Pročitaj mi članakSatelitski snimci objavljeni 14. juna potvrdili su da su ukrajinske oružane snage bile u stanju da izvedu veliki napad dronovima na aerodrom Morosovsk u ruskoj oblasti Rostov, otprilike 250 kilometara iza linija fronta.
Напад је покренут 13. јуна, али је потврђен тек следећег дана. Објекат је био један од најважнијих у подршци операцијама руског ваздухопловства на украјинском ратишту и служи као предња оперативна база за борбене ловце Су-34 који играју централну улогу у руској ваздушној кампањи.
Обим штете на објекту је и даље непознат, са бројним извештајима који указују да напад није уништио ниједан авион. Показана рањивост руских ваздушних база ће ипак вероватно бити разлог за значајну забринутост у Оружаним снагама Русије, с обзиром да су се способности противваздушне одбране земље против беспилотних летелица показале ограниченим, што чини вероватним да ће у будућности бити покренуто још сличних напада.
Украјина је видела да је њена способност да нападне руске ваздушне базе и друге кључне циљеве далеко иза линија фронта значајно проширена испоруком америчких балистичких пројектила АТАЦМС, при чему је земља имала користи од распоређивања западних стручњака на терену и приступа сателитским мрежама држава НАТО и податке ваздушног надзора како би се олакшали ефикасни напади.
Средином маја АТАЦМС је коришћен за напад на руску ваздухопловну базу Белбек на спорном полуострву Крим у којој су смештени пресретачи МиГ-31, од којих су два виђена уништена у објекту након тога.
Тог месеца је такође дошло до невиђеног удара дроном на радарски систем раног упозорења Вороњеж-ДМ на радарској станици Армавир у руском југозападном Краснодарском крају – који је чинио кључни део руског система раног упозоравања на могуће ударе западних нуклеарних ракета.
Сједињене Државе су ублажиле ограничења за украјинске операције како би нанеле ударе дубоко у Русији крајем месеца користећи америчко оружје.
Извештава се да је Русија распоредила један од својих нових система С-500 у другој недељи јуна за додатну одбрану од балистичких ракета као одговор на ову растућу претњу.
Повећан фокус на ударе беспилотних летелица и ракета од стране Украјине долази пошто су њене снаге наставиле да се суочавају са вишеструким неуспесима и екстремним жртвама на терену, омогућавајући руској војсци да заузме знатан терен од краја 2023. године.
Од уласка у службу 2014. године, Су-34 је набављен у већем броју него било која друга руска серија авиона, а тренутно се процењује да флота броји преко 120 авиона упркос борбеним губицима на украјинском ратишту.
Авион се показао посебно ефикасним када поставља прецизне вођене клизне бомбе против циљева у Украјини, укључујући и улогу блиске ваздушне подршке, при чему ове бомбе омогућавају ловцима да се боре на дометима од око 70 километара.
Бомбе могу да имају много већу масу од ракета које се лансирају из ваздуха и уз веома малу цену, и могу да носе не само конвенционално пуњење већ и термобарично пуњење оптимизовано за неутралисање људства на утврђеним позицијама.
Су-34 је носио највећи терет одговорности за ударне операције и представља значајно
модификовани дериват совјетског Су-27 Фланкер дизајна који је приближно 50 процената већи и са знатно већим носивим оптерећењем и дометом оружја.
Нове серије побољшаних нових варијанти Су-34 и даље се често испоручују, уз додатне поруџбине авиона, пошто је рат у пуном обиму између Русије и Украјине избио у фебруару 2022. године.
Данко Боројевић
