Прочитај ми чланак
Америчке снаге користиле оружје са осиромашеним уранијумом у насељеним областима и против војника у Ираку 2003. године, пише лист „Гардијан“ позивајући се на извештај холандске невладине мировне организације ПАКС.
Током рата у Ираку испаљено је више од 300.000 пуњења са осиромашеним уранијумом, а огромном већином то су учиниле америчке снаге, тврде сарадници ПАКС-а, преноси Танјуг.
Више од 300 локација контаминирано је осиромашеним уранијумом, а за деконтаминацију биће потребно најмање тридесет милиона долара.
Координате откривају први пут где су амерички авиони и тенкови испалили близу 10.000 пројектила са осиромашеним уранијумом, упркос ранијим захтевима Програма УН за заштиту природне средине и ирачке владе.
У објављеном документу коришћени су подаци Министарства одбране Холандије које их је представило експертима на основу закона о приступу информацијама.
Аутори извештаја навели су податке који показују да су многа од пуњења испаљена у, или близу насељених области у Ираку, укључујући градове Самава, Насирија и Басра.
Са најмање 1.500 пуњења гађани су војници, наводи група.
Координате већине контаминираних локација до сада су непознате.
САД је са савезницима ушао у Ирак у марту 2003, оптужујући тадашњег председника Садама Хусеина за производњу оружја за масовно уништење.
Отпор ирачке војске сломљен је у року од месец дана и 1. маја је тадашњи председник САД Џорџ Буш Млађи прогласио победу.
Децембра исте године Хусеин је ухваћен, а нове власти осудиле су га на смрт.
Последњи војници коалиције повучени су децембра 2011. године, али је на ирачкој територији остало неколико хиљада сарадника приватних војних и компанија за обезбеђење.
У извештају, који треба да буде објављен ове седмице, наведено је да је такво поступање америчке војске супротно препоруци ваздухопловства САД из 1975. године.
Према тој препоруци, оружје са осиромашеним уранијумом треба употребљавати само против тенкова и оклопне технике, како би се поштовали међународноправни прописи о потреби смањења броја жртава и рањавања цивила и војске.
Амерички секретаријат за одбрану није одговорио на молбу за коментар, а један војни извор је изразио „запрепашћење“ што је холандска влада објавила такве осетљиве податке.
(РТС)
