Прочитај ми чланак

Тоталитарни пакао: УН покреће глобални Гејтсов програм дигиталне идентификације

0

Уз подршку Фондације Била и Мелинде Гејтс, Уједињене нације (УН) су управо покренуле „кампању коју предводе амбициозне земље“ за промовисање и убрзање развоја глобалне дигиталне јавне инфраструктуре (ДПИ).

Програм Уједињених нација за развој (УНДП) саопштио је да ће његова кампања „50 у 5” подстаћи изградњу „основне мреже компоненти” укључујући „дигитална плаћања, ИД и систем за размену података”, који ће служити као „критичан акцелератор Циљева одрживог развоја (СДГ)“.

УНДП је навео: „Циљ кампање је да 50 земаља дизајнира, имплементира и скалира најмање једну компоненту ДПИ на безбедан, инклузиван и интероперабилан начин за пет година“

Дефендер извештава: Критичари кампање укључују ТTim Hinchliffe-a, уредника The Sociable, који је за Дефендер рекао да верује да је ДПИ „механизам за надзор и контролу који комбинује дигитални ИД, дигиталне валуте централне банке [ЦБДЦ], вакциналне пасоше и угљенични отисак праћење података, утирући пут за 15-минутне паметне градове, будућа затварања и системе социјалног кредита.

УНДП предводи кампању „50-у-5” заједно са Центром за дигиталну јавну инфраструктуру, Co-Develop, Алијансом за дигитална јавна добра. Међу присталицама су GovStack, Међуамеричка развојна банка и УНИЦЕФ, поред Гејтс фондације.

У септембру 2022. године, Гејтс фондација је издвојила 200 милиона долара „за проширење глобалне дигиталне јавне инфраструктуре“, као део ширег плана за финансирање 1,27 милијарди долара у „здравственим и развојним обавезама“ ка циљу постизања СДГ-а до 2030. године.

Гејтс фондација је тада навела да је финансирање било намењено промовисању „инфраструктуре коју земље са ниским и средњим приходима могу да користе да постану отпорније на кризе као што су несташица хране, претње по јавно здравље и климатске промене, као и као помоћ у пандемији и економском опоравку.”

Адвокат за заштиту приватности са седиштем у Калифорнији Грег Гласер описао је кампању „50 у 5“ као „тоталитарну ноћну мору“ и „дистопијску“ иницијативу усмерену на мале земље „како би им омогућили дигитални ИД, дигиталне новчанике, дигитално законодавство, дигитално гласање и још много тога”.

„Из политичких разлога, типови УН-а попут Гејтса не могу отворено да планирају ’једну светску владу‘, па користе различите фразе као што су „глобално партнерство“ и „Агенда 2030“,“ рекао је Гласер за Дефендер. „Људи могу да додају „50 у 5“ тој растућој листи дистопијских фраза.

Још један адвокат за заштиту приватности са седиштем у Калифорнији, Ричард Џеф, изразио је слична осећања, рекавши за Дефендер да иницијатива „50 у 5“ „указује на много веће питање глобализације, централизације и дигитализације светских личних података“.

„Моја краткорочна брига су лоши актери, а то би били појединци и мале групе, као и државни злонамерни актери, који ће сада имати велику нову мету или оруђе да угрозе нормалан рад мање технолошки софистицираних земаља“, рекао је.

Он је рекао да га Гејтсова умешаност „паклено плаши“. Дерик Брозе, главни уредник The Conscious Resistance Network, рекао је за Дефендер да је то „још један знак да овај обновљени притисак на инфраструктуру за дигиталну идентификацију неће користити просечној особи“.

„Пројекти попут ових користе само владама које желе да прате своју популацију и корпорацијама које желе да проучавају наше свакодневне навике и понашања да нам продају производе“, рекао је Брозе.

Иницијативе за промовисање ДПИ на глобалном нивоу такође уживају подршку Г20. Према магазину Економист, на септембарском самиту Г20 у Њу Делхију — одржаном под слоганом „Једна земља, једна породица, једна будућност“ — Индија је добила подршку Гејтс фондације, УНДП-а и Светске банке за план за развој глобалног складишта ДПИ технологије.

„Свету није потребно 50 у 5“

11 земаља „првог покретача“ које лансирају „50-у-5“ су Бангладеш, Естонија, Етиопија, Гватемала, Молдавија, Норвешка, Сенегал, Сијера Леоне, Сингапур, Шри Ланка и Того.

„Земље, без обзира на ниво прихода, географију или где се налазе на свом путу дигиталне трансформације, могу имати користи од тога да буду део 50-у-5“, наводи се у кампањи, додајући да „упорним и колективним напорима, свет може да гради будућност у којој дигитална трансформација није само визија већ и опипљива стварност.”

Према Гласеру, 11 почетних земаља изабрано је не зато што су „дигитални лидери“, већ зато што УН виде мање нације као „јединствену претњу“ јер су њихови лидери повремено одговорни људима.

„Видели смо шта се дешава лидерима малих нација који одбацују омиљене производе међународних обавештајних агенција, као што су вакцине против ЦОВИД-19, ГМО [генетски модификовани организми] и петродолари“, рекао је Гласер. „У.Н. програми попут ’50-у-5′ су начин за мање земље да се рано продају Биг Тецх-у и превентивно избегну ‘економске убице’”, додао је он.

Говорећи на догађају лансирања „50 у 5“, Думитру Алаиба, заменик премијера Молдавије и министар за економски развој и дигитализацију, рекао је: „Извор нашег највећег узбуђења је наш рад на супер апликацији наше владе. Направљен је по узору на веома успешну украјинску апликацију Diia и биће лансирана у наредних неколико месеци.

На истом догађају, Cina Lavson, министарка за дигиталну економију и трансформацију Тога, рекла је: „Направили смо дигитални КОВИД сертификат. Одједном, борба против пандемије постала је заправо употреба дигиталних алата како би била ефикаснија.”

Према Hinchliffe-u, ДПИ систем у Тогу имао је наизглед бенигно порекло, лансирајући се као универзална шема основног дохотка за грађане земље, „али су убрзо након тога проширили су систем на имплементацију пасоша за вакцину.

Пасош за вакцину Тога био је интероперабилан са дигиталним здравственим сертификатом Европске уније (ЕУ). ЕУ је 2021. године била један од првих владиних субјеката на глобалном нивоу који је увео такве пасоше. У јуну је Светска здравствена организација (СЗО) усвојила стандарде ЕУ за дигиталне здравствене сертификате на глобалној основи.

Говорећи на самиту Г20 у септембру, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је: „Трик је у изградњи јавне дигиталне инфраструктуре која је интероперабилна, отворена за све и којој се верује“, наводећи као пример дигитални сертификат ЕУ за ЦОВИД-19.