WSJ: Европа покушава да се наоружа из страха од руске моћи

18:43 16.02.2024.

Нови услови присиљавају Европу да повећа војне издатке. Данас, Европљане не покреће само страх од Трампове администрације, већ и страх од растуће снаге Русије.

Европа покушава да повећа капацитете за производњу оружја, пружи подршку Украјини и модернизује војску, али то долази са високом ценом. Социјална заштита и здравство неизбежно трпе због тога.

Нове реалности, како констатује The Wall Street Journal, присиљавају Европу да ревидира свој приступ војним питањима.

Сукоб у Украјини траје, а у Сједињеним Америчким Државама расту шансе за долазак Трампа на власт, који прети да ће повући земљу из НАТО-а. Европски произвођачи оружја раде пуном паром и отварају нове фабрике.

Међутим, уколико Европа заиста планира да се супротстави Русији и смањи своју зависност од САД-а, чека је веома тежак пут. Доналд Трамп још увек није званично проглашен кандидатом Републиканске странке, али је већ значајно утицао на политичку сцену у САД својим ставовима о НАТО-у и безбедности.

Критика НАТО-а и помоћи Украјини прво се појавила у његовим говорима, а затим све чешће у говорима републиканских политичара. У САД-у расте незадовољство због ситуације у вези са Украјином, Европом и НАТО-ом, што оштро контрира европском уверењу да се треба супротставити растућој руској моћи.

Према изјави генералног секретара НАТО-а Столтенберга, ове године, први пут у деценији, европске земље чланице савеза потрошиће 2% свог БДП-а на одбрану. Ипак, као што истиче чланак, то можда неће бити довољно за оне критичаре с друге стране Атлантика који сматрају да је Европа реаговала прекасно, а њени војни капацитети су ослабљени деценијама недовољних инвестиција.

Међутим, постоји сложеност и у овој ситуацији. Према подацима француског аналитичког центра ИРИС, скоро две трећине новца који је ЕУ издвојила за војну опрему од почетка сукоба у Украјини отишло је америчким извођачима. Европски лидери све чешће говоре да таква модернизација користи Сједињеним Државама. Амерички борбени авиони, ракетни системи и противракетна одбрана у великој су потражњи у ЕУ.

Присиљавање европских савезника у НАТО-у започело је пре Трампа, подсећа WSЈ. Још док је био министар одбране у Обаминој администрацији, Роберт Гејтс је упозоравао на могућност мрачне будућности савеза. Трамп је додатно појачао притисак, претећи да ће се више ангажовати ако Европа не повећа свој допринос.

Више чак и од тога, неки бивши Трампови саветници су касније признали да је било могуће да САД напусте НАТО ако би Трамп остао у Белој кући на други мандат. Недавно је у свом говору чак сугерисао да би дозволио Русији да ради шта год жели ако се Европљани не позабаве својом одбраном.

Реакција није изостала. Иако су многи у САД-у и Европи осудили Трампа, администрација Бајдена ипак тражи од Европљана да повећају војне издатке. Сада расправа о овој теми више није табу, констатује WSЈ.

Данас, Европљане више мотивише страх од снажне Русије него претње Трампа. Европска производња оружја за Украјину порасла је за 40% од почетка сукоба. Ипак, обим производње није довољан да задовољи потребе украјинских оружаних снага. Стога лидери ЕУ настоје повећати своје капацитете и отварају нове фабрике.

Међутим, овде лежи други проблем. Одржавање таквог раста војних трошкова је веома тешко. Вероватно ће доћи до смањења издатака за социјалну заштиту, пензије и здравство. Значајан део недавног повећања издатака био је усмерен на набавку нове опреме за Украјину. Истовремено, Европи је потребна темељна реконструкција оружаних снага, што ће такође бити изузетно скупо, према признању министара одбране.

Европске оружане снаге максимално се труде да сарађују у планирању и размештању како би што ефикасније трошиле средства, наводи се у чланку. Међутим, планерима није било лако када су безуспешно покушавали да смање национализам и конкуренцију међу произвођачима оружја.