Туга, стрепња, инат, одлучност и бес испунили су срца Француза, после масакра у среду у просторијама сатиричног недељника „Шарли Ебдо“ у ком је 12 људи изгубило живот. Житељи престонице, али и целе земље, покушавали су, у атмосфери помешаних осећања, да се врате нормалном животу, али је у свим разговорима доминирала само једна тема. Тачно у подне, одржан је минут ћутања за жртве, током ког је стала цела Француска. Истовремено, снаге реда су пре подне стегле обруч око браће Куаши, за које све индиције указују да су аутори крвавог пира.

Потера за Шерифом и Саидом Куашијем трајала је целу ноћ после париског атентата. Две сумњиве особе, маскираних лица с калашњиковима, примећене су око 11 сати у области Ен, стотинак километара североисточно од Париза. Опљачкали су бензинску пумпу на Националном путу број 2, узели гориво и храну, а шеф станице их је препознао. Због тога су све расположиве полицијске снаге почеле да стежу обруч око њих у овом региону.

Браћа Шериф (32) и Саид (34) Куаши, рођени Парижани, деца алжирских емиграната, одавно су познати полицији, нарочито млађи који је најпре био ситни локални делинквент, пре него што је почео да посећује џамије, после чега је постао радикални исламиста. Био је локални разносач пица, иако је имао диплому васпитача. Пре десет година ухваћен је док се спремао да крене у Ирак, док је 2008. осуђен на годину и по затвора због организованог слања младих џихадиста из Француске у конфликтна подручја. Имао је псеудоним „Абу Исен“ и био је део милитантне групе која је редовно и неометано вежбала у париском парку Бит Шомон. Министар унутрашњих послова Бернар Казнев је истакао да је Шериф Куаши био под присмотром, али да ништа није показивало да ће учинити такав напад.

УТИЦАЈ

„Шарли Ебдо“ је основан 1970. године, а чланови редакције имају крајње левичарско опредељење. Карактеристика недељника су бројне илустрације и карикатуре, које су његов заштитни знак.
Лист се средином прошле деценије продавао у око 160.000 примерака, да би се тираж затим спустио на око 50.000 бројева.
И поред тога, лист је имао изузетно велики значај у француском новинарству и утицај у јавности.

 Трећи осумњичени, Мурад Амид (18), брат жене Шерифа Куашија, сам се још исте вечери када се догодио масакр пријавио полицији, када је видео да се његово име појављује у јавности. Порекао је да је умешан у атентат, а његови другови су посведочили да нема профил терористе и да је, уосталом, тог јутра, у време напада, био на настави. Истовремено, приведено је седам особа које су биле у блиским везама с браћом Куаши.

Док су грађни одавали почаст страдалима у нападу на лист „Шарли Ебдо“, власти су позивале на национално јединство, прибојавајући се ескалације верске мржње. Више напада на џамије догодило се непосредно после атентата. Још исте вечери, у Паризу се окупило око 35.000 људи на Тргу Републике изражавајући солидарност са страдалима. Многи су, уз узвике који су позивали на слободу изражавања, носили натписе „Ја сам Шарли“. Међутим, била је то и прилика за протесте у мањини против исламског интегризма. Демонстративно је запаљен и примерак Курана, што је изазвало оштро противљење окупљених.

У близини Лиона, у градићу Вилфраншу, у шест сати ујутро експлозивном направом је уништен ресторан у близини џамије. У Леману, на џамију су прексиноћ бачене три ручне бомбе, од којих је једна експлодирала. У месту Порт Ланувел, у области Од, исте вечери испаљено је више хитаца на салу за молитве у којој се окупљају муслимани. У Поатјеу, на вратима градске џамије исписан је графит „смрт Арапима“. У овим нападима није било повређених.

Да би се одржало национално јединство, председник Франсоа Оланд је позвао на консултације бившег шефа државе Николу Саркозија, који је после састанка поручио да сви цивилизовани људи морају да се уједине после оваквог варварства. Оланд ће данас примити и Марин Лепен, која је поновила своју жељу да организује референдум о поновном увођењу смртне казне, ако једном буде изабрана за шефа државе. У Француској се такође воде и дебате колико ће сада овакви догађаји ојачати позицију крајње деснице.

У земљи, иначе, влада психоза и забринутост од евентуалних нових напада. У Монружу, јужном предграђу које се наслања на Париз, рано ујутро непознати нападач пуцао је на двоје чувара реда. Жена полицајац, стара 25 година, подлегла је повредама, док је запослени у служби за одношење возила, стар 45 година, тешко повређен. До напада је дошло током увиђаја после једне саобраћајне незгоде. Нападач је имао панцир-кошуљу и аутоматску пушку. Испалио је три хица у размаку од два минута. Власти, међутим, истичу да ова несрећа није ни у каквој вези с атентатом у „Шарли Ебдоу“. И овај нападач је био у бекству.

Као знак да неће поклекнути пред гнусним чином, преостали новинари сатиричног недељника су поручили да ће следећи број изаћи у среду. Биће штампан у невероватних милион примерака.

У АЛАХА ВЕРУЈЕ ДЕВЕТ МИЛИОНА?

Пребројавање на религиозној основи је забрањено у Француској, па се са сигурношћу не зна колико званично има припадника ислама у овој земљи. Процене су разне, и иду од четири, па све до осам, па чак и девет милиона. Међу њима је и око стотинак хиљада оних који су променили веру. У сваком случају, ислам је друга вероисповест по бројности, после хришћанства, у земљи која броји укупно 66 милиона становника. Сада у Француској већ живе треће и четврте генерације потомака емиграната и највећи број их је овде рођен. Сматра се да међу француским муслиманима има од 15.000 до 20.000 интегриста, од којих су од две до три хиљаде радикалног схватања.

ТРАДИЦИЈА

Слобода штампе, у оквиру које карикатура и сатира заузимају значајно место, имају велику традицију у Француској и сматрају се једним од стубова републиканског уређења. Листови као што су „Шарли Ебдо“ или „Оковани патак“ често засмејавају Французе, али и откривају многе афере у политичком свету.

Плаћамо цех јер следимо Америку

Француски геополитичар Ив Батај сматра да његова земља у последње време плаћа цех због погрешне политике слепог праћења САД, што је, како истиче, показао и најновији атентат у ком је дванаесторо људи изгубило животе.

Како коментаришете догађања у Француској?

– У Француској живе многобројни потомци имиграната из арапско-муслиманских земаља, који реагују на светска догађања, нарочито на она на Блиском истоку. Велика већина се притом понаша мирно, али постоји и један део који је регрутован за радикалне акције. Део имиграције, коју чине млади треће генерације, њих око хиљаду, ишли су да се боре на страни исламиста у Сирији. Неки су се вратили и спремини су да реагују.

Истовремено, треба гледати и шири контекст. Француска је, у неку руку, бојно поље између истока и запада, између Атлантског блока на челу са САД, и Русије, без обзира на режим. То показује и тренутна афера с ембаргом и санкцијама.

Како ће се ово завршити?

– Нападају се џамије и синагоге, долази до спирале провокација. Сваки чин изазива следећи. Ствари, притом, треба гледати глобано. И раније, али нарочито од Саркозија, Француска је учествовала у ратовима у којима није имала шта да тражи, као у Либији против Гадафија или у Малију. У свему има и доста контрадикције, јер је претходно наоружавала исламисте у борби против режима које је касније свргавала.

Шта Француска треба да уради да би изашла из ове ситуације?

– Треба да води независну и суверену политику, да не учествује у туђим ратовима. Прецизније, да не учествује у америчким ратовима, као што то ради последњих година. Треба да има сопствену спољну политику, како је истицао генерал Галоа. Генерал Де Гол је говорио да Француска признаје државе, а не режиме. Требало би да одржава односе са државама које могу да имају различите идеолошке или религиозне ставове. То није случај последњих година, и зато трпимо последице политике праћења других.

Карикатуриста “Новости“ Тошо Борковић: Не игра се ватром

– За сваку је осуду и жаљење масакр у сатиричном недељнику „Шарли Ебдо“. Све изгледа као у неком страшном филму и заиста не могу да верујем да су људи убијени због карикатуре и њене поруке. Последице видимо, а шта је стварни узрок, врло тешко је одгонетнути. Овако о убиству које је потресло и узнемирило Француску и свет говори Тошо Борковић, карикатуриста „Вечерњих новости“.

Подсећа, такође, и да су карикатуристи одавно елита француског друштва, те да су због бритких порука многи од њих носиоци Легије части и многобројних важних државних признања и награда. Карикатура у Француској је, тврди, посебна културна дисциплина и каже да не може да се пореди са карикатуром у Србији, јер је однос према овој уметности у Француској потпуно другачији.

– Ми обично истичемо неку цаку или луцидност, али није уобичајено да се дира у религијске табуе. Карикатуристи у Француској, пак, имају врло широк спектар тема, па и религијске. Знам да су у недељнику „Шарли Ебдо“ главни „актери“ често били шефови држава и влада, али и папе и муслиманске верске вође. Проблеме и претње, међутим, имали су само од неких муслимана. Истина, до масакра нисам видео много „Шарлијевих“ карикатура, али ове које сам видео нисам баш разумео. Нисам довољно упућен у однос француских карикатуриста према неким питањима и тумачењима ислама, али бојим се да неко није добро проценио колико набоја и опасности носе такве карикатуре – каже Борковић.

У својој земљи су били праве звезде

Једна ружа од стоји уз рад убијеног француског карикатуристе Бернара Верлака Тињуа, у београдској галерији „Њу момент“.

Пошту настрадалом колеги и познанику, указао је српски аутор Југослав Влаховић (на слици), који је давне 1979. објавио своју карикатуру у листу „Шарли Ебдо“ и посетио ову редакцију.

На најгори могући начин, после незапамћеног масакра, Београђанима је скренута пажња на актуелну међународну изложбу карикатура „Златни осмех“, у оквиру које стоји и Тињуово дело, вероватно један од његових последњих фестивалских радова.

Страдале Жоржа Волинског и Жана Кабуа, представнике праве новинске сатиричне карикатуре, осниваче пионирских хумористичких новина и часописа, заслужне за изградњу Центра за карикатуру и новинске цртеже, Влаховић је, такође, познавао.

– Ово је шок за цео свет, за професију, новинарство, огроман губитак за француски и светски хумор – каже за „Новости“ Влаховић. – Кабу је био један од најпознатијих француских аутора, врло слободног цртежа, без украшавања, као и Волински. У Француској су они били праве звезде, чак су тако и изгледали. Кабу је носио „битлс“ фризуру, људи су им прилазили на улици, тражили аутограме.

Професија карикатуристе веома много је цењена у Француској, култура карикатуре има дугу традицију. „Шарли Ебдо“ је, додаје Влаховић, у тој традицији значајна карика, померио је стандарде ка политичкој сатири:

– Мета њихових цртежа нису само радикални муслимани, недавно су се и Јевреји бунили што су исмејавали неког принца који је оженио богату Јеврејку. И Саркози је покретао неке процесе протих њих, или их је плашио. Многи су свакодневно на њиховом тапету, постали су права индустрија сатире која континуирано меље, и зато их се радикални плаше. Карикатура има велики утицај у јавности, њена жестина изазива реакције на квадрат, може да иритира затуцане, провоцира незадовољне младе људе да реагују на ужасан начин.

(Вечерње новости)

Ознаке: исламски терористи, масакр у Паризу, Мосад, убиство сатиричара, Француска, Шарли Ебдо