Pročitaj mi članakTvit koji je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp danas objavio, a u kojem je saopštio da su on i njegova supruga Melanija Tramp pozitivni na koronavirus i da momentalno ulaze u karantin kako bi se lečili, do temelja je uzdrmao američku politiku i nadolazeće predsedničke izbore koji se u SAD-u održavaju 3. novembra.
Када се 2016. причало о смени Трампа, испоставило се да Републиканци и немају јасан механизам за смену председничког кандидата.
Премда Закон о преносу права и обавеза председника Сједињених Америчких Држава из 1947. године јасно дефинише ко преузима председнички мандат у случају да Трамп из неког разлога више не може да обавља ту дужност, ситуација је нешто комплекснија када је реч о надолазећим председничким изборима.
Национално веће Републиканске странке може поновно да отвори процес гласања за председничког и потпредседничког кандидата у случају да се номинује кандидат, у овом случају актуелни председник Трамп, повуче из конкуренције. Национално веће у том случају може да одлучи да промовише потпредседничког кандидата или номинује потпуно нову особу, пише Јутарњи лист.
У том случају би свих 168 чланова Националног већа (три из сваке савезне државе те три који заступају Вашингтон Д.Ц., Америчку Самоу, Гуам, Северно Маријанско острво, Порторико и Америчка девичанска острва) поново гласало за Трампову смену, а предали би онолико гласова колико је територија коју је заступао предао на националној страначкој конвенцији. Ако чланови Националног већа из поједине савезне државе или територија не би успели да се договоре око кандидата, тада би се број гласова који припада њиховој територији поделио на три, сваки би члан гласао по свом па би његов кандидат добио трећину гласова те територије.
Овакав сценарио, у овом тренутку још увек хипотетички, представљао би преседан, будући да досад ниједан председнички кандидат нити једне странке пре избора није умро, а није се ни повукао. Последњи пут се нешто слично догодило 1972. године, када се кандидат за потпредседника Демократске странке Томас Еглетон повукао пре избора.
Да би се изабрао нови кандидат на ад хок конвенцији, он мора да прикупи више од пола гласова који припадају свакој територији.
Актуелну ситуацију у којој се налазе Трамп и Републиканска странка додатно компликује случај из 2016. године, када су неки Републиканци отворено расправљали о томе треба ли повући председничку номинацију коју је Трамп тада изборио. Наиме, Вашингтон Пост објавио је почетком октобра 2016. године видео из 2005. на којем се могло чути како Трамп вулгарно говори о женама и својим “заводничким техникама” које укључују хватање жена и љубљење жена без питања.
Када се 2016. године расправљало о смени Трампа, откривено је да Републиканска странка нема јасан механизам за уклањање кандидата већ да је само обучена за ситуације у случају да кандидат умре или да се сам повуче.
Девето правило Правилника Републиканске странке који је вредео 2016. године, а на који и данас упућује службена страница Републиканске странке, каже да Национално веће има право кандидата за председника и/или потпредседника у случају да овај умре, да одбије номинацију или у случају неке треће околности. Стручњаци кажу да се то правило не може користити као алат за уклањање кандидата, док други кажу да би се то правило могло интерпретирати на разне начине. У случају да се кандидат уклони помоћу либералније интерпретације правила 9, тада би се приступило гласању које смо раније описали.
Историчари наводе да се правило 9 никада није користило, те да је једина замена кандидата између националне конвенције и избора извршено споменуте 1972. године у случају споменутог Томаса Еглетона.
Правило 9 теоретски би се могло изменити како би се олакшало мењање кандидата, међутим тај је процес дуготрајан. Када би амандман изгласао Стални одбор Националног већа Републиканске странке за правила, он би се тада дао на гласање Националном већу, те би на снагу ступио 30 дана након што би га изгласало Национално веће. Такође, Национално веће Републиканске странке правила може мењати унутар две године од закључења националне конвенције.
Како би Пенс могао постати привремени председник
Као и двојица америчких председника пре њега, Доналд Трамп би могао привремено да преда власт свом потпредседнику ако се покаже да није способан да обавља дужност због неког медицинског поступка или лечења и опоравка од коронавируса, пише Реутерс.
Председник Трамп је у петак објавио да је позитиван на цовид-19 те да иде у карантин како би сместа започео процес опоравка.
Према одломку 3, 25. амандмана америчког устава усвојеног 1967. након атентата 1963. на председника Џона Кенедија, Трамп би писаним путем могао да изјави да није способан да извршава своје обвезе.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 2, 2020
Иако би Трамп остао на функцији, потпредседник Мајк Пенс би постао вршитељ дужности председника. Председник би поново добио сва овлашћења након што писаним путем изјави да је поново способан да их обавља.
Четврти одломак 25. амандмана нуди могућност да се председник лиши свих овлашћења уколико, на пример, његов кабинет сматра да је постао неспособан за обављање председничких дужности, али он до сада никада није био активиран.
Предсједник Роналд Реаган се 13. јула 1985. након колоноскопије одлучио на хируршки захват како би лекари уклонили предканцерозну лезију. Потписао је писмо, не позивајући се посебно на одломак 3, да је свестан његових одредби. Потпредседник Џорџ Буш био је вршитељ дужности председника готово осам сати, од 11.28 ујутру до 19.22 увече, када је Реган потписао писмо у којем се изјаснио да је способан да поново преузме дужност.
Председник Џорџ Буш се 29. јуна 2002. пре колоноскопије, позвао на одломак 3 и привремено предао овлашћења потпредседнику Дику Чејнију. Чејни је био вршитељ дужности председника од 7.09 сати до 9.24.
Буш се потом 21. јула 2007. поново позвао на одломак 3, пре још једне колоноскопије, а Чејни је био привремени председник од 7.16 сати до 9.21. (Хина)
