Pročitaj mi članakAko Tramp pobedi, njegov nacionalizam će promovisati nacionalizam u drugim zemljama, što bi mu moglo doneti gadna iznenađenja.
Ако Трамп победи, његов национализам ће промовисати национализам у другим земљама, што би му могло донети гадна изненађења.
Мислим да је Доналд Трамп националиста и унилатералиста. Способан је да делује сасвим снажно у иностранству на промоцији онога што сматра националним интересом Сједињених Држава, а да се притом нарочито не консултује са савезницима.
Његово залагање, на пример, да Јапан и Јужна Кореја изграде системе нуклеарног одвраћања очигледно промовише национализам у тим земљама које би могле да кажу „не можемо рачунати на савез са Америком па морамо направити сопствену одбрану“. Ако Трамп победи, његов национализам ће промовисати национализам у другим земљама, што би му могло донети гадна изненађења – каже у разговору за Данас Дејвид Ц. Унгер, професор Школе за међународне напредне студије на Универзитету ДЖонс Хопкинс.
Унгер је учествовао на Десетом регионалном семинару политиколога на Копаонику који су организовали Центар за друштвени дијалог и регионалне иницијативе (ЦДДРИ) и београдски Факултет политичких наука. Унгер је деценијама писао за спољнополитичку рубрику НЈујорк тајмса.
Европа, према његовим речима, такође спада у делове света у којима би могао бити подстицан национализам у случају победе Трампа на председничким изборима у САД.
Важи ли то и за Француску и Немачку, које следеће године иду на изборе?
– Француска има своју политичку динамику. Социјалистичка влада је очигледно крајње непопуларна па се чак и не очекује да ће њен кандидат проћи у други круг. Марина ле Пен ће бити прва или друга и можда чак и победити. Међутим, не мислим да би Трампова победа утицала на исход. У Немачкој је Меркелова суочена са изазовом пошто њена коалиција ЦДУ-ЦСУ која је историјски монополисала десницу сада има супарника у Алтернативи за Немачку (АфД) која ће свакако ући у парламент.
Мислим да се Немачка креће ка Бундестагу са пет партија, што ће бити фрагментисанији систем. У Немачкој је после Другог светског рата било мало некоалиционих влада, а сада ће то бити утврђено са уласком једне додатне партије. Али мислим да ће АфД више играти на карту имиграната него Трампа.
Чека ли Европу још теже време?
– Формуле на којима је Европска унија саздана су сломљене пред садашњим стресовима – пред покушајима да се одржи евро и прихвате имигранти у земљама које традиционално нису гостољубиве према имиграцији. Са тероризмом у Француској и Белгији, то је права криза за европски модел, а не видимо знакове да Европа на њих успешно одговара или да уопште одговара. Могли бисмо да прогнозирамо све веће и веће кризе док нешто буде или не буде предузето. Државе које желе да уђу у ЕУ можда ће још једном размислити док посматрају њену унутрашњу динамику.
Може ли се замислити да Доналд Трамп као председник САД направи неку врсту савеза са Русијом?
– То је могуће. Бил Клинтон је имао савез са Борисом Јељцином.
Да, али рекао бих да они нису били једнаки партнери.
– Па, ни сада не би били. Буш старији је имао савез са Горбачовом. Мислим, видите, нема више идеолошке битке између САД и Русије. Можда има расправа о ауторитарном и демократском систему, али нема више дилема између комунизма и капитализма. Има ли неких територијалних сукоба? У суштини не. Хелсиншки уговори су утврдили границе у Европи. Па зашто би онда савез био немогућ? Постоји историја подозрења у односима САД и Русије, али то важи и за односе САД и Немачке до 1945, па је после тога дошло до веома чврстог савеза.
Рекли сте да опет не би били једнаки партнери. Ко би онда превладао?
– Мислим да су САД сада глобална сила. Боре се да то остану, али јесу глобална сила. Мислим да је Русија регионална сила, европска сила, сила која има средства и амбиције да поврати пуно онога што је изгубила на бившем совјетском и царском подручју, али не са ревизионистичким плановима. Ако не буде мирољубивих односа САД са Кином, Америка ће морати да прихвати да је Кина више једнак партнер него што је била.
Да ли би Хилари Клинтон као председница задржала Обамин „стуб“ ка Кини у спољној политици?
– Мислим да ће она напорно радити на добрим економским, па и војним односима са Кином. НЈена стратешка визија је ослањање на раније политике обуздавања кинеског успона, али не толико да то надвлада могућност да две државе могу заједно ка бољој будућности у XXИ веку.
Да ли би Клинтонова била склона интервенционизму на Балкану?
– Она нема никакав апетит за активизмом на Балкану. Посвећена је дејтонској Босни и косовској независности, али не мењању било чега, већ заштити постојећих аранжмана. Можда ће бити изазвана покушајима других земаља да то ревидирају.
Кажете да би Трамп хранио национализам у другим земљама – да ли и у балканским?
– Можда му за то не би било потребно много горива (смех). Он не говори много о Балкану осим што каже да воли Словенке. Не мислим да би могао бити испровоциран због било које балканске земље, он ту нема емоционална улагања. Клинтонова би имала проактивније напоре на градњи институционалне сарадње. Идеал би јој била реинтерграција читаве бивше у Југославије у оквиру ЕУ и НАТО. Мислим да би то желела. Али биће препрека. Што се тиче Трампа, мислим да није заинтересован.
Медији уз Клинтонову
– Сви водећи амерички медији подржали су Клинтонову. Какав ће бити ефекат тога видећемо у уторак. Као новинара ме у последње време погађа то што се заузима страна не само у колумнама, већ и у вестима. У мејнстрим новинарству створио се осећај да је Трамп претња слободној штампи и демократским вредностима и желели су да га зауставе. Ја мислим да новинари треба да се труде да не заузимају стране на демократским изборима. Читаоци треба да на фер начин чују оно што се нуди – каже професор Унгер.
