Прочитај ми чланакТренутна енергетска криза представља тежак задатак за Запад, пише The New York Times. Да бисте смањили зависност од руских сировина, мораћете да ризикујете и примените нове еколошки прихватљиве технологије. Европа се клади на „револуцију водоника“.
Актуелна енергетска криза има познат звук. Након почетка руске специјалне операције у Украјини, снабдевање енергентима је постало нестабилно, а цене су скочиле у небо.
Американци се жале на високу цену бензина, а у Европи су цене природног гаса око пет пута веће од уобичајених за ово доба године, што доводи до поскупљења струје, па чак и прети банкротом гасно зависних индустрија.
После претходних глобалних енергетских криза (1973, 1979, 1990. и 2008), тензије су се спустиле, цене су пале, људи су све заборавили, а владе су прешле на друге приоритете. Међутим, глобална зависност од нафте и гаса наставила је да расте.
Овог пута ствари могу бити другачије. Западне земље немилосрдно примењују санкције против Русије, за које се очекује да ће постати још оштрије и утицати на извоз руске нафте и гаса како Европа и други увозници буду стицали поверење у способност да им пронађу алтернативе.
Али, дугорочно гледано, важно је да ли Запад може да смањи зависност не само од руског извоза, већ и од фосилних горива уопште.
Да би то урадиле, компаније и инвеститори морају да преузму ризик и примене нове еколошки прихватљиве технологије, а многима ће бити потребан сигнал владе да то ураде. Током тренутне кризе, Европска унија је посебно почела да користи ситуацију да инвеститорима пружи више могућности.
Прошлог лета, ЕУ је објавила планове за смањење емисија за 55% до 2030. године, углавном смањењем потрошње фосилних горива која изазивају глобално загревање.
После почетка руске специјалне операције у Украјини, Европа је предузела следећи корак у виду новог плана за убрзање повлачења руског гаса (укључујући повећање увоза из пријатељских земаља, укључујући САД). Више детаља се очекује следећег месеца. Дугорочно, Европа намерава да потпуно напусти нафту и гас.
Лако је најављивати смеле планове, а европски планови су већ уписани у императивне норме, подржане великом потрошњом на инфраструктуру, истраживање и развој.
Скоро сваки приступ значајном смањењу фосилних горива и емисија захтева значајна улагања. Позитивно је што огромне резерве приватног капитала су доступне за подршку ризичним иновативним технологијама, за разлику од 70-их. Технолошки помаци су тада били спорији, јер је приступ капиталу контролисало неколико великих финансијских институција и мултинационалних енергетских компанија и дистрибуиран углавном међу постојећа предузећа.
У скоро сваком аспекту индустријске економије, од производње челика и цемента до нових авиона и бољег грејања и производње електричне енергије, европски планови за смањење емисија отварају тржишта за нове технологије и такође дају великим тржишним компанијама као што су нафтне и гасне компаније да бирају да ли ће да се иновирају или изађу из игре.
Улагања не зависе само од технолошког потенцијала, већ и од тога да ли се радикалним новим идејама дозвољава да напредују и представљају здраву конкуренцију.
Узмимо водоник, који се рекламира као главни начин за смањење зависности од конвенционалног фосилног гаса. Савремени енергетски системи се у великој мери ослањају на природни гас, делом због његове лакоће складиштења и могућности коришћења по потреби.
Измештање угља, већ је помогло у смањењу штетних емисија. Прелазак на чисти водоник могао би их свести на готово ништа, а такође би омогућио поновну употребу неке од изузетно вредне гасне инфраструктуре.
Један од начина за производњу чистог водоника је коришћење постројења за електролизу која га одваја од воде. До сада је ова технологија скупа, али са приливом нових инвестиција цена ће вероватно пасти. У такмичењу ће учествовати и друге методе.
Централни део планова Европе да смањи зависност од природног гаса су улагања у водоник и друге алтернативе, а компаније буквално стоје у реду за то.
Приватни пројекти траже начине да вежу производњу водоника за обновљиве генераторе електричне енергије, који се сматрају кључном иновацијом јер је водоник лакше складиштити него електричну енергију. Поред тога, повећаће поузданост електроенергетских мрежа, упркос зависности од енергије ветра и сунца.
Лидери у секторима као што су металургија, прерада нафте и хемикалије разматрају улагања у водоник са погледом на изгледе да остану одрживи јер се емисије смањују.
Уз нека друга чиста горива, неке од ових пројеката подржава Маерск, једна од највећих светских компанија за транспорт контејнера. Водоник је можда најбоље решење, чак и за авионе и тешка возила.
Консултантска кућа McKinsey процењује да ће инвестиције у пројекте чистог водоника коштати више од пола билиона долара до 2030. године, при чему ће Европа предњачити. Поређења ради, укупна вредност фосилних горива продатих широм света у 2021. била је око 5 билиона долара.
У позадини политичке ситуације, Сједињеним Државама постаје све теже да одрже лидерство у области чистих технологија. Али једна област која обећава јесу „центри водоника“ вредни 8 милијарди долара обезбеђени недавно усвојеним инфраструктурним законом у контексту изградње производних локација, цевовода и терминала за повезивање произвођача са потрошачима.
Водоничној револуцији може бити потребно неко време (20 година са напорима оријентисаним на резултате) док не буде довољно водоника да замени природни гас и нафту.
Осим водоника, постоје и други примери кредибилне политике, заједно са новим технологијама које привлаче прилив капитала. Само у 2021. години, 3,4 милијарде долара приватног капитала потрошено је на пројекте нових нуклеарних електрана.
Нове нуклеарне електране ће вероватно циљати на Америку, Велику Британију, Кину и друга тржишта. У континенталној Европи ставови према нуклеарној енергији се још нису променили на боље.
Друге, зрелије технологије, као што су соларна енергија, ветар и батерије, такође се активно развијају.
Европа предњачи снажним политичким изјавама. Ово је важно јер се технологија продаје широм света, а европске инвестиције шире видике. Резултат је низ револуционарних промена које ће смањити зависност од Русије и фосилних горива и омогућити планети да коначно зацели.
Ипак, треба се поново осврнути на чињеницу да Русија не стоји и чека шта ће Запад а првенствено Европа учинити.
Уз чињеницу да ће индустрија производње водоника бити у пуном замаху тек за 20 година, стоји и чињеница да се тој индустрији Русија одавно посветила и почела оријентацију и на ту врсту горива.
Русија већ има капацитете да страном тржишту понуди и водоник, по повољнијим ценама него други произвођачи.
Уз чињеницу да је Европа већ схватила где је моћ и донела одлуку да плаћа руске енергенте под условима које је Путин одредио, стоји и чињеница да ће Европи руски енергенти још дуго бити потребни.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 25, 2022
