Прочитај ми чланак
ЗА МЕНЕ су „ствар за себе“ руски путиноборци – како леви, тако и десни.
То је нека тајанствена и рационално тешко објашњива психолошка аномалија. Мени се чак чини да је московска опозиција слична хроничним хемороидима који се могу схватити само када их се човек ослободи. То се речима не да објаснити. Ту се ради само о некаквим осећањима.
Због чега Запад сања да обори садашњег председника Русије – то ми је јасно. Разлози за то су крајње рационални и очевидни. Јасно је такође и зашто неки Украјинци мрзе Владимира Путина. Међутим, мотиви руских путинобораца за мене су – загонетка.
Све је јасно са мржњом према Путину дела руских националиста који маштају да на рушевинама Руске Федерације саграде Московију само за Русе. За њих је Путин – давитељ нације, угњетавач и тиранин. У поређењу са њим, Адолф Хитлер – је светац. Све је то, наравно, за психијатра, али је објашњиво.
Јасно је све и са руским либералима који себи праве уносне послове док помије изливају на своју отаџбину и њеног председника. То од њих тражи и имиџ великих вођа руске демократије. Њима мира не даје нада да ће се домоћи великих функција. Осим тога, такви морају одрађивати западне паре које добијају. Ту је све просто до одвратности и спазма за повраћање.
Једино је све потпуно нејасно са онима који страсно и искрено мрзе Путина ради неке ИДЕЈЕ. У чему је њихов фундаментални мотив?
Ово није први пут како покушавам да разјасним: у име заиста које идеје такви љуто мрзе Путина. А просто се гуше од мржње и шиште.
У чему је фазон? Ово их питам у свакој згодној прилици. То ме искрено интересује. А одговори које добијам су – напросто немушти. Кроз грло протискују нешто о „корупцији“, „лоповима на власти“, „политичким слободама“ којих су лишени. Још се може од таквих чути понешто и о некаквим „вредностима“ које они тобоже штите.
О корупцији говорите? О лоповима на власти?
У реду. Глупо је порицати да то постоји у данашњој Русији. Да, и корупција и лопуже нема сумње постоје. Али, поводом тога имам питање. А да ли је у историји Русије икада било време када није било корупције и лопова на власти?
Сада ћу таквима ипак поставити нека друга питања. А постоји ли у свету идеална држава, без корупције и лопова? Да ли је идеална држава могућа са неидеалном људском природом исквареном разним пороцима?
Глупанима који верују у бајку о Западу без корупције и лопова – овим питањима наравно нећу узнемирити. Зато се обраћам само онима који су још урачунљиви. За такве су моја питања, уверен сам, чисто реторичка јер они на њих знају одговор и без мене.
Е, да ли је онда можда проблем – ако није у самом постојању корупције и лопова – у размерама тих феномена у Русији?
Корупција није проблем сама по себи већ неодвојиви елемент стварности. Корупција постаје проблем када блокира развој земље, пре свега њен финансијско-економски систем, када разара државу и доводи до деградације друштва.
Ево имам још једно питање. Може ли се рећи да систем државне власти који је створио Путин (уз све његове недостатке) не дозвољава економији и друштву да се развијају? Да се успешно развијају.
На ово питање је лако одговорити. Довољно је завирити у статистику и упоредити данашње стање са оним што је било у време Јељцина.
Разлика је очевидна, зар не? А Запад је Јељциновим режимом био веома задовољан. Упркос томе што су Русија и прости народ у то време умирали. Није ли Запад управо због тога и био задовољан Јељциновом влашћу?
Садашње вође руске опозиције су у то време када је Русија умирала седели у власти и добро се притом осећали.
Борис Њемцов је најбоља потврда за то.
Русија је умирала а таквима је било добро. И није било никаквих протеста. Мада, не, један протест је ипак био. Догодио се 1993. године. Само, тада су оне који су протестовали пострељали из митраљеза и тенкова, а демократе су аплаудирале.
Запад то није приметио. Сада све разбијене опозиционе носеве има у евиденцији, а тада крвљу заливени Бели дом није хтео ни из близине да види. Такав неки „хуманизам“.
Поређења разоткривају истину.
Вама недостаје слободе, уважени путиноборци? Какве тачно слободе? Слободе да разарате и уништавате Русију и њен народ? Као у време Јељцина? Ако је тако, шта онда ту траже корупција и лопови?
Или вам можда фали „слобода“ западног типа?
Подозревам да су све ваше путиноборачке идеје плод незнања.
Прочитајте мало светску историју, господо. Запад се столећима само тиме и бавио што је убијао, пљачкао и силовао целе народе. Цела историја Западне цивилизације – то је историја непрекидне експанзије, крвавих ратова, зверстава и отвореног мародерства. Резултат су: десетине милиона убијених „аборигена“ по целој планети. Побијених и излаганих.
Запад је увек о „слободи“ говорио и причао веома лепо. Показивао још лепше слике. Али, због нечега – по линијама његовог утицаја, уместо слободе, појављују се крваве реке и брда лешева, а на власт долазе последње битанге. Вас то не плаши?
Могао бих да наведем цео списак земаља и народа које је „усрећио Запад“, али мислим да то не би имало никаквог смисла. «Либераствујушћие» (кованица од речи либерал и педер) то и онако не би хтели да чују. Двојици сам то покушао да предочим појединачно. На изнете чињенице, чуо сам само дивљи вапај: „Ах ти, псу, Путина подржаваш! А-а-а-а…“.
Ама, не подржавам ја Путина, него се обраћам очигледним чињеницама и здравом разуму. Узгред, што се тиче подршке Путину… Приметио сам да код дела интелигенције у Русији постоји интересантна психолошка особина: сматрају да пристојан човек не може и не сме подржавати руску власт. Такви сматрају да је руска власт неко егзистенцијално зло са којим се, у најмању руку, не сме имати ништа заједничко, а против њега се најбоље – сампопрегорно борити.
Овај ментални феномен није нов. То је нека глупа либерална традиција која се родила још у време царева. Ишчитајте Достојевског. Захваљујући тој традицији – Руску империју су изнутра разрушили сваливши је у дуготрајни крвави хаос.
И Совјетски Савез су осудили у име те љуте нељубави руске слободномислиће интелигенције према сопственој власти. А ја се нешто не сећам да је простим грађанима после разарања СССР постало боље. Шта је после тога било осим крви, страдања и разарања?
Ево, сада се руској „либераствујушћој“ интелигенцији не свиђа Путин. „Не свиђа“ – ово је благо речено.
Такви Путина мрзе тако да од напетости само што им очи не искачу. Док то посматрам – јавља ми се сумња да су путиноборци душевно здрави, чим себе доводе до срчке и до параксизма мржње. У свему томе нешто психијатријско постоји. Ствара се, у сваком случају, такав утисак. Нарочито када видиш одрасле људе, који наоко нису глупи, како се као деца пењу у џиновском новогодишњем балону на Мањежном тргу, па отуда преко Твитера са патосом јављају свим људима добре воље: „Ми смо у балону, док браћа Наваљни нису на слободи“. Па још: „Ми смо простајали у балону сву ноћ на минус 20. Сада нас возе у полицијску станицу Китај-город“:
Балонски хероји… Мученици екстраниских температура! Жртве путинског терора! Весело, нема шта! Ти „хероји“ ће још месеца дана по социјалним мрежама трубити како се несебично са режимом борили, како су смели и креативни.
Деци је потребан мотив. Да буду „у оптицају“. Потребна су им јака осећања и снажни утисци. Досадно им је да сити и у топлом седе по кућама. Дојадили им ајфони и фејсбуци. Они би револуцију. Они би московски „Мајдан“! Сви на барикаде! Аха…
Заиста ми је тешко да схватим московске путиноборце. Можда зато што је код њих веома много емоција, а практично уопште нема никаквог смисла. Они јуре, машу рукама, галаме… А ни сам не знају зашто све то раде.
Изгледа да ти дечаци и девојчице желе да осете неку сопствену важност. Поготово што – са свим својим вапајима, балављењем и седењем у балонима – ни за шта нису способни.
Да би се нешто постигло – потребни су таленат, рад и стрпљење, а у разарању се може показати и сваки мајмун. Поготово ако те на крају „подвига“ пусте кући уз громке аплаузе.
Нема ко да тим револуционарно расположеним дечацима и девојчицама објасни да у овом свету све има своју цену. Да су и у Кијеву дечаци и девојчице изигравали хероје и за то добијали аплаузе. Да су се и они борили портив корупције и лопова. А и да су маштали да разруше „Рашку“ (Русију) која је тим „херојима“, како се испоставило, такође сметала да добро живе.
Снови, пусти снови… А Бог им се подсмехнуо. Зато им је дозволио да победе. Јер, шта имају као добитак? Шта су последице њихове блиставе мајдановске победе?
Украјина је већ изгубила Крим. Украјина је већ изгубила Донбас. Украјина је већ изгубила економију. У Украјини су већ убијене десетине хиљада људи.
У Украјини је разорен цео један регион. У Украјини чини шта ко хоће. По улицама украјинских градова марширају фашисти. Власт у Украјини држе лопови и корупционаши. А сама Украјина може ускоро сасвим нестати. У сваком случају, све иде ка томе. А све то – захваљујући победи мајдана. Треба бити глупан па све ово не схватити.
Због свега, имам питање за московске дечаке и девојчице: да ли је вама потребан Мајдан у Москви да бисте Русију претворили у Украјину? Да ли вам је потребан Мајдан да бисте и своју Отаџбину свалили у крвави хаос, рушевине, беду и распад?
Пред очима вам је пример Украјине. Очигледан пример до чега доводе „револуције“ по западним медологијицама. Или вам можда Украјина можда не делује довољно убедљиво?
У том случају обратите пажњу на Либију. Или на Сирију.
Примера са „мајданима“ сада је већ много. Изаберите било који. Само укључите мозак. И увек памтите: да се све у овом животу мора платити…
