Прочитај ми чланакОд када се промијенила влада и Италији, која је заузела чврст став како проблем миграција не може бити само италијански проблем, а Малта никада није ни хтјела примати имигранте, све више досељеника стиже у Европу преко Шпаније, гдје је све већи број захтјева за прихватним центрима.
Француска такође има чврст став о прихвату бродова с имигрантима у своје луке и на своје границе с Италијом је послала жандармерију, која брани улазак илегалним усељеницима.
У међувремену је Савезна полиција Немачке, на чијем је челу министар унутарњих послова Хорст Сихофер из баварске хршћанско социјалне уније (ЦСУ), одлучила како жели притворити све мигранте који илегално улазе у земљу, али се суочила с отпором Савезног суда правде (БГХ). Чини се да у Немачкој настаје нови сукоб.
Овај пут не између баварских демокршћана и ЦДУ Ангеле Меркел, која се с министром Сихофером сукобила због њезине жеље да се проблем миграција ријеши на европском нивоу, а не националној, у самој Немачкој. Сада Хорст Сихофер улази у сукоб с министрицом правосуђа Катарином Барлеy, коалицијском партнерицом из редова Социјалдемократске партије Немачке. Иако министрица може рећи да је Савезни суд правде независно тијело и да она не може утицати на његове одлуке, јасно је да је иза ове одлуке СПД и Немачка је пред новом кризом власти.
Ако се илегални мигранти већ не могу одбити на немачкој граници, Федерална полиција их привремено може задржати, одлучила је Савезна полиција, тумачећи тако у уредбу у Савезног суда правде.
Према Савезној полицији, у случају поновног привременог увођења граничне контроле на унутрашњим границама ЕУ могу се привремено притворити мигранти који су илегално ушли у земљу.
“Једини услов за одређивање притвора особи био је да јој се одбије улазак коју од стране граничних власти”, саопштила је Савезна полиција Немачке.
Ипак, Савезни суд је у писму од три странице навео како “упута о одбијању уласка остаје непромијењена”. То значи да се Савезна полиција и даље мора суздржавати од свеобухватних одбијања на граници, што је последица политике средишњих власти, иако за одбијање прихвата нема никаквих правних препрека. Како ће се ствари даље развијати у Немачкој, видјећемо, али се чини да ово постаје проблем који ће поткопати темеље ионако врло упитном “европског јединства”, али и поларизирати цијела друштва.
На другој страни, протеклих мјесеци се главна миграцијска рута преко Балкана, којом су углавном долазили људи с подручја ширег Блиског истока, помјерила према Либији и Италији. Након што је нови италијански министар унутрашњих послова Матео Салвини забранио прихват бродова невладиних организација које купе мигранте по Медитерану и пристајали су у италијанским лукама, миграцијска рута се дијелом помакнула у Мароко.
Оданде се на десетке хиљада људи жели пробити у Сеуту, Шпанску енклаву на сјеверу Африке, одакле вјерују да се могу докопати Француске, Немачке, Велике Британије и других земаља тако “богатог сјевера”. Међутим, то је још увијек мање од више од 600 000 људи који су ушли у Италију и због “блиндираних” граница не могу на сјевер.
У случају Шпаније је Гералд Кнаус, управник Европске иницијативе за стабилност (ЕСИ), од немачке Савезне владе затражио да преузме иницијативу за изградњу кампова за прихват тих имиграната у Шпаниј, гдје ће бити док се обрађују њихови захтјеви за азил.
Архитект споразума ЕУ-Турска о мигрантима, Гералд Кнаус, рекао је за Дер Велт : “Више људи долази у Шпанију преко мора него у Италију, па зашто Немачка, Француска и Низоземска не би градили те центре у Шпанијој, заједно с Мадридом?”
Модел којег је предложио Кнаус наводно би осигурао брзу одлуку о азилу, “највише у року од неколико недеља”. Они којима се одобри азил би били распоређени на територији Немачке, Француске, Шпаније и Холандије.
“Сватко ко буде одбијен, мораће се одмах вратити у своју земље порекла”, додао је Гералд Кнаус, иако је одавно познато да многи од имиграната немају документе и уопште им се не зна земља порекла и не могу бити депортирани.
Политика Европске уније о миграцијама је показала право лице неучинковите бирократије, изгубљене у мору противрјечних прописа, неслагања и ад хок мјера ја један дан.
Кнаус тврди како ЕУ треба споразуме с кључним земљама подријетла у Африци, али како је то могуће постићи када се у многима не зна ко је прави владар, службене средишње власти или самопроглашени владари цијелих покрајина или дијелова земље.
“Ако ће то помоћи да се у домовину врате они којима не треба заштита, биће договорене усељеничке квоте за легалну имиграцију у облику радних виза рада или стипендија”, закључи је Гералд Кнаус.
Немачка канцеларка Ангела Меркел би овај приједлог владама тих афричких земаља требала презентирати тијеком службене турнеје у коловозу.
Шпанија: “Европи треба нова крв”
Огласила се и Шпанија, која тврди да неколико бродова које је примила и недавна провала имиграната у Сеуту није никаква “масовна миграција” и каже како Европи треба “нова крв”.
Шпанији министар спољних послова Хосе Борел у понедјељак је негирао како земља трпи масовну имиграцију и рекао да Европа треба “нову крв” како би надокнадила ниску стопу наталитета.
“Тривијализирамо ријеч “маса”, рекао је Борел новинарима у Мадриду након разговора с јорданским колегом Аyманом Сафадием.
Од почетка године је морским путем у Шпанију стигло око 21 000 миграната, а 304 је умрло у покушају преласка Медитерана, каже Међународна организација за миграције.
Медитеранска рута између Либије и Италије, која је до недавно била главна веза за улазак имигранта, смањила се за 80 посто и Шпанија је сада постала главна дестинација за мигранте који се покушавају докопати Европе.
Мигранти такођер допиру до Шпаније копненим путем. Прошлог четвртка је њих 602 успјело свладати двоструку баријеру између Марока и шпанске територије Сеута на сјеверу Африке, бацајући на полицију живу, измет и камење.
Борел је схватио “како су ти призори шокирали јавно мнијење и међу становништвом је, природно, завладао страх”.
Али, рекао је да је све релативно, те како у успоредби с 1,3 милиона сиријских избјеглица тренутно у Јордану “600 људи није никаква маса”.
“Говоримо о 20 000 до сада ове године за земљу од преко 40 милиона становника. То није масовна миграција “, рекао је министар нове проевропске и социјалдемократске владе Шпаније.
Борел је такођер рекао да су сви имигранти под контролом, чак и ако невладине организације упозоравају да су многи центри за пријем у Шпанији вишеструко премашили своје капацитете.
Рекао је да то чак може помоћи Европи, гдје многе земље имају ниску стопу наталитета.
“Европа демографска ситуација показује да нам треба нова крв, ако се не желимо поступно претворити остарјели континент, а не изгледа да ова нова крв може доћи из наше способности за прокреацију”, рекао је Хосе Борел.
План интервенције од 30 милиона евра
Током два мјесеца нове социјалдемократске владе премијера Педра Санчеза, чија је странка ПСОЕ преузела власт након што парламент у Мадриду 1. јуна није потврдио повјерење влади Мариана Рахоја, потврдио је своје либералне ставове, нудећи прихват стотина миграната спашених у Средоземљу, дајући Бриселу времена да се на европском нивоу покуша договорити о томе како поступати с њима.
Влада у Мадриду је у понедјељак саопштила како настоји уложити 30 милиона евра у план хитне помоћи за управљање приливом миграната.
“Новац ће кренути према покривању почетних трошкова управљања доласка на плажама, од плата особља до подијеле покривача и хране, за управљање процеса идентификације и утврђивања јесу ли људи подобни за азил”, изјавила је гласноговорница премијера Педра Санчеза
Санчезови политички противници, укључујући нове лидере конзервативне Народне странке, упозорили су да се противе стварању “фактора привлачења” за мигранте који траже бољи живот у Европи.
“Умјесто фактора привлачења, могли бисмо говорити о недостатку предвиђања у последњим годинама прошле владе која није учинила ништа током повећања долазака и обвезала је ову владу да подузме хитне кораке”, изјавио је Санцхезов уред.
Санчезов уред је изјавио претходна влада оставила Шпанију потпуно неприпремљену за прилив имиграната, који је ове године досегао бројку од готово 24 000 људи, готово исти броје колико је у Шпанију ушло целе 2017. године.
Тачно је да се влада Мариана Рахоје углавном бавила Каталонијом и другим проблемима, од којих није успјела ријешити готово ниједан, те да се није толико бавила миграцијама. Но, таква је политика вођена и због чињенице да је раније била актуална балканска рута, а касније медитеранска, од Либије до југа Италије.
МИГРАНТА СПАСИЛИ БРИТАНЦИ, он бомбом у Манчестеру убио 22 особе https://t.co/wbH2NlFMtE
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 31, 2018
Но, сада као да се назире дио рјешења, којег ће без сумње поздравити немачка канцеларка. Шпанија би могла прихватити идеју Гералда Кнауса да зашто Немачка, Француска и Холандија, заједно с Мадридом, граде те центре за пријем миграната у Шпанијој. Према плану Кнауса, “свако коме буде одбијен захтјев за азил, одмах ће се морати вратити у своју земљу порекла”. Међутим, није појаснио како мисли силом депортирати некога, ако је немогуће утврдити његов идентитет и земљу поријекла, што се било готово правило протеклих година.
