Pročitaj mi članak
Уз све нестабилнији долар и обзиром да је Кина највећи амерички кредитор, Пекинг има потенцијал да уништи нестабилну америчку валуту са својим златним резервама, које могу износити 30 000 тона, за Want China Times је изјавио аналитичар Јин Зинхуо.
Према његовом мишљењу, иако долар и даље чини 60% светских девизних резерви, све је више земаља које иду ка смањивању своје зависности о америчкој валути.
„Ако Кина стварно жели оспорити америчку улогу на светском тржишту и у финансијама, то ће учинити кроз значајну количину злата“, каже Јин Зинхуо.
Bloomberg процењује да се количина злата коју поседује Народна банка Кине можда удвостручила, јер су последњи званични подаци објављени у априлу 2009. године, када је Кина званично пријавила да поседује је 1054 златних резерви. Блумберг процењује да су се кинеске резерве од 2009. удвостручиле и претпоставља се да Кина сада има 3510 тона злата и тако је друга земља на свету по резервама, одмах након Сједињених Држава које имају нешто више од 8133 тона.
Међутим, Алестер Меклауд, вођа истраживачког портала GoldMoney, каже да је Кина између 1982. и 2003. године лако могла накупити 25 000 тона злата, што значи да њене златне резерве могу премашити 30 000 тона, као што пише Want China Times.
„Сумња се да Кина се припрема да објави ажурирано стање својих златних резерви, јер вођство у Пекингу кинеску валуту јуан жели видети у портфељу „Посебног права вучења“ (Special Drawing Rights) Међународног монетарног фонда, јер сматра да су околности такве да јуан мора бити међу четири светске валуте – америчког долара, евроа, јапанског јена и британске фунте – према којима се одређује вредност СДР-а „, стоји у чланку.
Такође се цитира Duowei News, портал са седиштем у Њујорку, према којем, ако Кина стварно има 30 000 тона злата, јуан ће имати „најмоћнију заштиту“.
„Но, чак и ако то није тако, нема сумње да Кина има огромне златне резерве и њен је утицај на глобалним финансијским тржиштима значајно нарастао. На основу процена Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), кинеска економија ће престићи америчку 2016. године, иако је према подацима ММФ-а Кина премашила САД још у децембру 2014., када је заузела прво месту у свету према прорачуну БДП/ППП (паритета куповне моћи), што ће бити историјска промена и јуан би могао да потисне долар с места прве светске резервне валуте“, закључује Duowei News.
Иако се таквом сценарио противе Вашингтон, Вол стрит и ФЕД, из чланка којег је пре неколико дана за ‘The National Interest’ написао амерички економиста Самјуел Ринс се види да је немогуће зауставити поједностављени успон.
„Могуће укључивање кинеске валуте у портфељ Посебног права вучења (СДР) ММФ-а је само први корак да јуан постане резервна светска валута. Ако у разматрању компоненти СДР-а у новембру ове године ММФ одлучио да јуан уврсти у чланство уз долар, евро, јен и фунту, кинеска валута ће, додуше, морати превладати неколико фаза пре него што постане светска резервна валута. Међутим, одобрење ММФ-а да јуан уврсти у СДР би могло да користи Кини у трговини са својим главним трговинским партнерима. Тако би јуан могао постати резервна валута у југоисточној Азијие, што би увелико олакшало прелаз на статус светске резервне валуте“, верује Самјуел Ринс.
„Такође, укључивање јуана у СДР има потенцијал да убрза помак према истински биполарном привредном систему, један у којем још увек вероватно доминирају САД, али са мање предности у односу на конкуренте. Ако све буде добро текло за Кину, током наредне деценије ће централне банке мењати евре за јуан“, каже Ринс.
„Америчка економска хегемонија је прошлост, без обзира на одлуке ММФ-а. Чини се да су Кина и САД на ивици политичког и економског дипола, са свим предностима и опасностима које он са собом носи“ закључује економиста.
Нема сумње да сви са нестрпљењем очекују прво званично извештај НР Кине о њеним златним резервама, јер сви знају да оно из 2009. не приказује тачне податке. Колико тачно износе кинеске резерве, нико не зна и све је у сфери нагађања и прорачуна према различитим методологијама.
Извор: altermainstreaminfo
