Већина српске јавности, топло је поздравило победу Сиризе на изборима у Грчкој, због њиховог противљења бриселској бирократији, док је мишљење аналитичара и медија било подељено. Редакција СРБИН.ИНФО тим поводом је разговарала са два страна аналитичара супротних ставова по питању Сиризе, да би вам пренели што објективнију слику о том феномену. Димитрос Папагеоргиоу је грчки новинар из Атине, радио у неколико различитих грчких медија. По опредељењу десничар и противник ЕУ. Џошуа Татарковски је независни новинар, режисер из Јерусалима, левичар и противник САД империјализма.

Како коментаришете победу Сиризе на овим изборима?

Димитрос Папагеоргиоу: Ово је нешто што је морало да се деси. Влада Нове Демократије је имала све изгледе да падне. А пошто социјалистичка партија више и не постоји, вечина њених бирача сада гласају за Сиризу, једини логични закључак је да су морали у једној тачки да дођу на власт.

Џошуа Татарковски: Победа Сиризе има огромне последице за Грчку, Европу, па чак и свет. По први пут у грчкој историји, партија која је заиста на левици, која комбинује комунстичке, социјалистичке и зелене елементе, је победила на изборима. Треба запамтити да су такозвани социјалисти ПАСОК-а Јоргоса Папандреа, пристали план изласка из кризе наметнут од представника Тројике (Европска комисија, ММФ и Европска банка), који је садржао мере штедње. Овај пут је Нова Демократија само наставила. Штедња је подразумевала, у стварности, пад плада, смањење пензија за 40 посто, смањење обима економије за 26 посто, повећање цена и смањење улагања у здравство и образовање. Грци су видели да нема будућности са мерама штедње и рецесијом, и сигурно ако постоји неко место где је либерални капитализам доживео крах, то је дефинитивно Грчка.

Због тога грчки народ је одлучио да гласа за странку која је нудила наду, отпис дугова грађана, бесплатну струју за оне који немају да плате и проширење јавног сектора, док, наравно укида мере штедње. Победа Сиризе је радикална промена од свега уобичајног у Грчкој. У земљи где је војна диктатура некада била нормална и где су грчке комунисте убили и издали нацистички сарадници и Винстон Черчил 1945, странка чији чланови већином долазе из комунистичке традиције, је коначно на власти.

Без обзира на све, стара гарда и центри моћи у Грчкој нису претерано задовољни са овим, и вероватно ће покушати да спрече наредне потезе Сиризе. Сириза мора зна да су услови живота за грађане постали неподношљиви и да је потребна снажна социјална политика. То није странка која ће наставити са истом старом неолибералном политиком, и ако којим случајем би, народ би се побунио против тога.

Да ли може Сириза да изведе Грчку из економских проблема и да откаже мере штедње? Да ли могу да преговорима дођу до бољих услова отплате?

Димитрос Папагеоргиоу: Ја сумњам да Грчка може да изађе из садашње финансијске кризе, са било којом влашћу која мора да преговара са истим оним лобијима који зарађују од проблема Грчке, нарочито са англосаксонским банкарским системом и његовим великим фондовима и инвеститорима.

Власт може да откаже неке од мера штедње, али ће то вероватно бити урађено као што су и прошле власти чиниле. А то је новим зајмовима и стављањем терета на леђа будуђих генерација. Што се тиче преговора, ја не мислим да се те одлуке доносе у Грчкој, већ у Берлину, Паризу, Лондону и Бриселу. Остале земље ЕУ су само као сателити у овом тренутку.

Џошуа Татарковски: Сириза је у врло тешкој позицији. Са једне стране, мора да обезбеди грчком народу бољи квалитет живота, помоћ за сиромашну трећину популације, и да спроведе своју амбициозну социјалну политику. Са друге стране, Грчка ће свакако, бити под притиском Немачке и Тројке на разне начине, и то врло лако може да прерасте у сукоб у којем је све против Грчке дозвољено. Прекид дотока новца у земљу је једна од опција. Ако Сириза пристане на компромисе, али не може да обезбеди народу, биће замењена. Економска ситуације у Грчкој је врло сива.

Питање је само да ли ће Тројка разумети кроз шта Грчка пролази, схватити да су мере штедње пропале и пристати на значајно смањење дуга. Вероватно ће бити спремна на компромис само козметичке уступке, далеко од оних који могу да задовоље Сиризу. Грчкој треба новац за социјални програм, и Тројка вероватно неће моћи да га обезбеди, зато што већина новца који се добије, оде на отплату старих дугова.

Ако Сириза истраје у својим захтевима, Немачка ће се наћи у тешкој позицији, знајући да ако то да Грчкој, Шпанија ће тражити исто то, после победе странке Подемос на изборима. Због овога, и због економског фундаментализма који Троијка пропагира, а и због негативног става према Сиризи, преговори највероватније неће успети, и Сириза ће морати да задржи евро као валуту, и да смисли план Б који укључује земље БРИКС-а, нарочито Русију. Могућ је и други сценарио у којем нека трећа земља плаћа, и Грчка остаје унутар еврозоне.

Какав је однос нове грчке владе према Русији?

Димитрос Папагеоргиоу: У реторици су све грчке владе увек се држале добрих односа са Русијом, са изузетком владе Папандреа и његовог наследника у ПАСОК-у Венизелоса. Међутим проблем је оно што се ради у пракси. Морамо да чекамо и видимо да ли ће заиста бити икакве промене у спољној политици.

Џошуа Татарковски: Премијер Алексис Ципрас пре неколико месеци је рекао да је нова влада у Украјини састављена од неонациста и да се противи санкцијама Русији. Ципрас је посетио Москву у марту и састао се са политичарима који су под санкцијама САД. Треба такође запамтити да истог дана када је постављен за премијера Грчке, Ципрас је посетио Каисариани, где је 200 грчких комуниста партизана стрељано од стране нациста, и положио цвеће тамо. Не може се потценити симпатија коју многи чланови Сиризе имају према Русији.

У исто време, Ципрас је прагматичан и не може да буде трн у оку ЕУ са противљењем санкцијама, све док је унутар ЕУ и преговара о отпису дела дугова. Влада Сиризе је ипак, успела да уклони из резолуције фразу да се Русија криви за инцидент у Мариопољу и помињање проширивања санкција.

Десна странка „Независни Грци“, која је сада део владе, је изразито проруска и антинемачка. Међутим, док је Сириза проруска због ант фашистичког става и симпатије према Русији, Панос Каменос, лидер „Независних Грка“ је проруски настројен због своје мржње према Немачкој и зато што види Русе као православну браћу. После припајања Крима Русији, Каменос је рекао: „Ми јавно подржавамо председника Путина и руску владу који штите нашу православну браћу на Криму“. Чињеница да је Каменос посетио Москву у Јануару 2015, током предизборне кампање, говоре о томе да је он снажно про руски настројен.

И Сириза и „Независни Грци“ су против мера штедње, против Немачке и за Русију.

Неки кажу да Сириза има поприлично анти традиционалне ставове. Која је позиција Сиризе што се тиче геј права, улоге цркве у друштву и грчке традиције?

Димитрос Папагеоргиоу: Ја очекујем да ћемо ускоро легализовати геј бракове у Грчкој, пошто је Сириза састављена од више малих партија које укључују групе геј лобиста. Док је била опозиција Сириза је непрестано се залагала за „геј права“, за „анти – сексистичке“ законе, чак и за чвршћи анти- расистички закон, који би укључио и противљење правима педера.

Сириза жели да раздвоји Грчку Православну цркву од државе, и то се види очигледно, из одбијања министара да положе црквену заклетву, и наравно из тога да њихов лидер, Ципрас, сматра себе атеистом и одбија да крсти своју децу или да изврши црквени обред венчања. Са друге стране у Цркви има пуно оних који подржавају Сиризу. Негирати ове чињенице није само негирати значај религије, већ и традиције Грка.

Џошуа Татарковски: У интервју пре неколико година, Алексис Ципрас је рекао да ће размотрити питање геј бракова пошто реши финансијске проблеме Грчке. Сириза је генерално увек подржавала одвајање Цркве од државе. Међутим, током своје предизборне кампање, Ципрас је посетио манастир Агио Орос на Светој Гори и тамо је топло примљен од стране монаха. Он јасно говори о својем поштовању за Православље и за његов значај за Грчку и грчку историју. Ципрас је прославио Богојављење у Пиреију, где је опет топло примљен од стране свештенства.

У исто време, он није положио заклетву пред Библијом када је постао премијер. Ципрас је показао огромно поштовање за Православље, док је он лично вероватно врло секуларан. Његов коалициони партнер, „Независни Грци“, су много више наклоњени Цркви и против геј бракова. Међутим, ова питања неће доћи на дневни ред скоро, зато што је приоритет решавање економских проблема Грчке.

Колико је велики грчки проблем илегалне имиграције? Какав је став Сиризе по том питању?

Димитрос Папагеоргиоу: То је огроман проблем у Грчкој. И део је разлога зашто је систем у Грчкој колапсирао у сваком аспекту. Здравствени систем, служба за запошљавање, све у Грчкој је претрпано захтевима имиграната. Али оно што је најстражније за мене је део програма Сиризе. Заменица министра за имиграцију Тасија Кристодоулопоулоу је у разговору за радио најавила давањњ држављанства деци имиграната, која су рођена и одрасла у Грчкој: „Сириза је обећала да обезбеди грчко држављанство свој деци рођеној и одраслој у Грчкој, такозваној другој генерацији имиграната“.

Она је ставила акценат на интегрисање све те деце која немају ниједан дом сем Грчке, па чак и оне која нису рођена овде, већ су дошла у Грчку у раном детинству, и овде завршила школу.

Врло лако се види да ми овде говоримо тврдокорним присталицама мултикултурализма. Вероватно ће дати и право гласа имигрантима. Та иста заменица министра је рекла да је наша дужност да држимо отвореним коридор са имигрантима ка Европи.

Грци генерално не одобравају овакве ставове и гласали су за Сиризу због економске политике, али ће упркос свему Сириза спровести ове планове, да би задовољила тврдокорне нове левичаре који чине део њихове инфраструктуре.

Џошуа Татарковски: Сириза је у прошлости говорила против тешких услова у сабирним центрима за азиланте, често називаним „гето областима“ за избеглице. Тренутно се у Грчкој налази 44 хиљаде азиланата. Сириза ће бити отворенија у давању азила онима који траже и смањиће потребу да их полиција враћа назад. Међутим, такође ће поново преговарати услове Споразума у Даблину 1990, по коме имигранти морају да буду насељени у земљу где прво дођу, што ставља велики терет на леђа Грчке.

Које је наслеђе победе Сиризе? Да ли је ово тачка преокрета за целу Европу?

Димитрос Папагеоргиоу: Па ово је историјски моменат, пошто по први пут странка радикалне левице је преузела власт у некој земљи ЕУ. Ово ће дефинивно бити тачка преокрета. Ма шта се десило. Ако Сириза не успе, ово ће целу Европу окренути на десно. Али ако макар делимично успе, имаћемо још оваквих странака које се боре за власт.

Џошуа Татарковски: Победа Сиризе, без сумње, представља радикални изазов за ЕУ као целину. По први пут у историји ЕУ, влада Југа, је одлучила да се успротиви неолибералном фундаментализму и наредбама ЕУ, Европске Централне Банке и ММФ-у. То значи да коначно, Грци имају имају шансу да искажу своје мишљење, укину мере штедње и да траже поновне преговоре о отплати дуга. То је наравно, демократско право, али такође говори о томе да начин на који је ЕУ казнила Грчку, Шпанију и Италији мерама штедње је врло недемократски.

Због тога сукоб је неизбежан. Због победе Сиризе, Подемос у Шпанији је добио на замаху, а људи у Италији, Португалу и Ирској пажљиво прате ситуацију. Грчка има потенцијал да радикално промени ЕУ, или у најмањем случају, ако не уступи од својих захтева, да се ослободи недемократских неолибералних захтева Тројике.

У светлу овога, није тешко разумети зашто Брисел и Берлин забринуто гледају на ситуацију, и може се очекивати невероватан притисак у будућности.

Међутим, Сириза има млад, храбар и јако образован тим људи, и ја верујем да ће они знати да се носе са тим притиском. Сириза не сме да разочара јавност, због велике наде коју народ има у њих и зато што је ситуација неподношљива. Од исхода преговора зависи и будућност Шпаније и других држава. Тако да су улози изузетно велики.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)

Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.

Oznake: Džošua Tatarovski, Grčka, Dimitrous Papagergiu, EU, Siriza, srbin info, Teša Tešanović, Cipras