Pročitaj mi članakOd ubistva američkog predsednika Džona F. Kenedija, njegovog brata, američkog senatora Roberta Kenedija, predsednika u filmu Čekanje, Martina Lutera Kinga, Vetnamskog rata, 11. septembra, nepostojećeg "oružja za masovno uništenje" Sadama Huseina, Asadove "upotrebe hemijskog oružja", iranskog nuklearnog oružja, neverovatnih laži o Gadafiju, pandemiji Covid,vakcinama. ruskim invazijama, Amerikanci doživljavaju samo laži. Celi zapadni svet živi u "Matriksu", svetu stvorenom propagandom. Velika većina ljudi na Zapadu nema pojma o stvarnosti u kojoj žive. To ih čini nemoćnima i potpuno nesposobnima da zaštite svoju slobodu. Oni su lak plen za tiraniju koja se brzo širi oko njih.
Узмимо, на пример, историју Украјине. Прича коју су западни медији представили јавности нема везе са стварношћу. Украјински наратив је пропао. Неће бити повратка. Наратив се једноставно одбацује када следећа криза – можда инфлација или нови вирус – доминира насловима.
Данас се руска војска интервенција односи на регију Донбас у источној и јужној Украјини. Насељавали су га Руси и био је део Русије све док га совјетско водство није пренело, као и Крим, у Украјину из својих разлога. Када је САД 2014. свргнуо демократски изабрану украјинску владу и преузео контролу над Украјином, кримски и донбашки Руси већином су гласали за поновно уједињење са Русијом. Кремљ је прихватио Крим, али не и Донбас.
То је била стратешка грешка која сведочи о недостатку свести руске владе. Одмах су неонацистички остаци у западној Украјини, чији су се преци борили на Хитлеровој страни против Русије у Другом светском рату, почели злостављати руско становништво у регији Донбас на истоку. Америчка марионетска влада у Кијеву, на пример, забранила је употребу руског језика.
Како би се заштитили, Руси у Донбасу прогласили су своју независност у облику две републике, Доњецка и Луганске Републике. Украјинске јединице и „неонацистичка полиција“ почеле су нападати те „одцепљене републике“. Осам година гранатирају села и градове у Донбасу артиљеријом, убијајући хиљаде цивила. Украјинске оружане снаге, унаточ томе што су двапут поражене од хитно окупљених војника у Донбасу, успеле су стећи контролу над великим подручјима одцепљених република.
Руска интервенција подстакнута је распоређивањем више од 100.000 украјинских војника на границе Донбаса у циљу инвазије и поновног заузимање територија.
Одбијање Вашингтона да Кремљу да сигурносну гаранцију био је други разлог руске војне интервенције. Русија је јасно и недвосмислено саопштила Вашингтону како неће дозволити Украјини да постане чланица НАТО-а. И поред свега тога, Вашингтон је задржао своју политику провокација.
Руска војна интервенција у Украјини усмерена је на украјинске и неонацистичких снаге у Донбасу. То је разлог Путинова спорог рата, који искључује употребу тешког наоружања у цивилним подручјима.
Цивили су Руси и, како је Владимир Путин рекао, „ушли смо ослободити те људе, а не убијати их“.
Западни медији и политичари лажно приказују намеру Руса да избегну смрт руских цивила као знак великог отпора украјинског народа и заустављања руске инвазије. Неки западни медији иду још даље, говорећи о руском поразу.
Ако дође до руског пораза, он ће се догодити у преговорима, а не на бојном пољу.
На бојном пољу примјењују се високи стандарди извођења. Пре него што су руске трупе ушле у Донбас, украјинска војна инфраструктура, ваздушне снаге и морнарица потпуно су уништене. Украјинска војска је онеспособљена. Нема комуникацију, нема ваздушну подршку и одсечена је од својих магацина.
Чини се да Русија не разуме да преговара с „владом“ која нема ништа под контролом.
Руси су распоредили око 200.000 војника против 600.000 украјинских војника које су обучавале и наоружавале САД и Британија. Украјинска војска, уништена је као борбена снага чак и брже од наоружане грузијске војске која је напала Јужну Осетију у августу 2008.
Кремљ је уверен да Русија може остварити своје циљеве без уништавања Украјине. То је војно тачно, али је руска влада превише лаковерна да би успела у преговорима. Запад нема моралних дилема. Руси не знају преговарати са Сотоном. Сетите се говора Медлин Олбрајт који је на националној телевизији рекла да је америчко убиство 500.000 ирачке деце „вредно тога“. Да, вредело је за израелску хегемонију на Блиском истоку.
Американци, Британци, Французи, Немци, Јапанци, не разумеју како су издати, како су били индиректно укључени у монструозне злочине, како су им медији испрали мозак лажима којима су глупо и слепо веровали.
Будале такође не разумеју да је америчко царство при крају. Оно што су санкције Русији учиниле је уништење света темељеног на доларима, што је Американцима омогућило да остатку света наметну финансирање свог огромног трговинског дефицита, углавном због америчких компанија које своју производњу премештају у друге земље. Русија, Кина, Средња и Источна Азија сада ће створити властита средства плаћања независно од Запада. То ће уништити хегемонију долара и америчке моћи.
Овде се круг затвара. Америчка охолост створила је ароганцију која није могла превладати над руском, кинеском и индијском одлучношћу да постоје као суверене нације. Амерички глобализам, вашингтонска метода вежбања хегемоније, урушава се. Идиоти у Вашингтону су сами срушили свој владајући систем бесмисленим санкцијама које терају Исток из доларског система.
Русија има само један проблем. Руски проблем је унутрашњи. Проблем лежи у деловима интелектуалне и више класе, олигарсима и финансијском систему који своје интересе виде у савезу са Западом.
У руској влади најмоћнија особа је челник руске средишње банке, чија политика служи Западу, а не Русији. Унаточ упозорењима руског економисте Сергеја Глазyева, Путин поверава будућност Русије проамеричком шефу руске средишње банке. Руска средишња банка, која никада није служила Русији, највећа је вредност Вашингтона у нади да ће победити Русију. Путинова слепоћа на ову претњу је нож у срцу Русије.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 4, 2022
