Pročitaj mi članak
(Адванце, Reuters, Press TV, Глас Русије)
Председник Ирачког Курдистана: „Спремни смо да бранимо Курде у Сирији“
Ирачки Курдистан спреман је да брани Курде у Сирији против Ал-Каида екстремиста, поручио је Масуд Барзани, председник поприлично добро наоружане ирачке аутономне регије, Ирачки Курдистан.
У поруци која је објављена јуче, Барзани истиче како је послао курдске представнике у суседну Сирију да истраже наводе о „нападима на цивиле и покољ недужних курдских жена и деце од стране Ал-Каеда терориста“. Подсетимо, поједини извори истичу како се десио велики покољ курдских цивила у близини турско-сиријске границе где су се сукобили курдски борци и екстремисти из редова Ал-Нусра Фронта и других група повезаних с Ал-Каидом.
Први пут од почетка конфликта су репресалије обухватиле етничке Курде.
То већ може да створи озбиљне проблеме за опозицију: реч је о стотинама хиљада консолидованих и активних грађана.
То није прво вест о таквом масакру.
Само су размери већи.
Насиље се наставља, рекао је министар иностраних послова Русије Сергеја Лаврова.
Сиријски Курди, који живе већином на северу земље, постигли су неформални договор с властима у Дамаску према којем им је омогућена де фацто аутономија на просторима северне Сирије. Сиријска војска се с ових простора повукла, а обезбеђивање сигурности преузели су курдски борци од којих многи долазе из организација које су повезане са ПКК-ом (Курдистанска радничка Партија).
Ово је један од најважнијих тактичких потеза власти у Дамаску – давањем аутономије Курдима омогућава војсци деловање на другим просторима. За Курде ово је такође изузетно важан развој догађаја јер након дуго времена поново крећу конкретним корацима напред према идеји самосталности. Ирачки Курдистан већ је стварност, док онај у Сирији – којег Курди називају Западни Курдистан – управо постаје.
Но, након низа пораза домаћих и страних исламиста на простору јужне и централне Сирије, екстремистичке групе окомиле су се против Курда на северу, те тај простор желе да претворе у своје упориште. Савез између Курда и екстремиста није био могућ, те сада избијају жестоки сукоби на овом простору. Против Курда покренут је велики прогон, масакр и напади којима их се желе да протерају са простора који историјски њима припада.
Дамаск може „живети“ с тиме да Курди на северу Сирије имају своју аутономију. Јасно је било да ће једног дана до тога доћи. Рат у земљи учинио је да тај дан дође знатно брже но што је иједна страна очекивала. Но, није Дамаск тај који има велики проблем са курдском стварношћу на северу Сирије – то је Анкара. Турска је већ истакла како је курдска аутономија на њиховим границама недопустива.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
„Нужно упозорење је послано. Поручено им је да не предузимају никакве погрешне и опасне кораке“, поручио је турски премијер Ердоган крајем прошлог месеца. Не може се са сигурношћу тврдити, но можда је актуелни брутални масакр жена и деце у Тал Абиаду и другим насељима управо то „нужно упозорење“. За Турску курдска аутономија још је гори исход него да Асад остане на власти у Дамаску. Притом треба споменути да Турска има велик утицај на исламисте који преко њеног територија стижу у Сирију.
Неко јест уплетен у овај прогон Курда, доказа за сада нема, но Турска је свакако један од осумњичених. Надаље, тзв. мировни процес између турских власти и ПКК-а такође не иде најбоље .
Ту долазимо до теме Ирачког Курдистана јер би њихови потези могли бити одлучујући за исход ситуације на северу Сирије. Оружаним устанком 1991. против Садама Хусеина ирачки Курди успели су да протерају ирачку војску с простора који данас називамо Ирачки Курдистан. Од онда управљају својом аутономијом. Након америчке инвазије и пада Хуссеина, 2005. усвојен је нови ирачки устав према којем се Ирачку Курдистан води као федерална јединица, а арапски и курдски усвојени су као два службена ирачка језика.
Ирачки Курдистан оперише као парламентарна демократија. Парламент има 111 посланика. Актуелни председник је Масуд Барзани који је прво изабран 2005. те касније поновно 2009. Ирачки Курдистан састоји се од три покрајине: Духок, Ербил и Сулаиманијах. На целом простору живи око 5.500.000 људи.
Власт у Багдаду сада је у рукама Шијита и то Турској никако не одговора, до те мере да су савезнике пронашли у ирачким Курдима на северу, док у исто време воде сукобе с Курдима у Турској. Односе на релацији Багдад-Анкара знатно је погоршао и азил који је Турска дала бившем ирачком потпредседнику, Тарику ал-Хашеми, који је у Ираку осуђен на смртну казну због веза с исламистима.
У новембру ове године Маликијева влада у Ираку избацила је турску државну нафтну компанију из земље, а у децембру је наређено да се не допусти слетање турском министру енергетике, Танер Јилдиз, који се запутио на конференцију у Ербил (главни град Ирачког Курдистана). У исто време, власти у Багдаду настоје да зауздају нафтну индустрију Курда на северу земље истичући како регионална влада нема право независно склапати уговоре. На простору Ирачког Курдистана данас делују бројне стране компаније, као што су Еккон Мобил и Чеврон за које се истиче да су до сада уложиле преко 10 милијарди УСД.
Власти у Ербилу прогнозирале су како ће извоз нафте у будућности достићи ниво од чак 2.000.000 барела нафте по дану. Но, механизам који је на снази налаже да чак 4/5 профита од продаје одлази у Багдад. Малики тврди како би другачија политика могла довести до распада федерације, те како би се онда и јужне провинције настојале да отцепе.
Ту ствари постају занимљиве – наиме, западне силе боје се дезинтеграције Ирака јер би то знатно ојачало позицију Ирана – тј стриктно шиитски део Ирака постао би још далеко компактнији савезник Техерана. Због тога многи на Западу подржавају Маликија, а САД тражи од Турске да смањи своју потпору за ирачке Курде.
У настојању да се контролише стање у Ираку, ситуација постаје све комплекснија – и стабилност и дезинтеграција Ирака били би лоши за утицај западних сила на Блиском истоку. Неке компоненте спољне политике САД-а и Турске комплементарне су, друге су пак у колизији.
Занимљиво је истакнути како су се курдски борци, познати као „Пешмерга“ (назив за курдске борце још од покрета за независност раних 1920-их), борили на страни америчке војске за време рата у Ираку. Њихове снаге безбедности показале су се као јако способне чему у прилог иде и податак како нити један коалициони војник или странац није убијен, рањен или отет на простору Ирачког Кудистана откако је рат избио 2003.
Другим речима, када говоримо о Ирачком Курдистану битно је да се има на уму како овај простор нема проблема са тероризмом као остатак Ирака, што му је омогућило знатан развој економије последњих 10 година.
Пешмерга су такође учествовали у бројним анти-терористичким операцијама на простору Багдада и провинције ал-Анбар. Према ирачком Уставу из 2005. простор Курдистана сме имати своју војску, док ирачка војска према закону не сме улазити на простор Ирачког Курдистана.
Предсједник Ирачког Курдистана Барзани јуче је истакао: „Уколико су извештаји тачни, да се грађане, жене и децу недужних Курда, убијају од стране терориста – Ирачки Курдистан ће да искористи све своје капацитете да одбрани жене, децу и невине цивиле“. Барзани није дао конкретне детаље, но споменимо то како Ирачки Курдистан географски граничи са Сиријом (малим простором, али довољно).
Касније овог месеца у Ербилу ће се одржати састанак вијећа Курдистанске Националне Конференције на којем ће бити курдски представници из Ирака, Сирије, Турске и Ирана. До сада је Барзанијева влада сиријским Курдима слала гориво, храну и лекове, но ово је први пут да се отворено спомиње и могућност војне интервенције.
Војно гледано, Ирачки Курдистан би могао поприлично утицати на ситуацију на северу Сирије, ако одлуче да интервенишу. Процењује се како имају између 75,000 и 100,000 војника. Надаље, ту су још и курдске снаге безбедности које раде унутар ирачке војске, противтерористичке јединице и полиција.
Курдистанске снаге безбедности подељене су према политичким странкама. Странка КДП (Курдистана Демократска Странка) контролише жандармеријску парамилитарну групу Зеревани (око 23,000 људи), обавештајну службу АПАХК, те скупину Хезакани Асаиши. С друге стране, ПУК (Патриотска Унија Курдистана) контролише своју обавештајну службу Дазгаи Заниар и противтерористичку организацију коју води Лахур Талабани.
Свеукупно гледано, Ирачки Курдистан могао би – потенцијално – интервенисати и са снагом од до 150.000 људи, а то није мала ствар. Војне јединице Пешмерга располажу артиљеријом, анти-тенковским оружјем и тенковима (но већином се ради о старим Т55 моделима чија је оперативност упитна). Ваздушних снага немају, изузев неколико хеликоптера.
Зелено: Ирачки Курдистан
Но, притом треба истакнути како је Ирачки Курдистан економски снажан. На простору влада мир и економија је знатно снажнија од остатка Ирака. Извоз нафте главни је економски фактор. Од прошлог лета нафта се извози у Турску цистернама, но 2014. требао би се завршити нафтовод. Регија знатно напредује од 2003. до данас. Својом снагом Ирачки Курдистан морао би да реагује у овом кључном тренутку када је реч о Сирији јер би својим снагама могли да поразе исламисте на северу земље, а самим тиме проширити свој утицај и на територију Сирије. Ирански Курди такође су најавили долазак у Сирију.
Нема сумње како су власти у Ербилу под одређеним утицајем Анкаре и Вашингтона, то није тајна, но у овој комплексној ситуацији свашта се може да догоди, па тако и улазак снага Ирачког Курдистана на територију Сирије, мада такав потез у овом тренутку не би одговарао ни Турској ни САД-у.
Председник Масуд Барзани пред собом има прилику да покаже да му је јединство Курда важније од политичко-економских односа са великим силама. Будућност региона могла би бити знатно другачија но што је сада, а управо Ирачки Курди могу бити фактор који ће допринети томе. У овом тренутку они су једина снага које може спасити Курде у Сирији и због тога имају одговорност.
извор (и): Реутерс | Пресс ТВ | Курдистан Регионал Говернмент (крг.орг) | Виллинг то фаце Деатх: А Хистори оф Курдисх Милитари Форцес – тхе Песхмерга – фром тхе Оттоман Емпире то Пресент-Даи Ирак, Мицхаел Г. Лортз
Ваши коментари: (26)
