Pročitaj mi članak
Упркос напетости између Кине и САД, Пекинг по први пут учествује у поморским маневрима заједно са САД, Јапаном и Филипинима. Шта то заправо значи?
На маневре који се који се одржавају од 26. јуна до 1. августа, Пекинг шаље један брод-разарач и једну фрегату. То је пренео лист „Народне новине“, орган Комунистичке партије Кине, цитирајући портпарола Кинеске морнарице Лијанга Јанга. Организатори очекују да ће у маневрима учествовати 48 бродова, шест подморница, више од 200 авиона и 25.000 чланова посаде. Поред САД, ове године у маневрима ће учествовати и Јапан и Филипини. Те две земље су блиски амерички савезници и обе су умешане у конфликте око територијалних вода у Јужнокинеском и Источнокинеском мору. Џемс Холмс, експерт за војну стратегију на америчком Поморском ратном колеџу у Њупорту не верује да би ти маневри могли да доведу до смањења или уклањања напетости у региону.
ДW: Зашто су САД позвале Кину да учествује на маневрима?
Џемс Холмс: Протекле америчке владе покушавале су да од Кине, као земље у успону, створе „одговорног актера“ у оквиру постојећег поморског права односно међународних закона којима су регулисане територијалне воде, како би спречиле кршења тог права. Вашингтон је убеђен да се оперативним и тактичким повезивањем тај циљ може постићи. Идеја је да се таквом сарадњом не развијају или јачају само заједничке способности како би се на најбољи могући начин реаговало на природне катастрофе, већ и да би се ствариле навике у погледу изградње поверења и кооперације.
Теорија гласи: ако стално изводите заједничке, мултинационалне вежбе као што су ове, учесници ће се навићи једни на друге, а напетости, које смо могли да видимо у конфликтима око територијалних вода у Јужнокинеском и Источнокинеском мору, ће нестати. Показаће се да ли ће се та теорија остварити и у пракси.
Зашто је Кина пристала да учествује на маневрима?
О САГОВОРНИКУ
Џемс Холмс, експерт за војну стратегију на Поморском ратном колеџу.
За то постоје три разлога: прво, Кина заиста жели сарадњу са САД и мимо конфликта око територијалних вода око чега се њени интереси итекако разилазе са америчким. Ови и слични маневри и војне вежбе отварају могућност за сарадњу на простору Пацифика или Индијског океана, а тиме потенцијално и у другим регионима. Америчка и кинеска морнарица су тако рецимо веома добро сарађивале у Аденском заливу.
Под два, мултинационалне војне вежбе помажу Кини да исполира свој имиџ као поморска сила или нација.
Престиж Пекинга ће се повећавати када се покаже да кинески бродови и борбени авиони добро функционишу. И трећи разлог јесте тај да ратна флота Народне Републике Кине профитира од тактике, технике и поступака водеће поморске силе на свету – САД. Кинези ће тако имати прилику да виде с ким имају посла, што је важно знати уколико икада дође до сукоба.
Какав је симболички значај оваквих маневара?
Да смањи напетости. То је у интересу обеју влада и наравно њихових савезника. Ђаво се свакако крије у детаљима. Постоје различите интерпретације о томе шта значи смањивати напетости. За САД то значи да Кина пристане на надмоћ америчке морнарице у азијским водама. Кина опет смањење напетости дефинише као потребу да САД удовоље њеној жељи да одређује правила за војне активности у мору и у ваздуху. Ја међутим верујем да ће тај специјални пут Кине резултирати прављењем изузетака у поморском праву и да ће тиме то право у неким сегментима бити заобиђено. Све у свему, реч је о великим политичким и стратешким питањима, која се не могу решити у периоду од неколико седмица, током заједничких маневара. Не мислим да ова оперативна и тактичка сарадња има потенцијал да обликује политичке односе на највишем нивоу.
Које могућности за Кину, САД и Јапан отварају ови маневри?
Они повећавају способност војника да сарађују са партнерима. То искуство ће им помоћи да у нпр. некој природној катастрофи проузрокованој налетом тајфуна или цунамијем, помогну да се имровизују разни процеси, изгради логистика, направе протоколи за комуникацију. Све то оправдава трошкове и напоре у реализацији заједничке вежбе. Ови маневри неће толико допринети сарадњи кинеске и јапанске флоте – оне ће вероватно све време сасвим одвојено водити операције. Односи Пекинга и Токија веома су лоши. Они би најпре требало да се побољшају, али тек када обе земље потпишу споразум о праву у територијалним водама Источнокинеског мора.
Како ће се маневар одразити на напетости у Јужнокинском и Источнокинеском мору?
Не мислим да ће то имати било каквог утицаја. У тим морима владају друга правила. Кина сматра да су тамо угрожени њени стратешки интереси, а за њих је Пекинг спреман да се бори. Америка тамо опет види угроженим слободу морског и ваздушног простора. Колико год имали заједничких вежби уз обалу Хаваја, они неће моћи да реше тај фундаментални конфликт интереса. Развијање способности за узајамну сарадњу вредно је свих тих напора. Али на томе се све и завршава.
Џемс Холмс је експерт за војну стратегију на Поморском ратном колеџу (Навал Wар Цоллеге) у Њупорту и коаутор књиге „Црвена звезда изнад Пацифика“.
