Pročitaj mi članakAko se nuklearna postrojenja pojave u nordijskim zemljama, postaće legitimne mete u slučaju rata između Rusije i NATO-a, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, prenosi TASS.
„Не морате да будете војни стратег да бисте разумели да ће такви објекти представљати извор директне претње и, наравно, неминовно ће бити уврштени на листу легитимних циљева одређених сценаријем директног војног окршаја између наше земље и НАТО-а“, рекла је Захарова на Светском фестивалу младих у Сиријусу.
Као резултат тога, рекла је она, трпеће безбедност земаља које размештају нуклеарно оружје.
Захарова је нагласила да управо према сценарију војне конфронтације Русије и Северноатлантске алијансе САД и њени сателити „насилно воде ствар“.
„У којој мери су грађани Финске свесни ризика са којима ће морати да се суоче је велико питање. Зато што ће таква одлука заиста много тога променити у контексту безбедности ове земље и других питања релевантних за ову државу“, закључила је Захарова.
Раније је новоизабрани председник Финске Александар Стуб рекао да би земља требало да има стварна средства за нуклеарно одвраћање. Током своје председничке кампање, Стуб се залагао да нуклеарно оружје НАТО-а може да се транспортује преко Финске.
У овом тренутку, финско законодавство забрањује увоз, производњу, складиштење и детонацију нуклеарног оружја на територији земље.
Стуб је такође нагласио да председник нема овлашћења да доноси одлуке на пољу нуклеарне енергије, али се нада „флексибилном“ приступу овом питању од стране владе и парламента.
Истовремено, руски амбасадор у Хелсинкију Павел Кузњецов оценио је да је идеја о транзиту нуклеарног оружја преко Финске опасна и непредвидива.
Финска је у НАТО ушла 4. априла 2023.
Као резултат тога, копнена граница између Русије и северноатлантског блока повећала се за 1.300 километара и заправо се удвостручила.
Мапа иза леђа Медведева – понуда Пољској, Мађарској и Румунији за поделу Украјинеhttps://t.co/lPbSFnNPSA
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 6, 2024
