Pročitaj mi članak

UKIDAJU ĆIRILICU u Kazahstanu

0

Prema odluci kazahstanske vlade ta zemlja će do 2025. potpuno promeniti državno pismo sa ćirilice na latinicu: Predviđeno je da će to koštati 664 miliona dolara

Према писању загребачког Јутарњег листа, ово је врло амбициозан план осмишљен како би се побегло од совјетског наслеђа, иако становници те земље, наводи се, боље говоре руски него казашки.

Pixabay

Иако етнички Казаси чине две трећине популације државе, године живота под совјетском влашћу довеле су до тога да око 94 одсто становника говори руски, док казашки користи 74 одсто популације.

Упркос томе, влада је одлучила да промени државно писмо до 2025, и то у три фазе.

У првој, двогодишњој фази, ће бити створено владино тело за транзицију, прављење дигиталног кода за промену писма и поновно издавање школских уџбеника.

Друга фаза ће почети 2021. и такође ће трајати две године, а током ње ће се вршити обука професора средње школе, увођење нових правила у јавност и измена образовних водича.

Последња, трећа фаза трајаће само годину дана, од 2024. до 2025, и односи се на превод владиних докумената и вести у владиним медијима као и запошљавање такозваних “инфлуенсера” за рад на друштвеним мрежама.

За прелазак са ћирилице на латиницу Казахстан је предвидео 664 милиона долара (218 милијарди казахстанског тенге), а око 90 одсто тог износа биће уложено у образовне програме и промену писма у уџбеницима.

Ипак, неки економисти сматрају да ће за овај пројекат бити потребно више од предвиђене суме.

„Ако се ова реформа не спроведе правилно, постоји велики ризик имиграције људи која говори руски, а она укључује и етничке Казасе, због страха од губитка одређених прилика“, каже Елдар Мадумаров, економиста и професор.

Ту су и трошкови промене докумената – лична документа, закони и друго, а ради се о трошковима који, иако су део финалне фазе прелаза, још увек нису наведени.

„Само за прелаз државних медија на ново писмо, едукацију њихових радника и промену ИТ инфраструктуре биће потребно 15-30 милиона долара“, проценио је Кашимкан Капаров, директор Канцеларије за економско истраживање у Казахстану.

А то су тек трошкови јавног сектора.

„Приватници ће све наведено морати да ураде сами, а трошкови би могли бити двоструки, можда чак и 10 пута већи, зависно од року за транзицију“, додао је.

Додатна брига су и комуникације у јавном сектору будући да ће се старије генерације мучити с писањем и читањем на латиници, због чега ће врло вероватно наведено морати да буде преведено, што такође кошта, а влада те трошкове није урачунала.

Прелаз на латиницу би могао ослабити трговинске односе с другим пост-совјетским земљама.

Тренутно се 10 одсто трговине између Русије, Казахстана и Украјине може објаснити заједничким језиком због чега су и Казаси који говоре руски економски мобилнији од оних који га не говоре.

С друге стране, промена писма би могла довести до боље повезаности са већином земаља Запада, као у случају Турске која се 1928. пребацила на латиницу.

Према истраживању лингвистичког института у Казахстану, 80 одсто младих (18-25 година) подржава ову промену.