Студија спроведана у сибирским пећинама са трајно смрзнутим тлом (пермафрост) показале су да би глобално отопљавање од само 1,5 степена целзијусових у атмосферу ослободило билионе тона метана и угљен диоксида – гасова који изазивају ефекат стаклене баште и отровни су за људе и животиње.

Повећање нивоа ЦО2 на ниво двостуко већи од садашњег би, са своје стране, убрзало даље глобално отопљавање, док би инфраструктуре изграђене на пермафросту широм света доживеле колапс.

Најновије студије УН, притом, показују да је глобална темература већ нарасла за 0,7 степени, а споразум о клими тренутно обавезује владе да не допусте повећање глобалне температуре веће од 2Ц. Јер, постоји бојазан да би изнад те границе дошло до климатских прмена које би измакле свакој контроли.

Најновија ситраживања показују, међутим, да опасну границу представља можда већ глобано отопљавнаје од 1,5 Ц, које би могло довести до великог топљења ледених маса чак и северније од 60 степени географске ширине.

На 60 степени географске ширине налазе се Сибир, Нордијске земље, јужни врх Гренланда, Канада и југ Аљаске.

Докази у оквиру споменуте студије добијени су проучавањем сталактита и сталагмита у пећинама дуж „границе пермафроста“ у Сибиру, места од ког почињу предели у којима је земља трајно смрзнута у слојевима до више десетина, па и стотина метара дубине.

Минералне формације које висе са свода пећина у овом пределима, као што је пећина Ленскаја, расту само у присуству течне воде, односно када се снег и лед топе. Оне представљају природну „бележницу“ која чува податке о 500.000 година промена стања пермафроста.

Између осталог, њиховим проучавањем је пронађен и доказ да је пре око 400.000 година температура за 1,5Ц већа од прединдустријске довела до значајног топљења пермафроста.

Шта је пермафрост?

Пермафрост прекрива око 24 одсто површине у северној хемисфери, а његово топљење би озбиљно угрозило постројења за снабдевање природним гасом, далеководе, путеве, пруге и градове у овом региону, углавном изграђене на трајно смрзнутом тлу, што би имало огромне економске импликације.Према извештају еколошког програма УН (УНЕП) од децембра прошле године, пармафрост је у неким областима већ почео да се топи, а до 2100. би могао да ослободи 43 до 135 милијади тона ЦО2.

(Блиц)

Ознаке: глечери, глобална катастрофа, отопљавање, северни пол, сибир