У Еквадору проглашен рат- Шта се крије иза сукоба

20:10 11.01.2024.

Организовани криминал објавио је рат Влади Еквадора. Талас напада и киднаповања, који се дешавају од недеље, проширио је сукоб и открио невиђену безбедносну кризу у земљи, која је за неколико година постала „краљевство“ дилера дроге.

Припадници војске у Гвајакилу патролирају градским улицама, заустављају и претресају возила и проверавају документа возача, након што је председник Еквадора Данијел Нобоа увео режим „унутрашњег оружаног сукоба“.

Продавнице у овом месту су затворене, а на улицама нема људи.

Неколико фактора довело је до процвата тих банди, укључујући штетне последице пандемије, повлачење државе из кључних области последњих година, као и „успешан посао“ са дрогом у доларизованој земљи без Централне банке.

Последња два услова била су обећања аргентинског председника Хавијера Милеија, која до сада нису остварена.

Доларизација, коју је 2000. спровео тадашњи председник Јамил Махуад, успела је да контролише хиперинфлацију након дубоке финансијске кризе, али је повећала сиромаштво, осим у годинама бившег левичарског председника Рафаела Корее (2007-2017), и смањила капацитет да се контролише привреда (тако што није у стању да управља монетарним питањем).

Са престанком владавине Рафаела Корее и каснијим погоршањем безбедности, криминалне банде су ојачале док су по вољи прале незаконит новац.

Долар омогућава трговцима дрогом да избегну девалвацију и лакше пребацују новац између земаља, у годинама када су велике групе постале интернационализоване.

„Како је трговина дрогом толико напредовала у Еквадору?“, питао је новинар Данијела Нобоу, тадашњег председничког кандидата, 2023.

„Прво, зато што нема праве граничне контроле, јер су наше луке потпуно незаштићене. Друго, зато што смо доларизовани и то помаже наркотероризму, јер валута не мора да се мења. Једноставно долари улазе и излазе. Нема трага размени“, одговорио је Нобоа.

Извештај Стратешког центра за геополитику (ЦЕЛАГ) изнео је застрашујуће податке: 2021. године у финансијском систему је „опрано“ 3,5 милијарди долара, што је скоро троструко више од процењене 1,2 милијарде долара између 2007. и 2016.

„Шест година хаоса оставиле су обесхрабрујући друштвени и економски баланс: сиромаштво, насиље и институције су заробљене трговином дрогом“, наводи се у извештају.

Еквадор – „логистички штаб“

Председник Еквадора Данијел Нобоа прогласио је ванредно стање у земљи како би се успоставио ред у затворима и додао да је уведен режим „унутрашњег оружаног сукоба“.

Економиста Лудвинг Алварез Ренгифо је у недавном интервјуу за РТ истакао да је главни узрок кризе економски“.

„Морамо да нападнемо додоларизацију. Она је омогућила да Еквадор после 23 године, након што је био подвргнут том неприкладном режиму монетарне политике, за криминалне центре широм света постане логистичко седиште“, истакао је.

Према Глобалној иницијативи против транснационалног организованог криминала (ГИ–ТОЦ), Еквадор, који се налази између Колумбије и Перуа, две највеће земље које производе дрогу, постао је „суперпут кокаина“.

Поред локалних група, ова земља је дом међународних криминалних организација, укључујући оне из Колумбије, Мексика, Албаније и Кине.

Затвори као легло криминала

Повећање производње дроге и илегалне трговине оружјем довело је до раста стопе убистава у последњој деценији. Само у 2023. години достигао је 7,07 поена у мерењу ГИ-ОЦД, што премашује глобални просек криминала од пет поена.

Овај показатељ укључује кривична дела као што су трговина људима, кријумчарење животиња и биљака, изнуда, илегална трговина оружјем, трговина дрогом, илегална трговина фалсификованим производима, криминалне мреже, мафије, електронски и финансијски криминал, транснационалне криминалне организације.

Усред ове ситуације, ниједна од најновијих влада није успела да контролише нефункционални затворски систем, који је постао легло криминала и где број осуђеника, који је много већи од капацитета затвора, подстиче насиље.

Бивши председник Рафаел Кореа је истакао да садашња криза није одговорност Нобое, „који је на функцији шест недеља“, већ његових претходника, Лењина Морена и Гиљерма Ласа, које је окривио да су дозволили инфилтрацију мафије организованог криминала унутар државе.

Бивши председник, који је током своје администрације напустио Еквадор као другу најбезбеднију земљу у Латинској Америци, признао је да је у тој земљи одувек постојао организовани криминал, али је појаснио да је „кључна разлика“ у томе што сада постоји „инфилтрација оружаних снага и полиције“.

У Еквадору се тренутно одиграју 42 убиства на 100.000 становника, што га сврстава у најнасилније у региону и једно од пет најнасилнијих у свету.