За сиријску владу убице и терористи, док међу побуњеничким групама уживају статус хероја, Јабхат ал-Нусра, џихадистичка оружана група из Сирије, којој се приписују готово надприродна својства, одговорна је за 42 од укупно 51 напада бомбаша-самоубица у Сирији, у последњих годину дана и од понедељка је уврштена и на амерички списак терористичких организација.

Јабхат ал-Нусра, пуног назива „Фронт подршке народу Леванта (Sham) од муџахедина Леванта из поља џихада„, или једноставно Нусра фронт, постала је у годину дана свога постојања толико популарна, да разне побуњеничке групе у видео-порукама лажно тврде како су управо они део те оружане организације, док сиријске власти показују знакове опседнутости, јер преко својих медија дословце сваки дан објављују како су ликвидирали по неколико десетина припадника Јабхат ал-Нусрете.

Зашто је баш Јабхат ал-Нусра тако популарна, иако у Сирији делују десетине, па и стотине других исламистичких оружаних група? У подручјима која су заузели побуњеници, забележени су чак и протести становништва против других побуњеничких група због бандитизма, уз позиве народа да Нусра фронт преузме надзор и власт.

Терористичка организација
Сиријска исламистичка група Нусра фронт дошла је протеклих неколико дана у средиште пажње, због одлуке америчког Стејт департмента да ју стави на своју листу иностраних терористичких организација.

Како је у прошли уторак први јавио амерички ланац новина McClatchy, САД ће званично Јабхат ал-Нусрете означити као терористичку организацију овај викенд у Мароку, на састанку тзв. Пријатеља Сирије, групе земаља које подржавају сиријску опозицију и насилну промену власти у Сирији.

Истовремено ће опозициону Сиријску националну коалицију, створену почетком новембра у Дохи, признати као „легитимног представника сиријског народа“, јер је су САД одлучиле да је „довољно инклузивна и довољно одражава и представља сиријско становништво“, како је у уторак рекао амерички председник Барак Обама у интервју за телевизијску мрежу АБЦ.

Тим потезом, који укључује замрзавање имовине чланова групе у САД и забрану њихова потпомагања, Вашингтон жели ослабити утицај екстремиста, кажу неименовани амерички званичници, верујући како ће и друге земље следити амерички пример. Тако ће, надају се у Стејт Департменту, обесхрабрити Сиријце да се придружују Нусра фронту.

Иако није објављена званично, одлука администрације Барака Обаме уврштена је у Федерални Регистар у понедељак. Стејт Департмент је у напомени описао Јабхат ал-Нусрете као део ал-Каиде у Ираку.

Нусра фронт: војска од 10.000 људи
Нусра је основана у децембру 2011. у подручју Хомса, као скупина од неколико десетина младих милитаната који су пожелели опонашати ал-Каиду и покренути џихад, Свети рат за Ислам у Сирији. У свега годину дана Нусра је нарасла у праву малу војску, која броји између шест до десет хиљада бораца у свим деловима Сирије, према процени организације која представља „умерено крило Слободне сиријске војске (ФСА)“, како пише Вашингтон Пост.

Организација наводи како милитанти повезани са Ал Каидом сада представљају 7,5 до 9% укупног броја припадника ФСА, што је утростручење удела Јабхат ал-Нусрете у односу на месец август и готово 10 пута више него почетком године. Из тога се да закључити и како против Сиријске арапске војске сада ратује око 100.000 добро наоружаних побуњеника.

Скупина расте захваљујући својој доказаној борбености и ефикасности, стоји у допису опозиције. „Из извештаја које добијамо од лекара, већина повређених и погинулих побуњеника су припадници Јабхат ал-Нусрете, због њихове храбрости и (због тога) што су увек на првим линијама“, писало је у поруци коју су у прошли петак Стејт Департменту послали неименовани “ умерени представници „ФСА, како их назива Вашингтон Пост, у намери да скрену пажњу на јачање екстремиста.

Наведена опозициона организација припремила је за Стејт Департмент извештаје на основу података које је добила од побуњеничких војних савета и лекара на терену у Сирији.

Према тим извештајима, Нусра у Алепу броји око 2000 људи, углавном у области Ал-Баб, на североистоку града, а процењује се да у Алепу укупно има 15000 побуњеника.

Двострука бројка од бар 30.000 побуњеника у провинцији Алепу била би реалнија, обзиром на присуство 1000 исламистичких милитаната само у градићу Азаз, где им је главна база, и стални прилив иностраних добровољаца за џихад, преко малог места Атме на граници с Турском.

У Идлиб, западно од Алепа, Јабхат ал-Нусра располаже са 2500-3000 бораца, што чини око 10% побуњеничких снага.

У Деир Еззору, на истоку земље, Нусра фронт има 2000 припадника, од укупно око 17.000 побуњеника. Нусра је донела пресудну предност у недавним борбама за заузимање нафтног поља Ал-Вард и гасног поља Коноко.

У провинцији Дамаску, према истом извештају, Јабхат ал-Нусра има између 750 и 1000 припадника. Процењује се да има још око 1000 бораца у осталим деловима Сирије, Латакија на северозападу, Хомсу у средишту и Дараи на југу земље.

„Жестоки борци“, јачи од свих побуњеника у Алепу

„Ризик им се исплати. Имају висок раст“, стоји у извјештају који објашњава како мање локалне групе из насеља удружују снаге с већим организацијама и формирају бригаде, којима често заповедају екстремисти. „То значи више (удруживања) екстремних група у оквиру Јабхат ал-Нусрете, која има све више подружница“, постајући тако кровна организација разних џихадиста, пише „умерена“ сиријска опозиција америчкој администрацији, жалећи се на неорганизованост и хаотичности у редовима побуњеника, при чему екстремисти попуњавају вакум створен изостанком јасно успостављеног ланца командовања и надзора.

Њихова жестина, пожртвовност и борбене способности учиниле су Нусра фронт тренутно „доминантном снагом у Алепу“, јачом и од Лива ал-Тавхид, бригаде Муслиманског Братства, рекао је репортеру АФП-а Мустафа, становник четврти у центру града.

Становницима се свиђа и повученост радикалних исламиста. „Не прилазе људима“, тврди Маамоун, становник јужне 4. Калассех. Уочио је како „неки имају другачији нагласак“ (арапског), а неке „уопште не можемо разумети“, рекао је Маамоун.

„Никад их не виђамо, осим током побуњеничких напада или напада војске. Ал-Нусра и Гхураба ал-Схам појаве се у насељу кад војска нападне и нестану кад борбе престану“, каже Мустафа, 37-годишњи учитељ, који са женом и петоро деце живи у насељу Бустан ал-Баша, јаком упоришту тих двеју исламистичких група и Тавхид бригаде Муслиманског Братства.

Уз Нусрете, пише даље АФП, најугледнији међу исламистичким оружаним групама су Гхураба ал-Схам, у којој има доста Турака и милитаната из земаља бившег Совјетског савеза, и Ахрар ал-Схам, састављена углавном од либанонских и ирачких џихадиста.

Гхураба ал-Схам и Нусра фронт заједнички су у новембру упали у Рас ал-Аин, градић са мешаним курдско-арапским становништвом на граници с Турском, одакле су у тродневним борбама истјерали владине трупе, а затим се сукобили с Курдима.

Нусра најбоље опремљена
„Већина ФСА бораца су млади. Неки су чак тинејџери и имају лоше наоружање. Ал-Нусрини борци су старији и имају модерно оружје и непробојне прслуке“, рекао је 32-годишњи Абдуллах, који живи у Старом граду у Алепу, који је под надзором сиријске војске.

Осим наоружања, велика је разлика и у економској снази између припадника екстремистичких група и побуњеника ФСА, која је била јасно уочљива током муслиманског светог месеца Рамазана.

„Ал-Нусра борци уживали су у месу са жара пре него би започињали пост у зору, док су се момци из Слободне војске (ФСА) морали задовољити сендвичима,“ тврди Абдуллах.

Све побуњеничке групе укључене су у отмице, но Нусрини заробљеници никад не преживе, сведоче становници Алепа. „Побуњеници то раде ради откупнине, како би платили своје борце и купили наоружање, али ал-Нусра никад не мора да преговара – они убијају своје заробљенике“, ТВРС Хосам, 35-годишњи новинар који такође живи у Старом граду у Алепу.

Но, салафиста наилазе на све већу подршку, док су побуњеници из „главне струје“ оптуживани како се понашају као бандити.

Нусра је толико јака да често посредује у размирицама између других побуњеничких група, тврди 30-годишњи Мујахид.

„Било је окршаја који су трајали месец дана између побуњеника у (јужном насељу) Фардос, док ал-Нусра није преузела надзор над подручјем и разделила плен, углавном пушке и муницију“, сведочи Мујахид.

Сличне похвале на рачун Нусра фронта забележио је и новинар Асошијетед Преса у Алепу у октобру, када је написао како глас о њихову држању у борбама кружи међу побуњеницима као „урбана легенда“. Када је сиријска војска у протунападу у јулу готово избацила побуњенике из стратешки важне 4. Салахедином, дошло је 40 Нусриних бораца, који су зауставили владине снаге, прича се.

„Они журе спашавати побуњеничке линије које дођу под притисак и држе их. Знају шта раде и врло су дисциплиновани. Они су као специјалне јединице“, рекао је један побуњеник.

У истом тексту с конца октобра, побуњеници са којима су новинари разговарали процењују Нусрину снагу у Алепу на 300 бораца, што значи да им се број припадника у том подручју повећао за седам пута до почетка децембра, у тек нешто више од месец дана.

Тајновита и хваљена Јабхат ал-Нусра

Нусрини борци се држе повучено. Претворили су једну државну зграду у Алепу у свој штаб, али је он једва уочљив, јер на њему нису истакнуте никакве заставе ни обележја која би то показивала. Тек местимице у граду могу се видети графити попут „Јабхат ал-Нусра долази“.

Побуњеници који су разговарали с Асошијејтед Прес нису имали јасну представу о Нусрином вођству.

Њихови борци избегавају медије. Екипа Асошијејтед Преса сведочила је средином октобра инциденту у импровизованој болници, када је један високи, мршави припадник Нусра фронта, који није био Арап, одевен у црно са црном траком око главе, викао на новинаре, рекавши како су сви они „шпијуни, који су овде да би скупљали информације „, док је махао аутоматском пушком.

Један од осталих из групе Нусрине у болници, за којег се чинило како је из Северне Африке, хтео је силом истјерати једну фотографкињу, након што је покушала да фотографише рентгенски снимак главе рањеног побуњеника. Новинаре је заштитио командант из друге побуњеничке групе.

Но, имиџ религиозних исламских ратника који долазе помоћи у борби против сиријског председника Асада привлачан је људима у Алепу, иако су, како пише Асошијејтед Прес, њихови припадници углавном странци, уз врло мало ултраконзервативних муслимана Сиријаца. Да би Сиријац постао чланом групе, мора имати препоруку бар двојице чланова, који са на Кур’ан заклињу како говоре истину о кандидату.

Средином августа, након што су побуњеници избачени из неких делова Алепа у протуофензиву сиријске војске, и Вашингтон Пост у Алепу наилази на похвале Нусра фронту. На њих се гледа као „на хероје“, јер „боре се без страха и оклевања“, рекао је тада Абу Фирас, потпарол побуњеничког Војног савета Алепа.

Командант Нусрете у Алепу, у необично отвореном наступу, обзиром на уобичајену тајновитост организације, рекао је новинарима Вашингтон Поста како заповеда с 300 људи, који делују заједно са Лива ал-Тавхид, бригадом Муслиманског братства. „Заједно смо. Постоји добра координација“, рекао је Абу Ибрахим.

Пре рата 32-годишњи Абу Ибрахим био је зидар, а као командант Нусрете возио се по насељима Алепа које држе побуњеници у новом камионету Тојота Хилук.

Судећи по таквој отворености према новинарима, лако је могуће како Абу Ибрахим заправо и није командант јединице Јабхат ал-Нусрете, но то указује на растући феномен сврставања других група под њихово име. Док се Нусрини припадници у видео материјалима које дистрибуира Нусрино пропагадно крило, Манар ал-Баида, увек појављују маскирани и скривају идентитет, припадници неких група у Алепу агресивно су тражили медијску пажњу, објављивали видео на Јутјубу без скривања лица и правих имена, а неки су чак сами приступали новинарима.

Нусра фронт демантовала је веродостојност једног видеа у којем се тврди како су они извели бомбашки напад у Дамаску 9. маја, у којему је погинуло 55 људи. Друге групе диве се Нусриној снази и ефикасности и преузимањем њихова имена желе привући пажњу на себе, пише у својој студији „Џихад у Сирији“ Елизабетх О’Баги, стручњакиња Института за проучавање рата из Вашингтона.

„Секуларисти“, исламисти и салафиста
Сиријски побуњеници су већином религиозни муслимани, који борбу против сиријске власти гледају као верску борбу. Ипак, не може се рећи како им је главни циљ успостављање „Исламског калифата“ и владавине шеријатског права, за што се бори Нусра фронт.

О’Баги у својој студији дели побуњеничке оружане групе на три основна типа, према степену верског фундаментализма. Тако у „секуларне“ групе убраја тзв. Слободну сиријску војску (ФСА), затим долазе „исламистичке“ групе, које јесу за исламску државу, али уз додељивање неких права мањинама, док су најекстремније „салафистичке“ групе, чији је најјачи представник Јабхат ал-Нусра. Салафистичке групе воде „Свети рат“ (џихад) против „неверника“, што укључује Запад, хришћане и, наравно, алавита, којима припада сиријски председник Башар ал-Асад.

Мурад Батал ал-Схисхан, стручњак за исламистичке групе и тероризам, написао је у Терорисм Монитору Задужбине Џејмстаун од 30. новембар како у Сирији делују две врсте џихадистичких организација: локалне џихадистичким групе и групе повезане са ал-Каидом или сличне њој.

Локални џихадисти, попут Ахрар ал-Схама, усвајају основну џихадистичким реторику, али тврде како им је главни циљ рушење власти Басхара ал-Ассада.

Нусра фронт је, према Схисхан, највећа група из категорије џихадиста ал-Каединог идеолошког и борбеног стила, у коју спада, на пример, још и Фатах ал-Ислам, са седиштем у Либану.

Занимљиво је како Елизабет О’Баги, управо обратно, сврстава Нусрете у категорију салафиста-џихадиста који имају сиријске борце, док, за разлику од ал-Схисханија, Ахрар ал-Схам види као организацију са значајним уделом иностраних салафитских екстремиста.

Инострани добровољци
Сама Нусра признала је у неким својим саопштењима учешће страних екстремиста у нападима. Пре три недеље у изјави је навела како је „уз учешће батаљона чеченских емиграната“ извела неколико напада на касарну 602. бригаде противваздушне одбране у Хандарату, у провинцији Алепо.

„Муџахедини су покушали заузети касарну између 6. и 8. новембра, а последњи покушај је био 18. и 19. новембра“, пренела је Нусрино саопштење СИТЕ, америчка обавештајна агенција за праћење исламистичких интернетских страница.

Нусра је иу октобру саопштила да је заједно с Чеченима и ФСА, коју подупире Запад, заузела ваздушну и ракетну базу Таанех код Алепа, у којој су запленили и разорне далекометне пројектиле Скуд.

Доку Умаров, један од вођа чеченских побуњеника у Русији, емир тзв. Исламског емирата Кавказ, у видео-поруци од 13. новембра позвао је „браћу која проводе џихад против режима у Сирији“ да не упадну у замку замене режима Башара ал-Асада „турским, саудијским, египатским, америчким или енглеским новцем, и другим паганским идолом под плаштом демократије“.

Тако су потврђени наводи новинара Гардиана с краја септембра, како, за разлику од других иностраних џихадиста, Чечени једини имају привилегију формирања сопствених трупа.

У јуну је популарни исламистички форум, Ансар ал-Мујахедин, објавио књижицу под називом: „Јабхат ал-Нусра: Ко су они? Који су им циљеви“.

„Благословени фронт који има најбоље муџахедине на земљи у једној групи на земљи Леванта, да би очистио прљавштину Басхара (ал-Ассада) и његове банде и да би успоставио владавину Алаха у Леванту, а не само проводио лажне промене људи и имена, као што се догодило у Јемену, Египту, Тунису и Либији!

Фронт својим џихадом намерава променити цео систем власти и донети правду, слободу и једнакост у земљи, као што заповеда Алах, а не као што промовише Запад „, стоји у књижици.

Даље се наводи како су локални становници почели да подржавају и помагати Нусрете „након што су видели искреност Нусриних заповедника и војника у одбрани њихових живота и њихових градова и у освети крви њихове деце и достојанства њихових жена. И то у време кад су били напуштени од лицемјерних влада Запада и кукавичких и издајничких арапских владара! „.

Акције сиријских џихадиста идентичне су онима у Ираку након америчке инвазије 2003. године. Нусра фронт подмеће бомбе, изводи самоубилачке нападе, заседе, отмице и атентате, што их чини привлачним младим људима који желе да се прикључе борби против сиријске војске, пише Схисхан у Терорисм Монитору. Схисхан држи како ће утицај Нусра фронта расти, најпре због војних могућности групе и тренутне сарадње са локалним становништвом и другим оружаним групама, те због подршке водећих идеолога џихада и салафистичких свештеника, која утиче на стални прилив страних добровољаца.

Потпора најугледнијих салафиста и џихадиста за Нусра фронт

Средином октобра, Међународна кризна група (ИЦЦ) у својој анализи сиријске исламистичке наоружане опозиције писала је како је Јабхат ал-Нусра „једина група која је добила директну подршку администратора форума симпатизера Ал Каиде“.

На Схамукх ал-Ислам, познатом форуму исламистичких милитаната, објављују се материјали подружница Ал Каиде, с потписом Ал-Фајр медијског центра, главног дистрибутера ал-Каединог материјала на интернету. Схамукх се сматра највјеродостојнијим извором информација о џихадистима.

Најпознатији салафистички идеолози позвали су добровољце да се прикључе Јабхат ал-Нусрете, укључујући уваженог мауританског теолога, Абу ал-мундир ал-Сханкитија, угледног члана Правног одбора Минбар ал-Тавхид ва ал-Јихад, вебсајта чије публикације имају значајну тежину унутар џихадистичким заједнице. Нусра фронт подупиру и Хани ал-Саба’и, египатски џихадисти, Абу Саад ал-Амили, такође ауторитет по питањима џихада, који објављује на страницама сајта Схамукх, те Абу Мухаммад ал-Тахави, утицајни јордански салафиста.

Абу ал-Мундир ал-Сханкити написао је чланак у којем одобрава Нусра фронт, а после је издао и фатва у којој позива све који желе ићи у џихад у Сирији да се придруже Јабхат ал-Нусрете. Ал-Сханкити је позвао Салафисте да се не сукобљавају са ФСА, него да сарађују с њима у интересу борбе. Ал-Амили такође позива Салафисте на сарадњу с ФСА.

Џихадисти рат у Сирији виде као одличну могућност да се оружано организују и промовишу. Средишња власт све је мање у стању да контролише удаљена подручја на периферији земље, кроз која пролазе неометану оружје, инострани џихадисти и новац. Постојеће међувјерске поделе омогућавају исламистичким групама да се представе као бранитељи већине становништва и даје прилику најрадикалнијим салафиста да се наметну као „већи“ сунити од конкуренције.

Мржња према „јеретицима“ Алавитима
Готово у свакој изјави Нусра фронта спомињу се напади на Нусаиирије, што се сматра погрдним називом за алавите. Исламисти сиријску власт не гледају само као на секуларистичку тиранију, него ту власт идентификују с Алавитима, „херетичном“ верском групом. Већина сунитских теолога слаже се како Алавити не могу бити прихваћени као муслимани, а салафиста често позивају на њихово протјеривање, чак и истријебљење. Салафиста ни шијите не сматрају правим муслиманима, па их називају „равафидх“ – „расколници“. Нусра фронт хришћане у својим изјавама назива „Назарећанима“, по месту у којем се родио Исус.

„Благословљене операције ће се наставити док земља Сирија не буде очишћена од прљавштине Нусаирија (Алавита) и док сунити не буду ослобођени од тлачења“, поручила је Јабхат ал-Нусра у изјави о преузимању одговорности за бомбашки напад у Деир Еззору 19. маја, када је погинуло девет људи. Изјава и дело на које се односи добро осликавају Нусрине амбиције у Сирији.

Салафиста своја борбена начела и изразито протуалавитску реторику темеље на фатва из 14. века, које је издао врло значајан муслимански теолог Ибн Таимиа. Ибн Таимиа је за алавите написао како су „већи невјерници од Јевреја, хришћана и индијских идолопоклоника, Брамана“. Многи у данашњој Сирији верују у такву логику.

Опозициони новинар Малик ел-Абдех рекао је Арону Лунду, творцу студије „Сиријски џихадизам“, коју је израдио за шведски Институт за међународне односе, како је „салафистичка прича једина која има смисла ако сте религиозни сунит у данашњој Сирији“. „Џихад је основни део њихових веровања. За салафиста, оно што вас чини муслиманом је ваша спремност да се идете борити у џихаду. Та идеологија џихада, која је анти-Нусаири и анти-шијитска, постала је врло привлачна младим сунитима који су постали радикални и желе да се укључе у борбу „.

Посебна медијска стратегија
Медијска стратегија Нусра фронта јединствена је међу сиријским побуњеничким групама, пише Међународна кризна група. Док друге групе редовно освежавају своје фејсбук и јутјуб странице и одмах постављају вести о својим нападима, Нусра полаганије објављује своје материјале, слично као и ал-Каеда.

Уместо дневних извештаја, Нусра јавља о својим операцијама у многим случајевима данима након догађаја, често обједињујући у својим службеним саопштењима неколико напада у одређеном региону. Само се у случају важних напада објављују посебне изјаве, а чак и тада с протеком најмање 24 сата од акције, па и пуно касније, утврдила је Међународна кризна група. Видео материјале Нусра објављује с још већим временским одмаком, а њихови видео снимци обично су живљи и технички дотјеранији него снимке других група.

Таква медијска стратегија учинила је да је Нусра фронт, све до недавно, био релативно мало заступљен на претрпаној исламистичкој милитантној сцени. Док бригаде ФСА и разне салафистичке јединице неуморно објављују изјаве и видео на јутјубу, које онда преузимају популарне опозиционе фејсбук странице и пријатељске арапске сателитске тв-станице, попут Ал-Јазеере и Ал-Арабие, Нусра фронт све материјале објављује на џихадистичким интернетским форумима, које тек онда њихови поклоници постављају на фејсбук и друге друштвене мреже.

Пример ради, зе први. самоубилачки бомбашки напад Нусра фронта у Дамаску од 6. јануара, када је убијено 26 људи, и други у Алепу од 10. фебруара, када је убијено 28 људи, група је преузела одговорност тек крајем фебруара.

Стотине мртвих у бомбашким нападима
Уследио је двоструки симултани напад ауто-бомбама у Дамаску, 17. марта, када је убијено 24-оро људи. Циљеви су били седиште обавештајне службе ваздухопловства, најмоћније безбедносне институције у Сирији, у хришћанској 4. Кассаа, и канцеларија службе криминалистичке сигурности код трга ал-Јамарек.

Бомбаш-самоубица детонирао је 27. април ауто-бомбу код џамије у четврти Мидан у Дамаску, при чему је погинуло 11 људи, а Нусра је преузела одговорност рекавши како су циљали припаднике безбедносних служби, који су се окупљали за муслиманску молитву у петак.

У Идлиб су 30. април експлодирале двије ауто-бомбе, при чему је погинуло осам људи.

У нападу близу канцеларије војне безбедносне службе у четврти Гхази Аиасхи Масакен у Деир Еззору, 19. маја, погинуло је девет људи.

Такође у мају, у Асукару, 50 километара источно од Деир Еззора, пронађено је 13 тела мушкараца устријељених са свезаним рукама. „Тринаест тих криминалаца је било заточено. Сваки од њих суочио се са својим крајем, најгорим погубљењем и најгором судбином“, саопштила је Нусра.

Концем јуна у Дроусхи, јужно од Дамаска, Нусра је напала седиште сиријске приватне телевизијске станице ал-Икхбариа, убивши седам људи и отевши 11, чије су фотографије објавили неколико дана послије. Нусра је тада рекла како ТВ станицу сматрају продуженом руком режима и хтјели су их натјерати „да окусе (патње) из пехара тортуре“.

У свим тим нападима било је на стотине рањених. Примјетно је како од јуна Нусра извештава готово искључиво о нападима на војне тачке, тврдећи како је у појединим нападима поубијала и неколико стотина војника. Након упада побуњеника у Алепо у јулу, видљиво је повећање Нусриних активности у том подручју.

На пример, у септембру су при краткотрајном упаду у касарну Ханан на истоку града Алепа погубили 20 војника. „Алах је омогућио муџахединима Нусра фронта у граду Алепу да заробе и убију 20 херетичких војника“, гласила је изјава Нусрина, попраћена фотографијама смакнућа.

То су само најпознатији од Нусриних напада, а последњи којим су се похвалили извео је 1. децембра у Кусаир, недалеко од Хомса, бомбаш-самоубица Абу Ајман ал Гхарби. Он се камионом пуним експлозива залетио у војну зграду у коју су после експлозије ушли Нусрини милитанти и „почистили остатке“. Нусра је становницима Кусаир, у којему је до побуне живело 10.000 хришћана, обећала „још операција којима ће затрести земљу“.

Сличност с ал-Каидом

Независни стручњак за исламистичке терористичке групе, Мурад Батал ал-Схисхан, за ББЦ је анализирао 128 напада изведених између марта и јуна, за које је Јабхат ал-Нусра преузела одговорност у изјавама признатим као вјеродостојним на џихадистичким форумима.

Утврђено је како џихадисти најрадије оперишу у великим урбаним центрима, нарочито у престоници, Дамаску, где је изведено 54% укупног броја напада. У Алепу је изведено 20% напада, Дерааи 17%, Деир Еззору око 6%, ау другим подручјима преосталих 3%.

У посматрана четири месеца, џихадисти су користили засједе у 30% случајева напада, а 23% су били атентати. Сваки шести напад, или 16%, био је изведен импровизованим експлозивним направама или ауто-бомбама. Отмице чине 8% Нусриних активности, а 7% напада извели су бомбаши самоубице.

Подметање експлозивних направа и отмице били су врло уобичајени у Ираку. Све отмице које изведу џихадисти заврше убијањем талаца, без тражења икакве откупнине. Џихадисти у Сирији такође користе тактику која је ближе тзв. мирнодопском тероризму, пише Схисхан, док ФСА више прибегава отвореним нападима и окршајима.

Разлика између начина деловања ФСА и Нусра фронта подсећа на разлику између локалних ирачких група и џихадиста након америчке инвазије 2003. године, закључује ББЦ-јев аналитичар.

Након низа негативних изјава опозиционих политичара и побуњеничких команданата о Нусра фронту, чак и неких салафиста, и осуда Нусриних бомбашких напада у којима је погинуло на десетине цивила, Јабхат ал-Нусра је почела пазити на свој имиџ.

Пример је њихова изјава о нападу на седиште обавештајне агенције ваздухопловства, у хришћанској 4. Кассаа у Дамаску, када су рекли „обавештавамо Назарећанима (хришћане) да они нису били мета напада“. Нусра је такође објавила изјаве у којима тврди да је отказала поједине нападе, како не би угрозила случајне пролазнике. У неким видео снимцима показује своје припаднике како деле храну и друге потрепштине цивилима у селима која су заузели побуњеници.

Почеци Јабхат ал-Нусрете
Нусра се први пут огласила 23. јануара 2012., видео-поруком са снимљеним гласом свога вође Абу Мохаммеда ал-Јоланија, коју је на познатим исламистичким интернет форумима објавила ал-Манара ал-Баида, медијска организација која ексклузивно дистрибуира Нусрине материјале.

Јолана је рекао како су он и његови колеге у Сирију стигли „неколико месеци након избијања револуције, из једног од бојних поља џихада, како би помогли народу Леванта против (Асадовог) режима“. Нусрин вођа прогласио је џихад против сиријске власти, наводећи као један од разлога изостанак помоћи западних држава. Изразио је намјере Нусра фронта за стварање глобалног исламског калифата и увођење стриктног шеријатског права, што су елементи идеологије џихада које пропагирају све групе повезане са ал-Каидом.

У почетку, сиријска опозиција сумњала је како је Јабхат ал-Нусра плод операције сиријских тајних служби. Чак су и многи познати салафистички идеолози, попут Схеика Абу Басира ал-Тартоусија, сумњали у веродостојност нове групе. Главни разлог за сумњичавост према Нусрете у пролеће био је убијање цивила у бомбашким нападима, јер то „штети револуцији“.

Скупина чија се језгра у Хомсу састојала од неколико сиријских џихадиста, почела се с временом појачавати иностраним добровољцима. Активист из побуњеничког Револуционарног вијећа Хомса крајем маја је посвједочио како су се чланови већа у то време састали да би расправили питање „странаца који су дошли у област“. „Испрва, нисмо били забринути због њих. Били су врло мала група, без моћи и утицаја. Али онда су почели добијати помоћ из Либана и придружили су им се џихадисти отамо – а ти су људи имали моћ“, пренела је у својој анализи Нусра фронта Елизабетх О’Баги.

Други активист, који се представио као Абу Леила, рекао је како нису обраћали пажњу на Нусрете док се нису појавили неки чланови Фатах ал-Ислама и почели им помагати.

Фатах ал-Ислам је терористичка група која је најактивнија била у Либану, с чланством које се састојало понајвише од Палестинаца, Либанаца, Ирачана и Саудијаца, уз нешто џихадиста из других арапских земаља. Настала је 2006., одвајањем групе под вођством Палестинца Схакер ал-Абссија од Фатах ал-Интифаде, палестинске организације утемељене 1983. године у Либану.

Фатах ал-Ислам најпознатија је по тромјесечном оружаном сукобу с либанском војском у лето 2007. године, када су се њихови милитанти забарикадирали у палестинско избегличко насеље Нахр ал-Баред близу Триполија. Према неким извештајима, многи припадници Фатах ал-Ислама прешли су илегално у Либан из Сирије, укључујући и њихова вођу, Схакер ал-Абссија, након што је 2006. пуштен из затвора у Сирији, и били су обучавани у камповима у Либану близу сиријске границе. Поједини припадници Фатах ал-Ислама сведочили су да су деловали координирано са сиријским обавештајним службама.

Везе са сиријским обавештајним службама и Фатах ал-Исламом
У познатој студији о либанском Фатах ал-Исламу, аутори Магнус Рансторп и Билал И. Сааб, стручњаци за ал-Каиду, наводе како либански џихадисти нису „механичка креација сиријских обавештајних служби“. Рансторп и Сааб написали су у новембру 2007. како је тачно да Сирија није спречила пребацивање великог броја милитаната из Ирака у Либан, преко сиријског територија, али закључују како Сирија није играла велику улогу у наоружавању и финансирању Фатах ал-Ислама. Аутори студије сматрају да се Фатах ал-Ислам не би могао одржати без прилива арапских милитаната из Ирака и финансијске подршке филијале Ал Каиде из Саудијске Арабије.

Иако не искључује могућност да су неке џихадистичким групе настале као производ сиријских обавештајних служби, како би влада поткрепила тврдње да је устанак у Сирији, заправо, побуна исламиста помогнутих ал-Каидом, Елизабетх О’Баги у својој студији пише како је вероватније да је Јабхат ал-Нусра спој појединаца са сличним џихадистичким стремљењима, међу којима неки долазе из група које је у неком тренутку спонзорисала сиријска влада.

Ти појединци су били обучавани и наоружавани у сарадњи са сиријском владом и стекли су искуство у Либану и Ираку. Такође, имају бољи увид и везе са сиријским безбедносним службама, што им је омогућило приступ режиму који остали побуњеници немају, пише О’Баги.

Највјеродостојнија теорија о позадини Нусрете је да су је формирали сиријски и други милитанти са Леванта који су се борили у оквиру групе „Исламска држава у Ираку“ (ИСИ), повезане са Ал Каидом, или су били активни у мрежи помагача ИСИ у земљема које окружују Ирак, мишљења је Арон Лунд, шведски новинар специјализован за арапски свет. Амерички обавјештајни извори више су пута указивали на везе између Јабхат ал-Нусрете и ИСИ. Доказ повезаности с ал-Каидом је и чињеница да је џихадистичким заједница широм света одмах прихватила Нусрете као „своју“ групу у Сирији.

САД су сумњичиле Сирију за помагање Ал Каиде у Ираку, означавајући Асефа Схавкат, бившег шефа сиријске војне обавештајне службе и замјеника министра одбране, убијеног у јулу у великом бомбашком атентату на средиште сиријских безбедносних служби, као главну везу за убацивање џихадиста у Ирак.

Дејвид Петреус, у то време командант ЦЕНТЦОМА, главног команде америчке војске, рекао је „с временом, ти борци ће се окренути на своје сиријске домаћине и почети изводити нападе против самог режима Башара ал-Асада“. Петреус је то изјавио 2009. године приликом сусрета с либанским председником Микхел Слеиман у Бејруту, према информацијама с ВикиЛеакса. Како је само знао?

У фебруару 2012. појавила се информација како је Сирија ослободила Абу Мусаба ал-Сурија, једног од најзначајнијих теоретичара Ал-Каеде, познатог по књизи „Позив на глобални исламски отпор“ од 1600 страница. Пуштање ал-Сурија из затвора усред исламистичке побуне у Сирији било је збуњујуће, али су неки аналитичари оцијенили како је Сирија хтела напакостити Американцима, јер је било за очекивати да ће се ал-Сури одмах укључити у планирање и извођење напада на Американце у Пакистану, или Јемену. Како било, сада се Сиријцима сарадња са екстремним исламистима доиста обија о главу. Као и Американцима другде у свету.

Потпора Фатах ал-Ислама, либанске филијале Ал Каиде
Крајем априла, магазин Тајм је писао како је у Кусаиру крај Хомса, од бомбе која је грешком прерано експлодирала, погинуо Абдел Гхани Јавхар, командант Фатах ал-Ислама у северном Либану и један од најтраженијих терориста либанонских, осумњичен за преко 200 убистава. Средином маја из Либана су се у Сирију запутили Тавфик Таха, Палестинац из ал-Каиде и још четири важна припадника Фатах ал-Ислама, Палестинци Хаитхам Схааб, Зиад Абу наај, Мохаммад Доукхи и Либанонац Абдел-Рахман Ареф.

Средином маја је џихадистичким медијска организација ал-Масада преко Схамикх форума објавила чланак Схеика Осаме ал-Схихабија, под називом „Исламско-правне благодати утемељења Јабхат ал-Нусрете“. Схихаб, познат и као Абу Ал-Захраа’е Ал-Зубаидах, радикални сунитски свештеник, један је од оснивача и водећих чланова Фатах ал-Ислама.

Схихаб наводи како је важно да постоји џихадистичким организација која ће понудити младим сиријским муслиманима борбу за увођење исламског закона, војну обуку и исламистичку идеологију, што ће спречити да заврше на кривом путу секуларизма и грађанског друштва.

Међу предностима утемељења Нусра фронта вођа Фатах ал-Ислама истиче како како Нусра изводи „квалитетне акције“ против безбедносних, обавештајних, војних и финансијских установа сиријске власти, што је само „показна вежба“ за џихад против Јевреја, који ће почети након пада сиријског режима , који је, према Схихаб, „годинама штитио Израел“.

„Неки тврде како утемељење Нусра фронта даје Западу излику да не подржи сиријски народ. Може ли муслиманска нација веровати крижарима, који су усадили Израел у средину, који су наметнули тиранске владаре? Јабхат ал-Нусра утемељен је како би научио сиријски народ да верује свом богу и његовој вери (Исламу) „, пише главни идеолог Фатах ал-Ислама.

Елисабетх О’Баги утврдила је како се број напада Нусра фронта знатно повећао од априла, те закључује како је група добила значајна појачања, у виду добро оспособљених џихадиста из иностранства.

О’Баги је интервјуисала 01:00 побуњеника који је кратко био припадник Нусрете пре него се придружио Сукоур ал-Схам бригади. Рекао је како се већина људи које је он срео придружила Нусрете „јер је била јача и ефикаснија“. „Било је пуно тајновитости у вези вођства (Нусрете). Отишао сам када сам открио да многе вође нису били Сиријци, него Либанци и Палестинци, који су радили са сиријским обавештајним службама“.

Јачање Нусра фронта код границе с Ираком
Јабхат ал-Нусра значајно је присутна у подручјима источне Сирије из којих су се милитанти пребацивали у Ирак док је тамо трајао рат, попут Маиадин, Деир Еззора и пограничног градића Ал-Букамала.

Док је Нусра у Хомсу, Хами, Идлебу и Алепу, на западу земље, јачала с приливом либанонских и палестинских милитаната, расла је иу источној провинцији Деир Еззору. Многи милитанти из Ирака скривали су се у селима и пустињи око Деир Еззора. Логистички канали којима су се некад екстремисти пребацивали из Сирије у Ирака, сада служе за прилив џихадиста у обратном смеру, пише О’Баги.

Јабхат ал-Нусра најпознатија је по бомбашким нападима, али од јула се повећао и број њихових директних окршаја са сиријском војском, особито у Деир Еззору, близу границе с Ираком. Прегледом писаних узјавама Нусра фронта може се видети како се већина односи на Деир Еззор и околицу Дамаска, уочио је Арон Лунд.

Новинар Гардијана разговарао је у селу Схехаил, око 80 километара западно од Мохассена и Деир Еззора, с Абу Кхудером, заповедником локалне јединице Нусра фронта, који није скривао како су повезани с ал-Каидом.

Абу Кхудер био је официр у механизираној граничној јединици, тзв. Постројби дева, али се одметнуо и учествовао у формирању једне од првих јединица ФСА и био је на гласу као један од најхрабријих, али и најокрутнијих побуњеника у провинцији Деир Еззор.

„ФСА нема правила, ни војног или верског реда. Све се одвија хаотично. Ал-Каида има искуство у овим војним деловањима и зна шта треба чинити. Ал-Каеда има закон који нико, чак ни емир, не може прекршити“, објашњава Абу Кхудер зашто је отишао из ФСА и придружио се, како пише Гардијан, ал-Каединој организацији у Сирији, Јабхат ал-Нусрете. Пустио је браду и усвојио исламистичку реторику и џихад, те постао командант једног од Нусриних батаљона.

У почетку их је било мало, рекао је Абу Кхудер, али придружили су им се многи борци из Јемена, Саудијске Арабије, Ирака и Јордана. Према упутству водства, сарађују са ФСА. „Ми им помажемо с експлозивним направама и ауто-бомбама. Наш главни таленат су бомбашке операције“, каже Нусрин командант.

Члан Абу Кхудерове јединице, Осама, који је 2003. као 17-годишњак био добровољац иу Ираку, придружио се Нусрете јер му је било доста натезања и свађе команданта око новца. Схехаил је, писао је Гуардиан, постао седиште Ал Каиде у провинцији Деир Еззор. Више од 20 мјештана погинуло је у Ираку. У Схехаилу се ал-Каедини припадници возе около у теренским возилима на којима вијоре црне ал-Каедине заставе.

Салеем Абу Иассир, сеоски старешина и командант локалне јединице ФСА у Схехаилу, рекао је за џихадисте како су добри борци, али „имају проблем са смакнућима“. „Ухвате војника, ставе пиштољ на његову главу и устријеле га“, рекао је Абу Иассир, додајући како су становници забринути због „огромне количине убијања“ и плаше се да им џихадисти не донесу назад „дане Ирака“.

Сарадња Нусрете и ФСА
ФСА сарађује с Нусрете и другим џихадистима, премда се нерадо изјашњавају о томе, јер се у западним медијима ФСА приказује као „секуларна“ оружана организација. Нусра фронт је у свом саопштењу открила како је 19. јули заједнички с Ал-Сахаба батаљоном ФСА напала полицијску станицу у Јдеидет Артоузу, близу Дамаска. У борбама за важну ваздушну базу код Тафтаназа, почетком новембра, такође су заједнички дјеловали ФСА и Нусра. Почетком октобра у изјави Абу Фирас, портпарола побуњеничког Војног вијећа у Алепу, објављеној на ИоуТубеу наводи се како је „неколико стотина припадника Јабхат ал-Нусрете, Фајр ал-Ислама и неколико чланова ФСА учествовало у операцијама које су трајале више од пет сати“, у нападу на зрачну базу Таанех, близу Алепа, која је „потпуно уништена“. Неколико дана послије и Нусра фронт је објавила како је „командовала и планирала нападом уз учешће ал-Фајр исламског покрета и групе чеченских емиграната“. Фајр ал-Ислам бригада позната је јединица ФСА.

Без обзира на сарадњу с другим побуњеницима, Нусра је више пута показала како води свој рат. Када је специјални изасланик УН за Сирију, Лакхдар Брахими, предложио прекид ватре током муслиманског празника Бајрама, крајем октобра, што су начелно прихватили и побуњеници ФСА, Нусра је издала саопштење у којем каже како „нема примирја између нас и овог охолог режима, који пролијева крв муслимана и крши њихову част „. „Нема ничега између нас и њега (режима), осим мача, док Аллах не завлада“, јасна је била Јабхат ал-Нусра у вези примирја.

Побуњеници и исламизам

Арон Лунд држи како је „исламизација“ сиријског конфликта подстакнута двама факторима. Прво, потонуће у верски рат усмерава сунитске муслимане против присталица секуларног режима Башара ал-Асада, пре свега против Алавита, али и хришћана, Друза, Курда и секуларних сунита.

Та поларизација помаже џихадистима тако што долази до потражње за њиховом варијантом насилног сунитског шовинизма. Други фактор је спољна подршка регионалних влада и невладиних организација, која несразмерно више оснажује исламистичке групе. Познато је да Заљевске монархије подупиру Салафисте и друге екстремне исламисте.

Чак и уз секуларистичку реторику главне опозиције и ФСА, већина бораца је свесна свог сунитског муслиманског идентитета, ис временом је устанички покрет попримио сунитску верску обојаности, наводи Лунд. Фароук бригада у Хомсу, повезана с ФСА, настала је као покрет дезертера из војске, који су своју пропаганду обликовали користећи националистички и нерелигиозан изричај. Но, од јесени 2011. користи обележја традиционално повезана с исламистичким милитантима. Пример, Фароук бригада идентификује се црним логотипом с два укрштена мача, а њихови команданти пустили су браде у салафистичком стилу. Фароук бригада није настала као идеолошка организација, али је постепено усвајала изглед и реторику исламистичких група.

Већина побуњеника организована је у својим сопственим локалним заједницама. Уопштено се представљају као сиријски националисти, који се боре да сруше аутократску владавину, али велика већина бораца истовремено недвосмислено описује своју борбу као (верску) борбу сунитских муслимана, не видећи противречности између два приступа. Вођство ФСА у Турској, на челу с пуковником Рифатом ал-Асадом пажљиво избегава исламистичку реторику и вербално су нападали џихадистичким групе, али, уз неке неважне изузетке, сви команданти ФСА су сунитски Арапи.

Арон Лунд у студији „Сиријски џихад“ пише како је побуњеничка војска готово искључиво састављена од сиромашнијег сунитског становништва из руралних крајева Сирије, како су сви официри и огромна већина војника који су пребјегли из сиријске војске сунити, те како су готово сви политички званичници који су напустили власт такође сунитски муслимани, уз врло ретке изузетке, које су онда посебно медијски попраћене.

Већина ФСА бригада користи религиозну реторику и углавном узимају називе према именима сунитских муслиманских херојских особа или догађаја из историје Ислама, на пример „Кхалед ибн ал-Валид“ бригада у Хомсу, као и „Абу Обеиди ибн ал-Јаррах“ бригада у провинцији Дамаск. Истовремено, без обзира на њихово сунитско-муслиманско усмјерење, чини се како немају неких чврстих идеолошких темеља. Функционишу више као мјесне милиције.

Ако су побуњеници конзервативни или религиозни, таква је и већина становништва у областима у којима делују, наставља Лунд. Неке јединице ФСА доимају се као идеолошки више исламистичке, док неке мање јединице изгледају као салафистичко-џихадистичким, или су бар под утицајем џихадиста. То укључује, на пример, Ноур бригаду, активну првенствено уи око градића Саракеба у провинцији Идлиб, племенско-исламистичку Дхоул-Ноураин бригаду из Хомса, Исламску бригаду у Дамаску и ал-Бара бин Малек бригаду у Хомсу, која је дошла у центар пажње медија када се прогласила првом „мученичком бригадом“ ФСА и узвицима Аллаху Акбар под црном џихадистичким исламском заставом.

Тавхид бригада – нејасна граница између „секуларних“ побуњеника, „исламиста“ и „џихадиста“

Најбољи пример како је нејасна граница између „секуларних“ побуњеника, „исламиста“ и „салафиста-џихадиста“ је Лива ал-Тавхид (Тавхид бригада), у провинцији Алепо. У јулу 2012., велики број побуњеничких група из руралног залеђа Алепа ујединили су се у Тавхид бригаду и тако створили једну од највецхе оружаних група у Сирији, која сада броји најмање 10.000 припадника. Политички вођа им је Абделазиз ал-Салама, некадашњи трговац медом из Анадана, недалеко од Алепа. „Водитељ операција“ је Абдел Кадер ал-Салех, задужен за војна питања.

Тавхид бригада формално није одбацивала средишње заповједништво пуковника Риада ал-Асаад у Турској, или Абдељаббара ал-Огеидија у Војном савету Алепа, али у стварности је деловала независно од њих. У интервјуу за Ал-Јазееру, ал-Салех је изразио широко схватање појма ФСА, рекавши како је „ФСА ознака, сви смо ФСА, свако ко носи оружје сада се назива ФСА“.

Већ сам назив Тавхид има јасну исламистичку конотацију, а најпознатија под тим називом је салафистичка „Група за тавхид и џихад у Палестини“, из Јерусалима. Тавхид значи „јединственост Бога“, из темељне поставке Кур’ана: „Нема Бога до Аллаха и Мухамед је његов посланик“, што искључује хришћански концепт „Светог Тројства“, алавитско обожавање Имама Алија и било какав атеизам или политеизам.

У изјави о оснивању сиријске Тавхид бригаде међу циљевима су истакнути рушење режима и заштита цивила. Није било позива на исламску државу, нити индикација исламистичке идеологије, иако видео снимка догађаја јест укључивала исламске заставе, величање „нашег господара Мухамеда“, „наше вере“ итд Листа укључених постројби садржавао је скупине с изразито исламским именима, попут „Ноур ал- ислам „(Светлост Ислама) и Ибн Таимииа бригаду, названу по средњевјековном теологу који је издао фатва против Алавита, особито омиљеном међу салафиста.

Тавхид бригада финансирана је средствима иностраних и избјеглих исламиста, а политички иза ње стоји Муслиманско братство, најјача група у сиријској опозиционој Националној коалицији из Дохе. Абделкадер ал-Салех за Јабхат ал-Нусрете је рекао како су „наша браћа“, али тврди и како се залаже за једнака права хришћана и других мањина у Сирији.

Тавхид бригада није примарно идеолошка група, али оно што се разазнаје од идеологије је исламизам. Како је Тавхид бригада преузимала контролу над селима у околини Алепа, тако се уводило и шеријатско право. Њихове политичке изјаве добро одражавају реторику главних фракција ФСА, у којој су помешани вербални племенити циљеви и исламистичко усмерење. Постројбе ФСА с религиознији реториком нису неуобичајене, али готово да и не постоје групе које приказују себе као мање сунитске и религиозне него Тавхид бригада, анализира Лунд у свом раду.

Проглашење „исламске државе“
Изјава 14 исламистичких оружаних група од 19. новембра, међу којима је и Тавхид бригада, у којој одбацују Националну коалицију из Дохе и проглашавају „Исламску државу“, која је крајњи и једини циљ њихове борбе, доказ је да Лива ал-Тавхид није јамац демократије, иако номинално припада „главној струји“ побуњеника под окриљем ФСА.

„Ми, представници борбених формација у граду и провинцији Алепу једногласно одбацујемо завјеренички пројекат звани национална коалиција“, каже се у изјави иза које су, међу осталим, заједнички стале Тавхид бригада и Јабхат ал-Нусра. „Објављујемо своју усаглашеност за успоставу исламске државе“, саопштио је говорник на челу конференцијског стола око којег је сједило тридесетак људи, с исламистичком црном заставом, какву користи и ал-Каеда, у позадини.

„Одбацујемо било какве коалиције и вијећа која су нама (у Сирији) наметнута од било кога (споља)“, рекао је говорник.

Лива ал-Тавхид, међутим, већ је сутрадан променила мишљење и објавила како подржава Националну коалицију опозиције и револуционарних снага. Командант Тавхид рекао је како је претходна изјава објављена „због маргинализације револуционарних група које су стварно присутне на терену и предводе ослобођење Алепа“. У новој заједничкој изјави Тавхид бригаде, Војног већа Алепа и Револуционарног прелазног вијећа речено је како је „слободна Сирија грађанска држава, с Исламом као темељем законодавства и заштитом за све делове сиријског друштва“.

То показује како је превртљива и непоуздана класификација одређених група на „добре“ („секуларистичке“) и „лоше“ („исламистичке“), и говори да разлике постоје само у степену отворености и искрености разних група, док им је крајњи циљ свима заједнички , а то је успостављање неког, блажег или тврђег, облика исламске државе, којом требају владати сунитски муслимани иу којој ће мање-више бити примењивани шеријатско право.

Нусра фронт бескомпромисно на путу џихада
Јабхат ал-Нусрете није пало на памет да повуче изјаву. Пре десетак дана, крајем новембра, командант Нусра фронта у свеже заузетом Рас ал-Аину, у претежно курдској североисточној Сирији, рекао је Ассоциатед Прессу како Јабхат ал-Нусра хоће примену шеријата, јер је то „исправан пут за цело човечанство“, те да „сви ти уставни закони не могу остварити срећу људи“.

„Захваљујући нашој чврстој вери, не бојимо се смрти, јер мислимо да ако смо убијени у рукама овог режима, бићемо мученици и ићи ћемо у рај“, уверен је Схеик Абу Ахмед, 41-годишњи командант одреда Нусра фронта у региону Хасаки.

Уврштавање Нусра фронта на амерички списак терористичких организација долази упоредо с још једним војним успјехом џихадиста, заузимањем војне базе 111, у селу Схеик Сулеиман код Алепа у понедељак, након два месеца опсаде, што додатно потврђује раст њихове снаге.

Преко викенда се престројио и побуњеничко заповједништво, избацивши из игре одбегле официре сиријске војске, пуковнике Риада ал-Ассада, утемељитеља ФСА, бригадира Мустафу ал-Схеика, и генерала Хусеина Хаја Алијиа, највише рангираног дезертера из сиријске војске који се придружио побуњеницима.

Бригадир Мустафа ал-Шеик пре само месец дана изабран је за начелника тзв. Високог војног вијећа ФСА, тела које је имало амбицију под своје заповедништво ставити све, или бар већину побуњеничких оружаних група.

Схеик је тада рекао да ће, уколико одмах не буде достављено оружје за ФСА, ситуација у Сирији „експлодирати у свим смеровима“ и „тероризам ће се повећавати великом брзином“.

Јединствено командно вијеће ФСА требало је, према замислима Запада, управљати побуњеничким нападима у пет зона, којима би на челу били пребјегли генерали. Међутим, у Анталији су побуњеници за команданта изабрали бригадира Селима Идриса, пребјеглог из сиријске војске, што звучи „секуларно“, али дозаповједници ће бити исламисти Абделбассет Тавил из Идлиб и Абдел Кадер ал-Салех, командант Тавхид бригаде у Алепу. Како је пренео Ројтерс, 2/3 чланова новог 30-чланог побуњеничког команде заузимају исламисти и салафиста, а „секуларни“ официри нису били ни позвани на састанак 263 побуњеничка заповедника у турској Анталији, одржаном под надзором обавештајних агената западних земаља, Турске, Катара и Саудијске Арабије.

Ко су ФСА, а тко Јабхат ал-Нусра?
Након злочина убиства 28 заробљених сиријских војника у Саракебу крајем октобра, за који се такође сумњичи Нусра фронт, која се досад није огласила у вези с тим, коментатор у Цхристиан Сциенце Монитору је написао како оно што се догодило у Саракебу показује више него само превагу џихадиста међу побуњеницима.

„“ Слободна сиријска војска „је леп концепт. У пракси, међутим, борци против Ассада су лабаво повезана мрежа милиција, без јединственог команде“, написао је Дан Марфи, упозоривши да достављање оружја „добрим“ побуњеницима неће решити проблем џихадиста, као што није ни у Ираку или Либији.

Невероватна је брзина којом је Нусра фронт нарасла, као што је невероватна лакоћа којом готово свакодневно детонирају ауто-бомбе у сиријским градовима. Невероватно је да су се САД тек сад упознале с терористичком нарави Нусра фронта, а извештаји о масивним експлозијама и покољима стижу свакодневно задњих годину дана. И невероватно је да нико не види како Јабхат ал-Нусра, заправо, није нека издвојена џихадистичким група.

Све је јасније како ће Запад пристати на све у намери да свргне Басхара ал-Ассада. Обзиром на испреплетеност разних оружаних група и све мање видљиву границу између „секулариста“, „исламиста“ и „салафиста“, јасно је како је стављање Јабхат ал-Нусрете на списак терористичких организација само маркетиншки трик, којим САД и Запад „перу руке“, док хиљаде тона оружја из Катара и Саудијске Арабије и даље пристижу у руке најрадикалнијих сунитских екстремиста. Сиријско Муслиманско братство одмах је осудило уврштавање Нусра фронта међу терористичке групе. Та је одлука „врло крива и пренагљена“, рекао је Фароук Таифоур, други човек Муслиманског братства.

Нусра располаже са приближно 10.000 бораца, слично као и Лива ал-Тавхид, и расте. Ту су још хиљаде припадника Ахрар ал-Схама, Соукур ал-Схама и Лива ал-Ислама, екстремистичких група умрежених у ФСА – споменимо само највеће – које су такође познате по подметању ауто-бомби. Лива ал-Ислам одговорна је за најспектакуларнији бомбашки напад у Сирији: 18. јула у Дамаску, када су у експлозији у згради Националног уреда за безбедност, у добро чуваној 4. Равда, приликом састанка тзв. кризног комитета највиших безбедносних званичника, убијени министар одбране Давоуд Рајиха и његов заменик Ассефа Схавкат, зет председника Башара ал-Асада, као и помоћник Председника Хассан Туркмани и шеф обавештајне службе Хисхам Икхтииар. Заједно исламисти и салафиста представљају најмање 2/3 побуњеничких снага, неких 50-70.000 бораца за исламску државу.

Покољ Алавита у селу Акраби, близу Хаме, у уторак, када су поубијани десеци цивила и деце, указује на смер којим иде „сиријска револуција“ – смер истријебљења Алавита и других мањина, које им сметају у џихаду за „исламски калифат“, што је главни циљ салафистичких организација попут Нусрете.

Након успостављања новог, ко зна којег по реду „јединственог“ војног савјета, у којем доминирају исламисти, ако не и салафиста-џихадисти, и најновијег терора опозиционих „бораца за слободу“ над Алавитима, откривена је тајна ко су Јабхат ал-Нусра: Јабхат ал-Нусра су сви побуњеници.

Зато није праведно што их Сједињене Државе, само њих, Нусра фронт, означавају као терористе.

Јер, шта ћемо с преосталих 50.000, или можда чак 100.000 истих таквих?

(Адванце)

Oznake: McClatchy, Jabhat al-Nusra, Azaz, al-Kaide u Iraku, veze između Jabhat al-Nusrete i ISI, mudžahedini u Siriji, Nusra front, Prijatelji Sirije, Sirijska nacionalna koalicija, sirijski teroristi, Stejt department, FSA