Pročitaj mi članakLiberalni centristi poput Makrona moraju prihvatiti činjenicu da postoje ozbiljni kompromisi kada su u pitanju njihove želje da se uključe u globalni sukob, piše Filip Pilkington
Иако је Емануел Макрон дошао на власт као „компетентан технократа и бивши инвестициони банкар који би са лакоћом управљао француском економијом“, чини се да Француска већ на пола његовог мандата „клизи у банкрот“, пише економиста Филип Пилкингтон за „Анхерд“.
Кредитни рејтинг Француске је на листи „Ес енд пи глобал“ прошле недеље пао са „АА“ на „АА-„, док је дефицит у БДП-у прошле године износио 5,5 одсто и очекује се да ће у текућој и наредној години остати висок на око 4,9 одсто. То значи да Француска има четврти највећи дефицит од свих чланица Европске Уније и трећи највећи у поређењу са БДП-ом (110 одсто БДП-а).
Економиста напомиње да је тиме Париз далеко премашио критеријуме ЕУ за улазак неке земље у економску и монетарну унију, који подразумевају подразумевају укупну границу дуга од 60 одсто БДП-а и границу дефицита од 3 одсто.
„Макрон се нашао у истој ситуацији као и многи други центристи у Европи: они јавно говоре да желе да обезбеде економско добростање, али настављају са економски деструктивним политикама“, пише Пилкингтон.
Два главна узрока француских „невоља“ су трошкови који долазе од закључавања за време пандемије ковида 19 и високих цена енергената изазваних „санкцијама и контрасанкцијама“ у вези са сукобом у Украјини, сматра француски економиста.
Поврх тога, он истиче да Макронове изјаве о слању војника у Украјину Француску доводе „веома близу рату с Русијом“, који Париз „очигледно не може“ да финансијски приушти.
„Ово је проблем са толико много ‘разумних’ центриста данас: Њихова политика нема апсолутно никаквог економског смисла, али су принуђени да јој се свеједно посвете јер осећају потребу да се идентификују са другим центристима емотивним питањима попут рата“, истиче Пилкингтон.
Штавише, Француска је тренутно у позицији где би рецесија могла лако довести до банкрота земље, напомиње економиста.
Он подсећа да је 2008. године дефицит француске владе износио 3,5 одсто БДП-а, и да је порастао на 7,4 одсто како је земља пала у рецесију 2009. Уколико би се сличан сценарио догодио ове или наредне године, Париз би имао дефицит од скоро 10 одсто БДП-а, што није виђено од Другог светског рата.
„Није изненађујуће што је Макрон дубоко непопуларан у Француској… Либерални центристи попут Макрона морају прихватити чињеницу да постоје озбиљни компромиси када су у питању њихове жеље да се укључе у глобални сукоб. Европски политичар данас не може да подржи дубљу укљученост у глобалне сукобе и да следи агенду економског раста и управљања. Исто тако, они не могу остати и популарни на изборима и у милости својих колега ратнохушкача. Такви политичари треба да се одлуче ко је заправо њихова публика“, закључује Пилкингтон.
