила и РФИД технологија, постану предмет индивидуалне и сагласности родитеља, као што је Британија учинила са биометријом. И боље да свет делује брзо пре него што наше школе и наше улице постану дигитални затвори, а наша деца буду воајеристички праћена где год да су, од војске.

Изјаве, ставови и мишљења изнети у овој колумни су искључиво ставови аутора и нужно не представљају становиште РТ.

За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – Руска странка  http://www.ruskastranka.rs/dokumenta.php

Ознаке: RFID, Велики брат, контрола, НАТО, чиповање, шпијунажа