Прочитај ми чланакНајвећи светски инвестицијски фонд на свету је потврдио најлошије финансијске резултате у посљедњих 10 година због губитака од улагања у америчке дионице.
Према извештају о финансијским резултатима за 2018. твртке Норгес Банк Инвестмент Манагемент, која управља имовином Државног пензионог фонда Норвешке, фонд је у протеклој години показао негативан принос на нивоу од -6,12% и забиљежио нето губитак од 485 милијарди норвешких круна или 56,4 милијарде долара.
За суверени фонд Норвешке, ово је први нето годишњи губитак од 2011. године и најтежи годишњи губитак од финансијске кризе 2008. године. Истина, укупна тржишна капитализација имовине фонда у 2018. години је још увек велика и вриједи 968 милијарди долара, али је губитак од 56,4 милијарде долара ипак велики ударац за овај вероватно најславнији суверени фонд у свету.
Што рећи?! “Мудри” Норвежани су уложили новац од продаје своје нафте у америчке деонице и сада збрајају губитке.
Што је још тужније, политички систем Норвешке не допушта брзо доношење озбиљних одлука, тако да неће бити хитног повлачења преосталог новца из фонда. Стога би тај новац једноставно могао изгорјети у очекиваном валу глобалне финансијске кризе.
Било би много паметније улагати у изградњу инфраструктуре, чишћење фјордова од индустријског отпада или развој Норвешке уопштено. Међутим Норвешка није Русија. Потомци Викинга немају довољно јаку војску која би њиховој влади омогућила да сама управља приходима од нафте.
Логика руских инвеститора?
У том је смислу занимљиво разумети логику руских инвеститора који су купили имовину у Дубаију. Зар озбиљно мисле да је мали нафтни емират боље од Русије заштићен од финансијских и геополитичких ризика?
Уз дужно поштовање према Арапима, они имају кратку историју постојања и још краћу историју економије да би могли проћи глобалну кризу без озбиљнијих штета, барем у елитном тржишту некретнина.
За неколико тона злата Лондон губи статус “сигурног уточишта”
Шлаг на торти ових дана је одлука Британаца да отму злато Венецуеле. У време реквизиције је Британија и даље признавала Николаса Мадура за службеног председника латиноамеричке земље.
То значи да Британија чак није имала ни формални изговор у смислу:
„Ви се тамо најприје договорите коме би тачно требали послати новац”.
То значи да је Велика Британија отворено, без икакве срамоте, отела поверене јој резерве.
Акција је глупа, јер ће се плијен брзо потрошити, можда и не у буџету земље, а репутацију лондонским трезорима као “сигурног уточишта”, која је грађена вековима, више нитко не може вратити.
Повлачећи паралеле, време је за стару Европу да се хитно подвргне прегледу и провери промене повезане са старењем. Сједињене Државе дјелују пуно логичније и свака од њихових агресивних акција је усмерена на извлачење одређених користи. Војни напад на Венецуелу неће покварити “углед” Американаца, тако да и даље прете не трупама и авионима.
До сада је народ Венецуеле спасила њихова репутација, а Доналд Трумп се с правом боји да “лагана шетња” кроз Венецуелу неће функционисати, док би дуготрајни сукоби и губици међу америчким агресорским снагама негативно утицали на његов рејтинг. Стога се с пуним правом можемо надати да се Американци неће усудити напасти Венецуелу.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
