Pročitaj mi članak
Провалници не бирају своје мете по држављанству и пореклу, па су и многи наши земљаци у Аустрији имали искуство са упадима лопова у станове и куће. „Мој стан у 3. бечком округу био је у два наврата мета провалника“, испричао је наш земљак И. К, којем су у оба наврата провалници испретурали ствари и однели сав накит, али и део гардеробе.
Блага казнена политика: Лопови све дрскији
– Провалници су ми украли неке предмете које смо наследили, што нам је више емотивна него материјална штета. Такође су ми однели и део гардеробе. После провале не можете одмах уочити шта вам је све украдено. Треба вам више месеци да установите шта је однето – прича наш саговорник.
– Ја сам тек после годину дана установила да ми је, на пример, однета једна од најмилијих торби. Иако се нисам потресла одмах после провале, 12 месеци касније, када сам тражила ту торбу ја сам заплакала – рекла је Н. В. из Беча.
Савети полиције Аустријска полиција саветује грађанима да замоле комшије да уклањају рекламни материјал са врата њихових станова и кућа, како провалници не би могли да установе да су дуже одсутни. Исто тако саветује се и уградња одређених уређаја, од којих неки нису ни скупи, а који симулирају присутност станара, као што су аутоматски прекидачи за светла, или неки уређаји који симулирају, ноћу, да је укључен телевизор. Поред тога саветује се уградња ојачаних врата или барем специјалних брава, које се теже обијају, што важи и за прозорска и балконска врата.
– Поред тога што вам однесу вредне ствари провалници направе и велику штету на вратима, прозорима, што вас приликом оправке додатно кошта. После провале сам био принуђен да позовем посебну службу да би ми отворили врата стана, јер су их провалници оштетили до те мере да су се заглавила. Мајстор се мучио више од сат времена да отвори врата. На крају ми је испоставио рачун на више од 1.000 евра – навео је М. М. из Беча.
Сви саговорници „Вести“ указују да се дуго време, после провале, нису осећали безбедно у своја четири зида.
Аустрија, као и многе друге земље западне Европе суочена је са порастом кривичних дела провала у стамбене објекте, због чега званичници траже повећање казне за провалнике. Према најновијој статистици о кривичним делима забележен је пораст провала у станове и кућа за 7,2 одсто.
Министарка унутрашњих послова Јохана Микл-Лајтнер због тога тражи оштрије законске мере за криминалце. Тренутно је за кривично дело провале предвиђена казна од шест месеци до пет година затвора.
У статистици о криминалу за прошлу годину забележено је смањење укупног броја кривичних дела за 0,3 одсто, али истовремено је број провала порастао. Према статистици Министарства унутрашњих послова сваког дана се, у просеку, обије око 45 станова и кућа.
Статистика показује и да је 72,3 одсто ухапшених провалника страног порекла, претежно из Румуније, Србије и Албаније.
Лопови се не плаше казни
Министарка Микл-Лајтнер би желела да се најмања казна повећа на годину дана и то је предложила министру правосуђе Волфгангу Брандштетеру, који у основи подржава ову иницијативу.
Тренутно радна група разматра предлог како би био унет у актуелизовање Кривичног закона, а коначан исход рада требало би бити познат до јесени.
Микл-Лајтнер би желела да повећање казне ступи на снагу од 1. јануара идуће године.
– Морамо смањити број ових кривичних дела – нагласила је она додајући да провале представљају упад у приватност и често су за жртве „трауматично искуство“, те је због тога оправдано повећање казни.
Наиме, полиција је често суочена са „старим познаницима“, јер многи провалници „одседе“ кратке затворске казне и потом се поново врате свом „занату“.
Актуелне казне, према речима Микл-Лајтнер, нису довољно ригорозне и не плаше провалнике.
– Очигледно, казне од шест месеци не значе ништа – додала је она.
(Вести)
