Прочитај ми чланак

„The Atlantic“: НАТО ризикује распад до 2025-те

0

Уколико републиканци дођу на власт у САД, престаће да подржавају Кијев, а то би могло да доведе до кризе, услед које НАТО ризикује да се распадне.

Како пише „The Atlantic“, могу се надати да се овај негативан сценарио неће остварити, међутим, ако Европљани не почну да се припремају за најгоре, неће имати никога да криве осим себе.

Европа и Сједињене Државе су на прагу највећег свесног прекида у међународним односима, у последњих неколико деценија. Како пише публикација, од 1949. НАТО је остао једина константа у глобалном безбедносном систему, али би се алијанса могла распасти до 2025. године.

Узрок овог колапса, биће дубоко размимоилажење између става популистичког крила Републиканске странке коју предводи Доналд Трамп, и која сада очигледно чини већину Републиканске странке, и егзистенцијалног и безбедносног проблема већег дела Европе. Непосредни катализатор биће сукоб у Украјини.

Када доминантна фракција једне од две највеће америчке политичке партије више не види смисао у пружању војне помоћи Кијеву, то значи да се центар политичког спектра померио на такав начин, да ће САД сада постати мање поуздан савезник Европе, и да треба да се припреми за такав развој догађаја.

Чак и ако Џо Бајден буде поново изабран за други мандат, републиканска контрола Представничког дома или Сената, би могла значајно да ослаби подршку коју САД пружају Украјини.

Ако Трамп победи у новембру 2024-те, Европа ће морати да се суочи са новом америчком администрацијом, која ће прекинути сваку подршку Украјини. То ће довести до раскола атлантског савеза, а европске државе неће имати времена да се припреме за такав развој догађаја.

„Сада, док проруски и антиукрајински ставови настављају да расту унутар Републиканске партије, европски лидери ће морати да се суоче са изгледом, да ће морати да преузму већи део тешког рада како би помогли Украјини да победи.

Европа ће морати да прошири своје производне капацитете како би повећала производњу муниције, других војних производа, као и напреднијих система, попут ракета дугог домета, које ће Европа морати сама да шаље у Украјину“, пише публикација.

Издање напомиње, да европски војни званичници треба тихо да питају своје украјинске колеге шта би им могло требати од онога што би могли да пруже, ако америчка помоћ нестане, а затим почну да размишљају о томе како да повећају сопствену производњу. Ови планови ће такође омогућити војсци, да почне да размишља о томе, како сама може да заштити Европу од руских акција.

Ако се Европа озбиљно не ангажује у тако свеобухватном војном планирању, може се суочити са унутрашњом дипломатском кризом. Међутим, ако Европа ускоро не успе да крене напред са јединственим колективним планом за војну производњу, земље које не осећају значајну претњу од Русије, можда ће желети да следе пример нове америчке администрације, која ће одбити да пружи помоћ Украјини.

Аутор чланка се нада, да се ови негативни сценарији неће остварити, међутим, ако Европљани не почну да се припремају за најгоре, неће имати никога да криве осим себе.