Прочитај ми чланак
До 2025. године чак 29 кинеских градова постаће мегаполиси. – Највећи кинески велеград у блиској будућности моћи ће да прогута људство бројније од 280 милиона данашњих становника САД
Пекинг – Кина данас има више градова од преко милион становника него остатак света заједно, а девет кинеских провинција су међу двадесет најнасељенијих држава у свету, кажу овдашњи званичници у време трајања 18. Конгреса Комунистичке партије Кине (КПК). Кина, уосталом, има више чланова КПК (82 милиона) него што Француска има становника.
У укупном светском становништву Кинези чине 20 одсто, што значи да је сваки пети становник на планети – Кинез. А сан већине кинеских становника је да живи у граду, тврде локалне анкете. Зато се миграција из села у градове одвија у незаустављивом темпу.
Урбани џинови, градови мравињаци и мегаполиси, више нису сан и машта, већ стварност и будућност Кине која има 1,35 милијарди становника. Она ће бити сачињена од „области испреплетаних метропола”, мегаполиса или урбаних немани које гутају градове и села дуж огромног простора, истичу кинески планери.
Кинески медији истичу да ће се на листи 75 најдинамичнијих градова на планети наћи чак 29 кинеских градова, а водећу позицију 2025. године заузимаће Шангај. На трећем месту биће Тијанђин, Гунаџоу на петом, а Чонгћинг ће се наћи на осмом месту, далеко испред Лос Анђелеса, који ће бити на 12, Лондон на 21, а Вашингтона на 25. месту. Листа је заснована на статистичким подацима праћеним у 2.650 градова широм света, који се односе на очекивану стопу привредног раста и бруто домаћег производа.
Многи од градова са списка нису довољно познати широј светској јавности, али има и оних које свет добро познаје, као што су Пекинг, Шангај или Тијанђин, град на северу Кине са 11 милиона становника и који се већ сада намеће као модел зеленог града за земље са растућом економијом.
Стручњаци тврде да је економска трансформација Кине, њена индустријализација и урбанизација, 100 пута масовнија и десет пута бржа него што је то некад био случај у Великој Британији, када је почињала индустријска револуција око 1700. године.
У овогодишњем извештају о стању светске популације, Фонд за становништво УН-а наводи да је нови талас урбанизације, без преседана у историји и да може да донесе велике предности али и тешке проблеме. У извештају УН наводи се да ће идуће године, први пут у историји, више од половине светског становништва живети у градовима. До 2030. године, готово пет милијарди људи на свету биће становници урбаних подручја.
Јапанска престоница, која данас има 36 милиона становника, остаће ипак најнасељенији град на свету, јер ће се број житеља Токија до 2017. године повећати за још 1,4 милиона.
Најмногољуднији кинески град – Чонгћинг (32 милиона становника) – који се данас налази на другом месту у свету насељености, задржаће ову позицију још неколико година, процењују демографи.
Демографи УН истовремено предвиђају да ће до 2015. године број градова са најмање 10 милиона становника порасти са данашњих 20 на 25, а међу њима ће се налазити и Истанбул и Париз.
Кинески демографи иду много даље у процени. Према њиховој прогнози, за разлику од данашњих 40 одсто (што је испод светског просека од 48 процената), до 2050. године у градовима ће живети 70 одсто становника Кине.
Кина данас има 1,35 милијарди становника, а Национални биро за статистику предвиђа да ће у наредних пола века у градове прећи још 551 милион Кинеза. Очекивани прилив становника у урбане средине биће проузрокован „убрзаном економском трансформацијом земље”, тврде стручњаци.
Број кинеских градова се због брзог раста становништва и миграција утростручио од 1980. године и нарастао на – 667, саопштили су званичници. Посебно се повећао број средњих и малих градова,
Према агенцији Синхуа, Чонгћинг је најмногољуднији град у Кини и има 32 милиона становника. Чонгћинг или Јуј, како га скраћено зову Кинези, лежи на југозападу Кине и представља економски центар поред горњег тока реке Јангце. Данас има 43 општине и простире се на 85.000 квадратних километара.
Овај велеград је 1997. године издвојен из провинције Сечуан и проширен са још два града (Вансјан и Фулин) и регионом Чијанђанг. Тада је добио и посебан статус „велеграда-провинције”, по угледу на још три кинеска града – Шангај (26 милиона становника), Пекинг (20) и Тјанђин (11).
Званична статистика тврди да градску популацију Кине данас чини 350 милиона људи, мада светски стручњаци кажу да је број од 500 милиона ближи реалности.
Један мегаполис биће утемељен на северним градовима – Пекингу и Тијанђину, међусобно удаљеним 110 километара, указује пекиншки професор Џоу Јисинг и истиче да „Пекинг нема луку и довољно обрадивог земљишта, док Тијанђин има и једно и друго”.
Шангај ће бити највећи кинески мегаполис, по простору и броју становника, сматра Џоу, уз процену да ће се „Париз Далеког истока” ширити око ушћа најдуже кинеске реке Јангце (6.300 километара).
Широка област делте Бисерне реке, која обухвата Хонгконг, Шенџен и Џухаи, сачињаваће трећи мегаполис, док ће се североисточни урбани потез протезати од Далијана до Шењанга у провинцији Лијаонинг, објашњава Џоу.
Ширење мреже градова данас се одвија преко приобалних равница и речних делти, тврде кинески урбанисти и процењују да ће највећи кинески мегаполис у блиској будућности моћи да прогута људство бројније од 280 милиона данашњих становника САД.
(Политика)
