Прочитај ми чланак

Шта се крије иза одлуке Фокс њуза да отпусти Такера Карлсона

0

Изненадна одлука о отказу свом далеко најгледанијем водитељу стигла директно од генералног директора Фокс корпорације Руперта Мардока, наводи Лос Анђелес тајмс

Фокс њуз је у изненадном саопштењу објавио да се споразумно разилази с Такером Карлсоном.

Према писању Лос Анђелес тајмса, људи упознати са ситуацијом, али неовлашћени да је јавно коментаришу, кажу да је одлука да се Карлсону да отказ стигла директно од генералног директора Фокс корпорације Руперта Мардока.

Отпуштање Карлсона доводи се у везу са тужбом за дискриминацију коју је поднијела Аби Гросберг, некадашња продуценткиња његове емисије, оптужујући Карлсона и друге руководиоце у Фоксу за стварање „сексистичког радног окружења упереног против жена“, као и антисемитске коментаре, пише лист.

Наводи се и да се Мардоку није допало Карлсоново извјештавање о догађајима на Капитолу од 6. јануара 2021, послије избора за предсједника, пошто је Карлсон истицао теорију завјере да су све испровоцирали агенти владиних обавјештајних служби, стоји у тексту Лос Анђелес тајмса.

Одлука о отказу Карлсону не доводи се у везу са нагодбом према којој је Фокс пристао да исплати скоро 800 милиона долара фирми Доминион, која је организовала електронско гласање на изборима 2020. године, наводи се у тексту.

У коментару на отказ Карлсону, Роберт Ф. Кенеди каже да је одлука услиједила пет дана пошто је Карлсон у својој емисији од 19. априла 2023. прешао црвену линију признајући да су телевизијске мреже промовисале смртоносне и недјелотворне вакцине у интересу фармацеутске индустрије.

Један од коментара на Твитеру преноси гостовање Карлсона у једном подкасту, у ком каже да никад не би ни почињао радити на медијима да је одмах схватио да су медији издувни вентил, односно систем за контролу становништва.

Карлсон је недавно одржао говор у Задужбини Наслијеђе (The Heritage Foundation), конзервативном трусту мозгова, у ком је између осталог рекао да је данашња борба у Америци духовна и да представља борбу између добра и зла.

„То није политички покрет. То је зло“, рекао је Карлсон о поступцима љевице. Страну „зла“ окарактерисао је као насилничку, мрзилачку, усмјерену против реда и на подјеле у друштву, неорганизовану и прљаву. Признао је и да заборавља да се моли за Америку против ових креатура зла – што би сви требало да радимо свакодневно.

Карлсон је рекао да ова борба није о „економији или политичким програмима“, као прије више деценија, кад је почињао радити за Задужбину. Он сматра да се ми који смо на страни добра морамо супротставити насилничким покретима попут трансџендеризма и промовисања абортуса, али да то морамо чинити с друкчијим ставом него раније, пошто бисмо морали приступити овој борби више с „духовне“ стране.

Карлсон је изјавио да је промовисање абортуса као „нечег доброг“ заправо „жртвовање дјеце“.