Pročitaj mi članakFormiranje „evropskog NATO“ koje predlaže mađarski premijer Viktor Orban ne može se zamisliti bez odobrenja Vašingtona, a mnogo je verovatnije, smatra general u penziji dr Mitar Kovač, jačanje evropskog krila Alijanse pod okriljem Amerike gde bi centralnu ulogu imala Nemačka.
Орбанова идеја о „европском НАТО“, мотивисана уверењем да ЕУ треба да се самостално штити, а не да се узда у помоћ САД, није нова и наслања се на давно присутну али неостварену иницијативу за формирање европске војске. Није ново ни одступање Орбана и Мађарске од ставова закуцаних у Бриселу и њихов дисидентски глас у ЕУ, било да је реч о глобалним или регионалним питањима.
Најчешће се то ипак тиче односа ЕУ према Русији, украјинској кризи и санкционој политици: Орбан упорно позива да Европа размисли о будућности односа са Русијом и истиче да је Будимпешти у интересу да сачува добре односе са Москвом, а једнако истрајно упозорава и да одлуке које доноси Брисел одражавају чешће америчке него европске интересе.
Ковач каже да међу водећим државама ЕУ и НАТО нема концентрације моћи да надјачају моћ САД у блиској будућности. Тешко је, каже, замислити, да у скорије време Америка нема пресудни утицај у Европи у свим сегментима друштва јер већина посебно источноевропских земаља више гледа на Вашингтон као на престоницу него на Брисел.
Два крила НАТО
Отуда је, каже Ковач за Спутњик, основни услов за формирање „европског НАТО“ да Америка буде та која ће контролисати ту организацију као један део тог блока, док би други био задужен за Далеки исток и Кину. Ти елементи, подсећа генерал, постоје и у америчкој стратегији као начини за решавање два највећа проблема САД у будућности, а то су Русија као највећи војни конкурент и сузбијање свих елемената раста моћи Кине.
„Верујем у варијанту да ће Немачка бити водећа и у војној сфери, да ће добити извесне мандате у ком правцу да води НАТО и да у неком продуженом сукобу по мери потреба Америке буде способна да води рат против Русије. А САД би се са Британијом Аустралијом, Канадом, Новим Зеландом, Јужном Корејом и Јапаном борила око сузбијања интереса Кине на Далеком истоку везано за Тајван и Јужнокинеско море. У том правцу замишљам релативну самосталност ‘европског НАТО’ као дела глобалне организације евроатлантског простора са два подсистема — европским и далекоисточним“, предвиђа Ковач, који је и директор Евроазијског безбедносног форума.
Он ипак не искључује могућност да САД изгубе потребу да буду у Европи уколико, како каже, дође до исхода украјинске кризе на начин да се договоре са Русима о геостратешким интересима.
Др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду сагласан је да је идеја о војној самосталности Европе тешко изводљива и скоро па немогућа у актуелним условима и са постојећом политичком елитом у ЕУ.
„Ово што је Орбан изјавио је рационално и нормално али је у нескладу са реалним односом снага у Европи и чињеницом да су САД, поготово од почетка руске специјалне војне операције и трансатлантским аранжманом, у потпуности загосподариле простором ЕУ“, каже Митић.
Ова идеја, подсећа, није нова, постоји већ деценијама у оквиру ЕУ, а представљали су је пре свега Француска. Имала је више покушаја операционализације и током 2000-их укључујући и на Балкану с операцијом Алтеа у БиХ и Конкордија у Северној Македонији.
Сервилна ЕУ
Сада, у време кризе у Украјини, по мишљењу Ковача, тешко је очекивати да ће се реформисати ни ЕУ ни НАТО али је сигурно да ће решење кризе утицати на обе организације.
„Не жели Мађарска али ни многе друге државе доминацију Америке у Европи и не желе овакво њено насилничко понашање. Проблематично је што су Британија и Америка направиле сервилном ЕУ и све чланице НАТО. А нема отпора изузев Орбановог“, констатује генерал, напомињући да је Мађарска одавно препозната као држава која брани суверенизам у свим сегментима друштва.
Митић истиче да, кад је у питању НАТО, постоји само један газда, а то су САД, иако у Алијанси постоје пукотине — поред Мађарске ту је и Турска, због неувођења санкција Русији, сукоба са Шведском везано за приступање НАТО, као и због америчког условљавања продаје ловаца Ф-16 Анкари. Ту су и пукотине на релацији Немачке и Пољске око тога ко више помаже Украјини, па расцепт између Француске и САД око тога треба ли Алијанса да шири активности и на Пацифик, набраја Митић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 10, 2023
