Tри сценарија како би шири рат на Блиском истоку могао да запали инфлацију у свету

08:20 15.10.2023.

Рат на Блиском истоку узима тежак људски данак, а у случају ескалације сукоба економисти упозоравају на опасност од економског пада

Попут блискоисточних ратова у прошлости, сукоб између Израела и Хамаса који је избио прошле недеље има потенцијал да поремети светску економију – па чак и да је доведе у рецесију ако се увуче више земаља.

Оштра ескалација би могла да доведе Израел у директан сукоб са Ираном и у том сценарију „Блумберг“ процењује да би цене нафте могле да порасту на 150 долара по барелу а глобални раст падне на 1,7 одсто – што је заправо рецесија која одузима око билион долара светске производње.

Конфликт на Блиском истоку може изазвати потресе широм света јер је регион кључни снабдевач енергентима и транзитна зона.

Данашња светска економија изгледа рањиво. Још увек се опоравља од инфлације изазване сукобом у Украјини. Још један рат у региону који производи енергију могао би поново да „запали“ инфлацију. Шире последице могле би да се протежу од поновних немира у арапском свету, до председничких избора следеће године у САД, где су цене бензина кључне за расположење бирача.

Сценарио 1: Сукоб ограничен на Газу

Када је 2014. године, Израел покренуо копнену инвазију на Газу у којој је погинуло више од 2.000 људи, борбе се нису прошириле изван палестинске територије, а њихов утицај на цене нафте – и глобалну економију – био је пригушен.

Техеран је ове године повећао производњу нафте за чак 700.000 барела дневно, пошто су размена затвореника и одмрзавање имовине сигнализирали отопљење у односима са САД. Ако ти барели нестану под притиском САД које индиректно оптужују Иран да помаже Хамас, „Блумберг“процењује да ће цена нафте порасти од 3 до 4 долара.

Утицај на глобалну економију према овом сценарију био би минималан, посебно ако би Саудијска Арабија и УАЕ надокнадили изгубљене иранске бареле користећи своје резервне капацитете.

Сценарио 2: Прокси рат

Шта ако се сукоб прошири? Хезболах – политичка и оружана група коју подржава Иран, а која је моћан играч у Либану већ се сукобила са израелским снагама на граници и саопштила да је погодила положај израелске војске навођеним пројектилима. Ако се сукоб прошири на Либан и Сирију, где Иран такође подржава оружане групе, то би се ефективно претворило у посредни рат између Ирана и Израела — и економска цена би порасла.

Ескалација на овим линијама повећала би вероватноћу директног сукоба између Израела и Ирана, што би вероватно довело до повећања цена нафте.

Тензије би могле порасти и у ширем региону. Египат, Либан и Тунис су заглибили у економској и политичкој стагнацији. Одговор Израела на напад Хамаса већ је изазвао протесте у бројним земљама у региону. У арапском свету, објашњава „Блумберг“, раздаљина од антиизраелских протеста до антивладиних немира је кратка. Понављање Арапског пролећа – таласа протеста и побуна који су срушили владе раних 2010-их – није незамисливо.

У том случају би могло да дође до скока цена нафте од 10 одсто што би, у комбинацији са спорим глобалним растом, допринело светској инфлацији за око 0,2 процентна поена — држећи је близу 6 одсто, и одржавајући притисак на централне банкаре да држе монетарну политику чврстом чак и када раст разочара.

Сценарио 3: Иранско-израелски рат

Директан сукоб између Ирана и Израела је мало вероватан сценарио, али опасан јер би могао да буде окидач за глобалну рецесију. Скок цена нафте и пад ризичне имовине нанели би значајан ударац расту и повећали би инфлацију.

У овом сценарију, повећане тензије суперсила би допринеле променљивој мешавини. САД су блиски савезник Израела, док Кина и Русија продубљују везе са Ираном. Западни званичници кажу да су забринути да ће Кина и Русија искористити сукоб да би скренуле пажњу и војне ресурсе са других делова света.

С обзиром да око петина светске понуде нафте долази из региона Залива, цене би нагло порасле. Цена сирове нафте се можда неће учетворостручити, као што је то било 1973. када су арапске државе увеле ембарго као одмазду за америчку подршку Израелу у рату те године. Али ако Израел и Иран испаљују пројектиле једни на друге, цене нафте би могле да порасту у складу са оним што се догодило након ирачке инвазије на Кувајт 1990. године. Са много вишом почетном тачком данас, скок ове величине могао би довести нафту на 150 долара по барелу.

Резервни производни капацитети у Саудијској Арабији и УАЕ можда неће бити довољни ако Иран одлучи да затвори Ормуски мореуз, кроз који пролази једна петина светских дневних залиха нафте. Такође би дошло до екстремнијег померања ризика на финансијским тржиштима.