Pročitaj mi članak
Инцидент у ваздушном простору приликом обарања руског војног бомбардера „су-24″, који се десио 25. новембра, за сада под још неутврђеним околностима, поставља многа питања у ваздухопловној правној теорији и пракси рата. Пре свега, да ли је руски авион био у турском ваздушном простору или се обарање десило у сиријском ваздушном простору, који су повредили турски ловци ф-16.
Пише: Предраг Пејчић
Са становишта међународног права значајно је, исто тако, поштовање правног положаја пилота који су искочили из оштећеног авиона, то јест катапултирали се, и уз помоћ падобранских гуртни намеравали да се спасу.
Питање напуштања авиона који је погођен, то јест у невољи је, увек се доводи у везу с правним статусом посаде. Овде је јасно да су снаге побуњеника, као што је приказано на „Јутјубу“, пуцале на пилоте док су они били у ваздуху и ван авиона, те тако немоћни да се бране, с обзиром на то да су били незаштићени од момента катапултирања.
Статус пилота од момента напуштања авиона у невољи, док се не додирне тле, регулишу правила Допунског протокола уз Женевске конвенције о заштити жртава међународних сукоба, о чему у Протоколу 1 стоји:
„Ниједна особа која искаче падобраном из ваздухоплова у невољи не сме да буде предмет напада за време искакања.“
Руски пилоти, док су се спуштали падобранима, налазили су се у очигледној ситуацији да су били неспособни за борбу (bors de combat – ван борбе), и уживали су статус заштићене особе.
Акт отварања ватре на пилоте који се спуштају на земљу падобраном сматра се нечасним и недостојним актом сваког борца на земљи. Таквих случајева је и раније било много, на пример у време клипне авијације, када су пилоти, пошто су оштетили авион противника, гађали пилоте који су искакали, а затим кружили око њих док их нису незаштићене на падобранима усмртили.
Правило да се пилоти, док се спуштају падобраном не гађају и не убијају проширено је у пракси ратовања, јер после спуштања на земљу, на територију коју контролише противничка страна, пилот има могућност да се преда пре него што постане мета.
У овом најновијем случају, претпоставља се да је један руски пилот убијен док је био у ваздуху на одређеној висини близу земље, док је други преживео. Забележено је да је отварана ватра и на руски хеликоптер и један члан посаде је такође убијен, иако је хеликоптер био у служби спасавања и трагања. Можда је имао и видне ознаке црвеног крста, па је и он, по међународном праву, требало да буде заштићен.
Током ратова предузимане су непопуларне мере одмазде због напада на пилоте који се спасавају падобраном. Немци су путем ноте у Другом светском рату обавестили Французе да ће за сваког убијеног пилота стрељати 50 француских цивила. Америчка авијација је у Вијетнаму употребљавала забрањене напалм-бомбе као одмазду за њихове убијене – претходно катапултиране пилоте.
За сада се не зна да ли је убијени руски пилот био рањен док се спасавао, што му је давало и статус рањеника, који је такође заштићен по међународном ратном праву.
Статус падобранца који су користили руски пилоти заштићено је средство спасавања, аналогно особама у чамцима на мору, за разлику од ваздушно-десантних јединица, којима је падобран борбено транспортно средство.
Извор: Политика
