Прочитај ми чланак
Београд — Велики део војних фабрика из којих се опрема руска војска налази се у источној Украјини, пишу „Вечерње новости“.
Наиме, како пишу „Вечерње новости“, мотори који покрећу руске хеликоптере производе се у Украјини, као и многи погонски агрегати руских ратних бродова, и око половине ракета ваздух-ваздух под крилима руских ловаца.
За Дан победе, 9. маја, у Москви се припрема до сада невиђена војна парада, пишу тамошњи медији. Русија је усред модернизације својих оружаних снага, и у те сврхе до краја деценије намерава да потроши више стотина милијарди долара.
Део тог процеса је и набавка опреме на Западу, јер је земља од распада СССР-а изгубила корак у неким технолошким областима. Пример је куповина носача хеликоптера од Француске. У оваквим околностима, не зна се шта ће од тога на крају бити, али ако Русија, услед евентуалног кидања веза с Украјином, не би могла да произведе хеликоптер, онда јој пловећи хелиодром ионако ни би много значио.
Аналитичари на Западу из такве међусобне условљености изводе две тезе: једну, да Москва себи пуца у ногу тиме што отуђује Кијев, и другу, да би Русија то могла да схвати као разлог да задржи Украјину у свом загрљају – по сваку цену. Или макар њен део.
Велики део војних фабрика из којих се опрема руска војска налази се управо на истоку Украјине, у индустријски развијеном делу земље, где народ воли Русе.
Дубока интеграција руске и украјинске војне индустрије потиче, наравно, из времена Совјетског Савеза. Када је Никита Хрушчов поручивао Американцима да СССР прави интерконтиненталне ракете „као кобасице“ (што изгледа да је у то време још био блеф), мислио је у доброј мери на фабрике у Украјини.
Совјетски планери намерно су размештали разне погоне у процесу израде једног производа у различите делове земље, не би ли ојачали њено јединство. Слично томе, данас се помиње да би Србија и Хрватска заједнички поново могле да производе тенкове – засебно, тешко.
Руска индустрија је, наравно, несразмерно јача од српске или хрватске, али спољни посматрачи констатују убедљивом већином да је далеко од самодовољности. Цитира се, између осталог, изјава заменика премијера Дмитрија Рогозина из децембра да су пројектни бирои и компаније задужене за модернизацију војске затрпане послом, и да немају времена да ураде што се од њих очекује.
У разматрању војне способности Москве ових дана се истиче независни лондонски институт под скраћеницом РУСИ, који је, чак, направио и четири варијанте руске инвазије на Украјину. Њихов стручњак Игор Сутјагин на примеру транспортних и борбених хеликоптера показује пример упућености војних фабрика двеју суседних земаља.
„Русији треба око 3.000 војних хеликоптера, а до сада је успела да направи само један у потпуности руски производ. Тренутно, у Москви планирају производњу 50 ‘комада’ годишње. У наредне две или три године, међутим, затребаће им око 3.000 хеликоптерских мотора“, указује Сутјагин.
Те моторе би требало да произведе фабрика „Мотор Сич“ из Запорожја, Украјина.
Руске стратегијске интерконтиненталне ракете такође имају велики проценат делова из Украјине. И многи други системи. Русија не би имала (краткорочну) корист од прекида сарадње с украјинским фабрикама, али би и оне, највероватније, пропале. Млазне моторе из Запорожја тешко да би купио ико на Западу, а тек делове за нуклеарне пројектиле… Десетине хиљада људи остало би без посла, а уздрмана национална економија с још једним ослонцем мање.
Две најмногољудније чланице бившег Совјетског Савеза – Русија и Украјина – имају више вредних заједничких пројеката у области ваздухопловства. Две земље, на пример, заједнички развијају транспортни авион „антонов АН-70“ (примерак би требало да кошта око 70 милиона долара), а прошле године су се договориле о обнављању производње гигантских млазњака „АН-124 руслан“.
Украјина треба Русији да достави моторе и за авионе „јак-130“ и за амфибијски „бе-200“, какав је слат и у Србију, ради гашења пожара.
Међузависност је, као и у случају гаса, опредељујући фактор: нити купци могу да не купују, нити продавци да не продају. Када надвлада супротна логика, свет улази у велике кризе, турбуленције и превирање.
(Новости)
