Pročitaj mi članak
Москва – Проблем је у томе да економија Русија “плови“ на нафти и гасу.
Али, из кризне Европе се потражња за горивима смањује, цене им падају, а опада и продукција.
Резерве руских сибирских нафтних и гасних поља су већ прешле свој врхунац и земља иде у правцу структурног опадања њихове производње.
Истина, има много нових поља – као што су она у области Северног пола – али тамо има великих и бројних препрека.
Ове недеље је Централна банка Русије објавила да ће вишак трговинског биланса, који се за ову годину процењује на 62 милијарде евра, идуће године опасти на 19,4 милијарде – а да ће у 2015. години прећи у мањак од 6,8 милијарди евра.
То нису лепе перспективе по економију која егзистира на извозу нафте и гаса. Русија за сада још има добро напуњену “штедну касицу“, са око 150 милијарди евра, али то је упадљиво мање од оне “ратне резерве“ помоћу које је Русија преживела кризну 2008. годину, а и то ће се у периоду од две године истрошити ако цена нафте падне до 60 долара.
Иначе, у поређењу са европским земљама, економија Русије стоји добро: државни дуг је јако мали, трговински биланс је повољан, постоји и буџетски вишак, а и очекивања раста економије за ову годину су између 3% и 3,5%.
Како “Фајненшел тајмсу“ каже један московски економиста, изгледи економије у случају “двоструког мањка“ како у буџету, тако и у трговинском билансу ће бити: „једна потпуно нова макроекономска стварност за земљу која је навикла на вишкове“.
Председник Путин на то није спреман, како је недавно и доказао, када је испрашио владу зато што још нису извршени његови укази.
Његова популарност је увек “мирисала“ на нафту. Од његовог доласка на власт, 2000. године, цена Брент-нафте је скочила са 20 долара по барелу (бурету) на врхунац од 143 долара у 2008. години. Следећи тај пораст цена нафте и гаса, растао је и просечни приход становништва Русије (на 142% између 2000. и 2009. године).
Али, како кажу либерални економисти из министарског тима Дмитрија Медведева, сада нема довољно новца да се истовремено удвоструче плате, између осталог полиције и војске, да се пензије стално повећавају, као и да се развијају заостали региони земље. А при томе да и не говоримо о огромним, већ планираним инвестицијама за организацију Светског првенства у фудбалу у Русији за 2018. г., и о некој врсти стаљинског “Великог скока“ у одбрамбеној индустрији за који је потребно око 500 милијарди евра до 2020. године. Оно поређење са Стаљином и великим скоком потиче, иначе, од самог Путина.
Чуда
Вицепремијер Аркадиј Дворкович је ове недеље казао: „Не можемо све истовремено да изведемо. Мора се учинити избор“. Пословни дневник “Ведомости“ се на то упитао: „Зашто Путин верује у чуда?“
Алексеј Кудрин, фискални кобац, који је под Путином био довео у ред руске државне финансије, је прошле године поднео оставку због, како је рекао, “прескупих, неплативих“ одбрамбених планова. На комаде је сасецкао буџет свог наследника Антона Силуанова, који жели да одбрамбене инвестиције финансира издавањем “државних гаранција“. Према Кудрину, то су “прикривена дуговања“, која “јако погоршавају“ транспарентност буџета.
Министар Силуанов се из све снаге упиње да очува буџетску дисциплину, али ипак признаје: „То уопште није једноставно“.
“Кремљ ће западним земљама одобрити да истражују нафту“
Русија размишља о томе да западним нафтним компанијама дâ нафтне лиценце за руске арктичке воде. Министар енергетике Александр Новак је британском дневнику “Фајненшел тајмсу“ казао да већ кружи један предлог да се страним фирмама омогући да добију “приступ производњи“ и да постану “ковласници лиценци за то“. Али, дефинитивна одлука о томе још није донета.
До сада су само руске државне фирме као “Гаспром“ и “Росњефт“ добијале лиценце да врше бушења за нафту и гас и севернополарној области. Оне то у већини случајева, због тога што су им неопходне висока технологија и инвестиције, обављају у сарадњи са западним мултинационалним компанијама – али те западне компаније редовно добијају само мањински интерес у пословима. Саме лиценце се издају једино руским “стратешким предузећима“.
Новакова изјава као да потврђује да је у енергетском сектору Русије дошло до тога да се нешто мора предузети. Али, према Константину Черепанову из [швајцарске] банке UBS, тај руски “реверанс“ неће бити превише дубок. Стране фирме ће добијати само мање пројекте, а од тога се Руси надају да ће и сами двоструко профитирати: продаја лиценци ће им пружити вишак готовине за буџет. А и “странци ће смислити технолошка решења која ће Руси затим моћи и сами да примењују“.
Како “Гаспром“, тако и “Шел“су услед препрека и проблема недавно одложили вршење бушења у области Северног пола. Директор компаније “Тотал“ је казао да сматра да су бушења у тој области превише ризична, док с друге стране активисти за заштиту животне средине сматрају да се та област мора оставити на миру.
Са холандског посрбио Василије Клефтакис
(НСПМ)
