Прочитај ми чланак
(Владимир Милетић, НСПМ)
Убедљиво „да“ на одржаном референдуму у кантону Тићино за забрану ношења вела могло би постати иницијатива и на федералном нивоу. Велики број муслимана и организација за заштиту љидских права устао је против ове одлуке, коју виде као наставак напада на муслиманску заједницу у Швајцарској после изгласавања забране изградње минарета 2009. године.
Тићино је крајем септембра постао први швајцарски кантон који је забранио ношење вела или бурки на јавним местима. Предог текста одредбе је гласио „Нико не може да покрије или сакрије лице, на улици, јавним местима и у јавности (са изузетком богомоља) или када намерава да пружи јавну услугу“. Грађани Тићина су у великом броју (65,4% бирача) прихватили да унесу нову одредбу у кантонални устав. Иницијатива је предложена од стране лидера покрета „Гуастафесте“, Ђорђа Гирингелија (Giorgio Ghiringhelli) који је изјавио да „у овом тренутку пишемо историју“.
Огроман позитиван резултат на ову народну иницијативу даје ветар у леђа присталицама ове забране на националном нивоу. Ова иницијатива је јако слична иницијативи кантона Аргау, која је одбијена од стране парламента 2012. године, а која је такође захтевала забрану покривања лица на јавном месту. Посланик десничарске УДЦ Валтер Вобман (Walter Wobmann), који је био један од иницијатора кампање против минарета, истакао је да ће 100.000 потписа неопходних за успех ове иницијативе на федералном нивоу, бити прикупљено и предато на пролеће 2014 године. Текст иницијативе биће сличан законима које су већ усвојиле Француска (2010) и Белгија (2011).
Уколико скупе довољан број потписа, гласање ће се у сваком случају одржати за неколико година, тако да постоји велика могућност да то буде једна од главних тема на предстојећим федералним изборима 2015. Политичари из УДЦ, највеће странке у Швајцарској, поздрављају изборну вољу грађана Тићина и истичу да је њихова странка била у праву када је критиковала проблеме интеграције у Швајцарској. Такође наводе да у „нашем хришћанском друштву не можемо да прихватимо да су жене приморане да носе такав тип одеће.“ Из осталих странака десног центра такође стижу гласови да вео није компатибилан са вредностима савременог друштва и са циљевима интеграције странаца у Швајцарској.
Са друге стране посланици Демохришћанске странке (ППД) истичу да треба направити разлику између туриста и особа које желе да се населе и интегришу у швајцарско друштво. Они на тај проблем гледају као на проблем безбедности, наводећи да полиција мора бити у могућности да легитимише и провери идентитет, и према томе лице мора бити откривено. Лидер покрета „Доле маске“ и министар у кантону Валис Оскар Фрејсингер (Oskar Freysinger) оштро осуђује бурку и назива је „затвор од тканине“, који је само видљиви облик „догматског затвора“. Не тако давно, 2010. године и његов покрет имао је сличну иницијативу, али је одбијен од стране парламента, који је сматрао да су кантони сами ти који требају да доносе законе о питањима безбедности.
Са друге стране разочаране због могућности такве националне дебате су само организације за заштиту људских права, које су практично биле саме у борби против иницијативе у кантону Тићино. „Бурка је лажни проблем, који је искоришћен у политичке сврхе“, каже Нађа Бохлен (Nadia Boehlen), портпарол швајцарског Амнести интернешенела, „присталице забране тврде да је то борба против нетолеранције, али не раде ништа друго сем што потпаљују ксенофобију и исламофобију“. Рескирајући да тако поново „испрљају“ слику Швајцарске у муслиманским земљама, Посланици зелених такође наводе да је то „идеолошка и ирационална кампања о проблему који не постоји“.
Председница Културне заједнице муслиманских жена у Швајцарској Нађа Кармоус (Nadia Karmous) жали се да је на делу „нова врста крсташког рата“. Од свега тога истина је да, осим супруга дипломата муслиманских земаља и туриста, у Швајцарској постоји само десетак жена које носе пун вео. Она наводи пример Француске и Белгије, где су жене почеле да носе пун вео као реакција на ступање на снагу закона о забрани, тако да забрана у ствари ствара више проблема него што их решава. Рад на интеграцији у швајцарско друштво је већ подривен након гласања о забрани минарета, и постаће још тежи када крене дебата на националном нивоу о забрани вела. Многи муслимани који су били спремни на међурелигијиски дијалог, сада су се повукли, затварајући се према осталима у себе и своје породице. Њима је сада још теже да се интегришу и буду отворени према другима.
У заштиту муслиманских жена у Швајцарској стао је и бизнисмен Рашид Неказ (Rachid Nekkaz), Француз, алжирског порекла који је обећао да ће платити све новчане казне које буду изречене женама које на улицама Швајцарске слободно носе вео. На тај начин он ће, после Француске и Белгије, проширити своју борбу „против необуздане исламофобије“ на Швајцарску. Он је у име „слободе и секуларизма“ већ основао фонд од милион евра у јулу 2010, за плаћање казни муслиманским женама у Француској и Белгији. Од тада Ришад Никаз платио је 682 новчаних казни у укупном износу од 123 хиљаде евра. Себе назива „активистом за људска права“ спремним да „исмева сваку владу или парламент који не поштује основне слободе грантоване Европском конвенцијом о људским правима“.
Последице на сектор туризма треба да буду минималне, јер су купци и туристи потпуно покривеног лица изузетак. Тако мисле они који подржавају иницијативу, наводећи да је страх од недоласка туриста из арапских земаља претеран. Представници туристичке организације Швајцарске ипак тврде да постоји доза страха јер иницијатива може изазвати негативан одјек у муслимансикм земљама, што ће се сигурно одразити и на број туриста из тих земаља који долазе у Швајцарску. Туристи из арапских земаља троше много новца у Швајцарској, од претходне сезоне до сада скоро око миларду и четристо шездесет милиона франака. Многи луксузни хотели, како би ублажили евентуалне последице иницијативе, одлучили су да у наредном периоду покрену једну „шарманту иницијативу“ усмерену директно ка туристима из арапских земаља. Ради се о понуди „муслим-френдли“ хотела, који ће у својој понуди имати Куран у свакој соби, мини-бар без алкохолних пића, као и продају бурки, све у циљу задржавања веома богатих туриста из арапских земаља.
