Pročitaj mi članak

„ŠTA UOPŠTE ZNAČI ‘normalno vreme’?“

0

Inicijativa za ukidanje "pomeranja sata" u zemljama EU je široko komentarisana, naročito otkad je EK sprovela anketu na internetu da bi "čula" želje građana.

То пише грчки лист „Катимерини“ због престанка важења „летњег рачунања времена“, бар за ову годину.

Предлог Европске комисије је да државе-чланице изаберу за стално „зимско“ или „летње рачунање времена“, чиме би се окончало вишегодишње померање сата у марту и октобру.

Промена, осим што доноси додатни сат сна, онима који се буде рано, омогућава да ујутро имају више светла, те и да потроше мање електричне енергије. Исти резон је и да лети сатови показују сат више, што тада „доноси додатно дневно светло“ предвече.

Промена може бити последња, јер многе чланице ЕУ траже укидање те мере „која доноси илузију да штедимо време које је миленијумима, све до савременог доба, било апсолутно, беспоговорно и немилосрдно непроменљиво“, подсећа лист.

Постоје многи разлози што је трајно укидање „померања сата“ „готова ствар“ – како је септембра у говору у Европском парламенту рекао чак и сам председник Европске комисије, Жан-Клод Јункер, и најавио да ће Европска комисија управо то предложити чак и пре евро-избора у мају.

Иницијатива коју је покренула Финска, а подржале је земље са севера Европе, јесте важила за „готову ствар“ док ниј наишла на јако противљење великог броја других држава-чланица ЕУ, углавном на југу – Малте, Кипра, Португалије и Грчке.

Став Грчке је својевремено исказао надлежни министар инфраструктуре Христос Спирцис који се залагао за очување „зимског и летњег рачунања времена“.

Недавно је стигао предлог сада председавајуће ЕУ, Аустрије, да се због непомирљивости ставова држава-чланица, одлука одложи за 2021. годину.

У понедељак, у Грацу, Аустрија ће позвати државе-чланице да званично одлуче о том њеном предлогу, и очекује се да Грчка остане при ставу да све и даље буде по старом.

Сада је у питању сама идеја која стоји иза померања сатова – да људима више прија да се прилагоде природном светлу и да уз то уштеде енергију. Студије које је анализирала Европска комисија, показују да су уштеде при потрошњи електричне енергије маргиналне – 0,5-2,5 одсто.

Иако је истина да је зими лакше ићи на посао по јутарњем светлу, пише „Катимерини“, то значи да се с посла враћа кући када је већ пао мрак. У европској дебати је томе додато да померање сата има последице по здравље, јер многи кажу да у данима после те промене осећају умор и да се теже концентришу.

Предлог Комисије је стигао после истраживања широм Европе, у којем је 84 одсто испитаника подржало укидање померања сата. Ипак, у том истраживању је учествовало само 4,6 милиона од 500 милиона становника ЕУ, а на пример у Грчкој се за то истраживање није ни знало.

Одлука Европске комисије да 2019. године укине промену времена, „изазвала је главобоље“ и јер државе-чланице морају да одлуче „у којем времену желе да живе“ – летњем или зимском.

Мада ће Европска комисија, како је септембра у Европском парламенту најавио њен председник Жан-Клод Јункер, и пре европских мајских избора, предложити укидање померања сата, почетком ове године Европски парламент је, са 384 гласа „за“, 153 „против“ и 12 уздржаних, резолуцијом затражио од Европске комисије да само процени садашњи систем и, ако је потребно, да поднесе предлог за ревизију.

Комисија је одговорила чврсто: да ће последње обавезно померање сата бити у недељу, 31. марта 2019. године. Потом, оне државе-чланице које желе да се трајно врате на стандардно, „зимско време“, помериће сатове последњи пут у недељу, 27. октобра 2019. године. После тог датума, више нец́е бити могуц́а сезонска промена времена, одлучила је Европска комисија.

Комисија сматра да ове године померање сата на „летње време“ није имало никакве посебне сврхе, односно да није донело уштеду енергије. Истраживања сугеришу да су уштеде енергије летос биле сасвим маргиналне и да се грађани све више жале на негативне ефекте померања сата на њихово здравље.

Између осталог, утврђен је пораст броја срчаних удара због поремећаја спавања, док је једно истраживање изнело да следећег радног дана после померања сата на „летње време“, судије у САД изричу затворске казне у просеку пет одсто дуже од казни које су изрицали претходне недеље, пре померања сата, као и од казни које изричу касније, када се навикну на „летње време“.

Уз све то, различите су потребе становника Севера и Југа, пише лист, позивајући се на експерте.

Пре неколико месеци је 70.000 грађана Финске потписало декларацију против летњег времена, у којој им је главни аргумент да померање сата има негативне последице по пољопривреду, безбедност у саобраћају, здравље и продуктивност рада.

Међутим, с тим се не слаже угледни грчки физичар и астроном Дионисис Симопулос, почасни директор грчког Планетаријума „Евгенидио“. Он је за „Катимерини“ изјавио да „ниједна озбиљна научна студија не подржава штетност промене времена за пољопривреду, безбедност саобрац́аја на путевима, за здравље и продуктивности рада“, иако то тврде Финци.

Сасвим супротно томе, спроведене студије показују да је током „летњег времена“ број погибија пешака у саобраћају четири пута мањи него иначе, а Симопулос тврди и да је потврђено да је уштеда енергије велика.

„Северњаци имају другачије проблеме него јужњаци“, рекао је он. „Које год рачунање времена било, код њих ноћ лети траје свега један сат, тако да их није брига шта сат показује. А ми, јужњаци се лети забављамо. Ја сам за летње време, дванаест месеци годишње“, рекао је Симопулос и упитао: „Шта уопште значи ‘нормално време’, пошто сатове можемо да подешавамо како год хоћемо?“.

Данас мањина становништва света користи „летње рачунање времена“. Скоро све азијске и афричке земље не учествују у померању сата. Русија је 26. октобра 2014. године одлучила да стално користи „зимско време“, а Турска је септембра 2016. године одлучила да трајно користи – „летње“, закључује „Катимерини“.

                   ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!