Прочитај ми чланакМаркос Антонио Милинковић, најбољи одбојкаш у историји Аргентине, доживео је трагедију током летовања у Хрватској, где му се син Лука (13) утопио на Брачу. Својевремено је овај 45-годишњак, пореклом из Србије, био један од најомиљенијих спортиста своје јужноамеричке земље, а сада је у неверици због онога што је његова породица доживела на наизглед обичном одмору.
Милинковић, висок 205 центиметара, био је аргентинска звезда на крају 20. и почетком 21. века. И не чуди, предводио је тамошње одбојкаше до њихових највећих успеха, блистао и на европској клупској сцени, али и на светској.
Чим је почео да се интересује за спорт, као и многи Аргентинци, опробао се најпре у фудбалу. Због висине се брзо пребацио на кошарку, али када је, релативно касно, са 17 година, пробао одбојку, у њој је одмах пронашао себе.
Као коректор, поенима је освајао сваког тренера и сваког навијача, било да се ради о малом клубу Спортиво Баљестер или Обрас Санитариасу из Буенос Ајреса, било у Италији, у којој је најпре заиграо за друголигаша Томеи из Ливорна. Када се пробио у државни тим, а 1995. је освојио злато на Панамеричким играма са Аргентином, уследили су позиви великих клубова. Чак и из Бразила, где традиционално не влада нека велика љубав према аргентинским спортистима, али… Маркос је био другачији. Веома другачији.
Био је члан Паране, Шапекоенсеа из Санта Катарине и Олимпикуса из Рио де Жанеира, у међувремену успевао да буде и најбољи поентер светског првенства, иако је Аргентина те 1998. у Јапану била тек 11. А онда – његов поен за елиминацију неприкосновеног Бразила, у четвртфиналу Олимпијских игара 2000. у Сиднеју. Како је то умело да буде са Милинковићем, урадио је то онако како ривал не очекује, овога пута блоком за коначних 3-1 и потез који је тада проглашен „најважнијим у историји аргентинске одбојке“.
У Сиднеју је остао без олимпијске медаље, њих су освојили наши златни одбојкаши, сребрни Руси и бронзани Италијани, али је управо Маркос Милинковић пропглашен за најбољег играча олимпијског турнира. Био је, наравно, и најбољи поентер тих Игара са 150 освојених поена, испред Италијана Сарторетија (140) и нашег Ивана Миљковића (129).
Тада је већ био члан сланов Сислија из Тревиза, у коме је сезону провео са актуелним селектором репрезентације Србије, Николом Грбићем, својевремено најбољим „дизачем“ на планети, а убојити тандем донео је италијанском клубу титулу европског шампиона.
Милинковић је потом био МВП Светског првенства 2002, иако је Аргентина на свом терену завршила такмичење као шеста, играо је затим за Асистел из Милана, бразилски Унисул, па онда за Олимпијакос са којим је освојио ЦЕВ куп, а каријеру завршио у Буенос Ајрес Унидосу. Опроштај од одбојке увеличале су највеће звезде аргентинске и бразилске одбојке:
У међувремену се оженио Новосађанком с којом је и добио сина Луку, који је кренуо татиним стопама – био је члан Одбојкашког клуба Војводина, а играо на месту примача.
Подсетиом у овом тренутку још увек није познато како је дошло до трагедије на Брачу. Полиција је одмах дошла на место несреће и према првим извештајима, “нема елемената који би указивали на кривично дело”, тачније нису пронађени трагови насиља.
Према писању хрватских медија, код Луке нису уочене ни повреде које би довеле до тога да изгуби свест током роњења. О свему је обавештено и Жупанијско државно тужилаштво које је издало налог да се изврши обдукција.
Због ове трагедије, Маркос Милинковић је хитно кренуо из Аргентине за Хрватску.
