Прочитај ми чланак
Питање односа према мигрантима из Бугарске и Румуније изазвало је тензије унутар нове владајуће коалиције у Немачкој.
Конзервативни савезници канцеларке Ангеле Меркел из Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) коју предводи Хорс Зихофер, сматрају да су неопходне додатне мере за спречавање „туризма ради бенефиција“ унутар граница ЕУ.
Министарство спољних послова, које је сад под контролом левичарске Социјалдемократске партије (СПД), упозорило је, међутим, да је довођење у питање слободе кретања „штетно по Европу“.
Грађани Бугарске и Румуније од 1. јануара имају право да се запошљавају у земљама ЕУ без каквих ограничења. За ове две земље од 2007. године, када су постале чланице ЕУ, привремено су важила ограничења на тржишту рада.
У Великој Британији такође постоји бојазан од могућег таласа миграната из источних чланица ЕУ и оптерећења британског система социјалне заштите. У Британију је после проширења ЕУ 2004. године дошло много више миграната са истока Европе, него што су очекивали британски званичници.
Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) Ангеле Меркел склопила је средином децембра коалицију са Хришћанско-социјалном унијом и Социјалдемократском партијом.
Немачки медији: Грчка је просјак на трону ЕУ
Немачки медији су почетак председавања Грчке Европском унијом од 1. јануара, дочекали оштро и с неповерењем, преноси данас атински Радио Скај.
Под насловом „Просјак на трону“ Радио „Дојче веле“ помиње не само да Атина наставља неизвесне консултације са повериоцима, већ указује и да Грчка и зона евра тек треба да се споразумеју о томе како ће се грчки државни дуг убудуће финансирати.
„Нада, пуцњеви и развој“ – наслов је „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ који, подсећајући на прошлонедељни оружани напад на резиденцију амбасадора Немачке у Атини, указује на негативно расположење у Грчкој према ЕУ, на привредне тешкоће и политичке изазове пред владом „велике коалиције“ социјалиста и деснице премијера Андониса Самараса.
Недељник „Шпигл“ наглашава да „сви позивају Атину која је преузела председавање ЕУ, да докаже да ли земља која има највеће проблеме у ЕУ, може бити поуздан европски фактор“. Поредећи садашње стање са претходним председавањем Грчке ЕУ током 2004, недељник указује колико су сада прилике теже.
„Шпигл“ оцењује да је грчки буџет за председавање „спартански“ – свега 50 милиона евра, док је просечан досадашњи, других земаља на челу ЕУ, био бар 80 милиона. Немачки недељник помиње да је Грчка за графички симбол свог председавања дала „само 12.000 евра, док је симбол последњег немачког председавања коштао 100.000“.
У чланку се наводи и да Влада Грчке председавањем ЕУ жели да докаже да, и уз привредну кризу, може да успешно решава европске изазове, упркос неповерењу појединих партнера и европских медија, те се зато интензивно припремала месецима.
Премијер Самарас је указао да је првенствени циљ грчког председавања постизање опипљивих резултата у вези с низом нерешених питања: привредни раст, запошљавање, изградња банкарске уније, политика према досељеницима и политика поморског транспорта, подсећа „Скај“.
(Срна, Бета)
