Pročitaj mi članakAmerički predsednik Donald Tramp i njegov protivkandidat na predsedničkim izborima 3. novembra, demokrata Džo Bajden suočili su se noćas prvi put.
Прва председничка дебата ових избора одржана у 21х по локалном времену на Кејс Вестерн Ризрв универзитету у Кливленду, Охајо, и била је – нема бољег описа – тотални хаос.
Како су твитераши цинично приметили, Американци су вероватно први пут у животу молили бога за један блок реклама, али је Трамп још једном врло успешно применио стратегију пометње. Да, Бајден је можда говорио истину, али нажалост се није много чула.
Било је потребно свега једно питање да Трамп оптужи Бајдена да је социјалиста, 18 минута да Бајден очајнички зацвили “хоћеш ли ућутати, човече?”, још који више да Бајден почне и да замуцкује, и иако се на тренутак чинило да демократски кандидат може да се спасе, по свој прилици ће закључак бити и када се утисци слегну да је Трамп једноставно прегазио Бајдена.
„Will you shut up, man?“ — Biden to Trump pic.twitter.com/F1oX6VM7Wz
— Aaron Rupar (@atrupar) September 30, 2020
Трамп је недељама уназад неуморно верглао да ће “Поспани Џо” преспавати и дебату, па је прикочио када је схватио да тако прениско спушта лествицу и да би Бајден лако могао да изненади, и Бајден је био неуобичајено живахан. Прво се церекао, а онда је пао у ватру.
Аналитичар ЦНН-а је пред крај дебате закључио да Трамп “контролише дебату, али то не значи да ће победити”, док Џо Бајден изгледа као да игра на неке дуже стазе. Ипак, на крају тумачење Бајденове пасивности као некакве промућурности заиста личи на утеху мејнстрим медија и гласача Демократске странке.
Ако ништа, оцене да је дебата била “срамотна”, “невиђена” и “најгора коју сте икад видели” вероватно су на месту.
Бајден је стигао да Трампу каже да је расиста и “Путинов псић” и назове га кловном.
Модератор дебате био је Крис Волас који важи за релативно независног, искусног новинара иако долази са Фокс њуза, конзервативног медија врло наклоњеног председнику и десничарским теоријама завере.
Дебата је организована у шест 15-минутних сегмената, али је већину времена било немогуће докучити који је тачно сегмент на реду захваљујући Трамповим дигресијама и Бајденовој дефанзиви.
Током самог дуела није предвиђен новинарски факт-чек, то јест провера да ли кандидати евентуално износе неистине или нетачне податке, али су се амерички медији побринули и за то. ЦНН је упоредо са стримовањем дебате уживо проверавао и ко говори истину, а ко баш и не.
Факт-чек би се могао назвати и неком врстом превенције пошто је Трамп током три председничке дебате против Хилари Клинтон 2016. године изнео десетине, а током мандата хиљаде лажних тврдњи.
Закључак факт-чекера по завршетку ноћашње дебате био је да је “скоро све што је председник Трамп вечерас рекао било неистина”.
Све феноменалне судије
Прва тема вечери био је Трампов предлог конзервативне судије Ејми Кони Берет за Врховни суд, у којем треба да замени легендарну Рут Бејдер Гинзберг која је била централна личност либералног крила суда.
Трамп је почео са одбраном Ејми Берет рекавши да је “феноменална” и да је сви поштују, а потом да је његово право и обавеза да постави новог судију.
Бранио је брзо именовање речима: “Ми смо победили на изборима и зато имамо право да бирамо”, док је Бајден поручио да треба сачекати резултат председничких избора како би грађани Америке такође имали утицај на избор судије Врховног суда, који доноси одлуке о најважнијим питањима у земљи, између осталог праву на абортус и судбини закона о приступачној здравственој заштити
Сегмент о Врховном суду се у року од свега неколико минута претворио у жучну расправу о Обамакеру.
Волас је подсетио Трампа да је откада је дошао у Белу кућу говорио да ће се отарасити Обамакера, али да ни у једном тренутку није заправо предложио алтернативно решење које би било прихватљиво и Трамп је искористио стари маневар – покушао је да надгласа Воласа, док га овај није подсетио ко је модератор и замолио га да саслуша питање.
Бајден је објаснио да Обамакер не би значио крај приватног осигурања и да је циљ бесплатне здравствене заштите да она буде доступна онима који је не могу приуштити, али се онда све брзо претворило у расправу о америчкој левици.
Трамп је лукаво питао Бајдена значи ли инсистирање на бесплатној здравственој заштити да се слаже са Бернијем Сандерсом – који је “екстремни левичар”, додао је Трамп – а Бајден је одговорио да је ионако већ победио Сандерса.
Бајден је направио много грешака ноћас, али је једна од већих вероватно она када је, пошто му је Трамп рекао да “твоја партија жели социјалистичку медицину”, одговорио: “Партија сам ја, сада. Ја сам Демократска странка.”
“Управо си изгубио левицу”, рекао му је Трамп.
Волас је дефинитивно имао пуне руке посла да обузда најпре Трампа који је заиста, али заиста дао све од себе да Бајден не дође до речи. Трамо је наравно игнорисао обојицу и први пут од много пута рекао Бајдену: “Људи разумеју, Џо. За 47 година, ниси урадио ништа.”
Дакле, није прошло ни 20 минута и дебата се претворила у хаос.
Феноменалан посао и највећа маска на свету
Америка је земља коју је корона дословна разнела и ниједна друга земља на свету није тако страдала. Волас је зато питао – зашто би Американци требало да више верују једном или другом да ће их ишчупати из коронакризе.
Бајден је одмах направио грешку у корацима – испричао је некакву гомилу бројки које у суштини никоме не значе претерано и истакао да Трамп очигледно и даље нема никакав план да избави нацију.
“Да смо слушали тебе, досад би умрли милиони. Крива је Кина”, одговорио му је Трамп. “Ја сам затворио земљу, а ви сте рекли да сам ксенофоб. И др Фаучи је рекао да је председник Трамп урадио феноменалан посао. Већина гувернера је рекла то. Људи који нису нужно на мојој страни су то рекли. Феноменалан посао.”
Бајден се опет служио триковима које демократе воле – обратио се Американцима и питао их: “Колико вас је изгубило маму или тату?”
Ипак, погодак у мету био је када се још једном обратио директно гледаоцима и упитао их зашто би веровали некоме ко непрекидно лаже.
“Ово је исти човек који је рекао да ће вирус до Ускрса нестати. Кад дође топлије време, нестаће – као чудо. И да, можда бисте могли да убризгате себи у вену мало варикине”, рекао је Бајден.
“Чињеница је да сви знају да је све што је до сада рекао једноставно лаж. Ја нисам дошао овде да указујем на његове лажи. Сви знају да је он лажов”, такође је рекао Бајден.
Ни питање о вакцини није прошло без Трампових обећања о вакцини. Иако је главни епидемиолог САД др Фаучи рекао да је једноставно немогуће имати безбедну и ефикасну вакцину пре 2021. године, Трамп је рекао да је разговарао са свим произвођачима и да су му сви потврдили да ће вакцина стићи много пре тога.
Више од 200.000 Американаца је умрло од коронавируса и Трамп је свеједно нашао за сходно да се руга Бајдену што носи маску.
“Ја не носим маску као Бајден, кад год га видите, носи маску. И кад стоји на сто метара од вас, појави се са највећом маском коју сам икада видео”, рекао је Трамп.
Рекао је – што је била лаж – да струка каже да маске никоме не требају, онда је напао Бајдена што организује прилично мале догађаје на којима се углавном поштују прописане мере, а када га је Волас питао зашто он онда организује масовне митинге, хладно је одговорио: “Зато што људи желе да чују шта имам да кажем.”
Статистике ради, Трамп је досад одржао 21 митинг.
Хвала председнику Обами
Све што је Трамп рекао о економији свело се на то да је прво изградио најјачу економију на свету, али је онда Кина упропастила ствар с вирусом, и таман сада када се Америка враћа јача него икад и обара рекорде у економији, Џо Бајден хоће да све уништи.
Као што је и било очекивано после бомбастичног извештаја Њујорк тајмса да бизнисмен Трамп није годинама плаћао порез под изговором да послује са губицима и служећи се свакаквим другим механизмима за избегавање пореза, Волас је Трампа питао да ли је то истина.
На врло експлицитно питање да ли је истина да је платио 750 долара пореза на доходак 2016. и 2017. године, Трамп је одговорио да је платио милионе и милионе долара у овоме и ономе и онда је уследио један од најневероватнијих тренутака у дебати.
Трамп је врло искрено рекао: “Не желим да плаћам порез.”
Штавише, још једном је створио потпуну конфузију пошто је истовремено говорио и да он једноставно ради оно што сви раде – користи рупе у закону и заобилази порез, а то му је омогућио Џо Бајден јер је те законе донео Обама, и да је Бајден успео да се опасуљи и не пиљи у неверици, да се није чудио колико овај може да буде беспризоран, могао је да искористи прилику и изроштиља Трампа чињеницом да плаћа 750 долара пореза.
Али Џо Бајден је још једном показао да не уме да искористи такве прилике.
Седе тројица белаца и причају о расизму
Кад је расизам дошао на ред, Трамп је ушао у пуни фронтални мод зато што добро зна да је расно питање можда и најслабија тачка Џоа Бајдена, демократског кандидата.
Истина, није нетачна опаска да ноћашња сцена најбоље илуструје проблем расе у Америци – тројица белих мушкараца који о том проблему расправљају.
Трамп се одмах позвао на закон који је Бајден подржао 1994. године као сенатор, а који је подразумевао шира овлашћења полиције и проширење смртне казне што је дуго била Бајденова слабост, упркос чињеници да је био потпредседник у администрацији првог црног председника Америке. И Трамп је то урадио немилосрдно.
“Назвао си их суперпредаторима”, рекао је Бајдену. “Знају шта си урадио и неће ти то никада опростити.”
Када је коначно дошао ред на Бајдена да каже коју о раисзму, Волас га је питао верује ли заиста да су Афроамериканци дискриминисани у контексту постизања правде како је показао случај Бријане Тејлор пошто ниједан полицајац оптужен за њено убиство није осуђен, Бајден је почео да замуцкује. Да, да замуцкује.
Када је Волас питао Трампа да ли је спреман да категорички осуди беле супрематисте, он је поново потерао на своју воденицу и дохватио се антифе и радикалне левице.
Његово одбијање да експлицитно осуди бели супрематизам је један од главних утисака, судећи по писању светских медија, нарочито пошто инцидент у Шарлотсвилу 2017. године није био изолован и испади оваквих група се интензивирају у учесталости и насилности упоредо са ширењем протеста против полицијске бруталности.
На Трамповим митинзима су примећени припадници групе “Проуд Боyс” које је Трамп и именовао ноћас рекавши им да се примире. И то је било то.
Милиони из Москве
Трамп се у неколико наврата дотакао Бајденовог сина Хантера тврдећи да је незаконито пословао у Украјини и да му је супруга бившег градоначелника Москве исплатила 3.5 милиона долара, али је Бајден у покушају да спочита председнику што је страдале америчке војнике назвао “лузерима” поменуо свог другог сина, Боа Бајдена, који је служио у Ираку пре него што је 2015. године преминуо од рака и рекао да његов син није био “губитник”.
Трамп је онда рекао да “није познавао Боа Бајдена”, али да зна да је Хантер Бајден био зависник. Бајден први пут није изгледао неубедљиво када се окренуо и право у камеру рекао: “Мој син је имао проблем са дрогом, али га је победио и поносан сам на њега.”
Врховни суд и гласачки листићи
Трамп је још једном сигнализирао да можда неће прихватити изборне резултате позивајући се на (не)регуларност гласања поштом.
“Милиони људи ће гласати поштом, као што и он ради из Овалног кабинета. Постараћемо се и да они који хоће да гласају лично то могу да ураде безбедно. Дођите и гласајте, ви ћете одлучити исход ових избора. Како год желите да гласате, само гласајте. Не дозволите да вас он заустави”, рекао је Бајден.
Трамп је истакао да ће гласање поштом бити “катастрофа”.
“Очекујем да Врховни суд контролише гласање. Чак један одсто свих гласова 2016. је одбачено зато што су гласали за мене. Ако хоћеш да гласаш, онда изађи да гласаш”, рекао је Трамп.
Страни медији попут Њујорк тајмса назвали су ово “невероватним захтевом да се резултати пониште пре него што су грађани и гласали”, али је Трамп сигуран да ће избори бити “превара какву никад нисте видели”.
Тесна трка
Бајден већ недељама одржава предност од 7 процената над Трампом у националним анкетама, због чега Трампу прети опасност да постане трећи председник у протекле четири деценије који је изгубио борбу за други четворогодишњи мандат.
Међутим, трка је тесна у неколико пресудних држава због чега постоји и могућност да би Трамп могао да поново освоји мање директних гласова Американаца – као што је био случај против Хилари Клинтон 2016. године – али да опет освоји потребну већину електорских гласова да однесе победу.
