Pročitaj mi članakFrancuski predsednik Emanuel Makron, suočen sa eskalacijom sukoba, naredio je slanje vojnih trupa u Novu Kaledoniju, teritoriju u jugozapadnom Tihom okeanu.
Ова територија, са својом богатом историјом, постала је жариште борбе између француских власти и локалних Канака.
Нова Каледонија, откривена 1774. године, постала је француска колонија 1853. године. Острво је привлачило мигранте, али је домородачко становништво, Канаци, суочено с бројним изазовима, укључујући болести, алкохолизам и угњетавање.
Након Другог светског рата, политика према Новој Каледонији се променила, али је изазвала и нову напетост. Покрет за независност, који су предводили Канаци, почео је јачати од 1968. године.
Међутим, Француска је задржала контролу, делимично због стратешког значаја територије, посебно због налазишта никла, које чини четвртину светских резерви.
Спорови су кулминирали осамдесетих година у „Догађајима“, грађанском рату између заговорника и противника независности.
Након потписивања мировног споразума 1988. године, обећано је одржавање референдума о независности, али присталице независности су доживеле поразе на референдумима одржаним 2018., 2020. и 2021. године.
Недавни сукоби су избили због реформе француских власти која би омогућила 25 хиљада људи из „замрзнутог бирачког тела“ да гласају, што је изазвало противљење Канака. Овај потез је изазвао протесте у којима су млади Канаци били у првом плану.
Ова ситуација је довела до Макроновог одлучног корака да пошаље трупе како би одржао ред. Међутим, ово није прошло неприметно, јер су неки критичари упоредили овај потез са колонијализмом, посебно имајући у виду асоцијације на период рата у Алжиру.
У суштини, док се Париз бори за контролу над Новом Каледонијом, кључни покретач остаје економска корист, посебно у вези са никлом.
ПОБИЛИ СВОЈЕ: Фатална грешка тенкиста – пет израелских војника убијено!https://t.co/u11iNbiiPr
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 16, 2024
