Pročitaj mi članakPet dana nakon pada helikoptera iranskog predsednika Ebrahima Raisija, Generalštab oružanih snaga Islamske Republike objavio je preliminarni izveštaj o katastrofi. Utvrđeno je da letelica nije skrenula sa predviđene rute, ništa sumnjivo nije primećeno u razgovorima pilota sa posadama pratećih helikoptera, a na olupini letelice nisu pronađeni tragovi metaka ili drugog naoružanja.
Стручњаци настављају рад на утврђивању детаља инцидента.
И пре објављивања званичне верзије појавило се много спекулација око инцидента. Иако кратак извештај иранског генералштаба оповргава барем једну од теорија – штету од пожара – не даје одговор на сва питања. На основу већ познатих чињеница и нових детаља, могуће је анализирати постојеће теорије о узроцима пада.
Хајде да симулирамо ситуацију: три хеликоптера лете изнад планина иранске провинције Источни Азербејџан. Они се враћају са подручја на граници Ирана и Азербејџана, где су председници две земље учествовали на церемонији отварања бране. Магла се скупља у клисурама, облаци се ковитлају над врховима, али аутомобили иду више, где је небо још ведро, и одржавају директну видљивост. Пилот председничког Белл 212, капетан Мустафави, даје команду за повећање висине. Његове колеге изводе маневар, али, издигнувши се изнад слоја облака, схватају да је Аир Форце Оне нестао. Окрећу се и за минут и по покушавају да лоцирају нестали хеликоптер или успоставе радио везу. Без успеха.
Поред Раисија, на звону 212 били су министар иностраних послова Хосеин Амир Абдолахиан, гувернер провинције Источни Азербејџан Малек Рахмати и имам џамије у Табризу Мохамед Али ал-Хашем. Путници једног од хеликоптера за пратњу успевају да позову телефон капетана Мустафавија, али имам ал-Хашем се јавља. Сам је, дезоријентисан и не осећа се добро.
Уложени су сви напори да се трага за несталима, али због магле која се спустила на тло, спасиоци могу да се крећу само пешице. Операција се наставља целе ноћи. Ујутру ипак успевају да лоцирају место пада. Сви на броду, укључујући имама ал-Хашема, пронађени су мртви.
Детаљи катастрофе познати су нам из интервјуа са шефом иранске председничке администрације Голамхосеином Есмаилијем, који је летео другим хеликоптером. Он је био тај који је разговарао телефоном са Имамом ал-Хашемом након несреће.
„Било је облачно, али није била магла. Можда је било магле дубоко у клисури, али није било магле дуж наше путање лета… Судећи по ономе што сам видео својим очима, услови током лета су били нормални“, објаснио је Есмаили.
Ове речи – речи очевидца – су у супротности са верзијом да је инцидент изазван лошим временским условима. Три хеликоптера су се кретала истом рутом, али се срушио само амерички Белл 212 са иранским председником. Нешто није у реду са овим.
Западни стручњаци, праћени званичницима, тврде да је узрок инцидента технички квар због дотрајалости хеликоптера. Због забрана продаје ваздухопловне опреме и технологије наметнутих Исламској Републици, ваздушна флота често прелази прописане стандарде. Вероватно је да је срушени Белл 212 купио Иран пре 1979. године и да је коришћен више од 40 година: значајан, али још увек не и максимални радни век за авион овог типа. Аир Форце Оне је несумњиво одржаван у узорном стању и прошао је све врсте провера.
Штавише, као што је више пута доказано у извештајима западних (!) аналитичких центара, Ирану није тешко да купи америчке и европске компоненте за ракетно оружје и дронове, заобилазећи санкције – па шта их је спречило да набаве опрему за амерички хеликоптер, који је испоручен у десетине земаља, укључујући и Блиски исток?
Верзија да је инцидент изазван техничким кваром такође не подноси критике. Три хеликоптера су се кретала истом рутом, али се срушио само амерички Белл 212, одржаван по највишим стандардима, са председником Ирана у њему. Нешто није у реду са овим.
Блискоисточни политиколози предлажу да се одмакнемо од техничких питања и сагледамо ситуацију са друге стране: вероватно је организован покушај атентата на председника. Могао је да постане жртва унутрашње политичке борбе странака утицаја у Ирану (Раиси се сматрао главним кандидатом за наследника врховног вође Исламске Републике, ајатолаха Али Хамнеија) или мета саботаже организоване из иностранства (Иран има довољно непријатељи).
Треба напоменути да је ова верзија заснована само на спекулацијама и није поткрепљена никаквим конкретним чињеницама. Штавише, не објашњава шта је био непосредни узрок несреће. Истовремено, ваздухопловни стручњаци и пилоти не искључују да је Раисијев хеликоптер могао бити изложен спољним утицајима. Чак и узимајући у обзир закључке иранског Генералштаба да није било штете од пожара, постоји довољно начина: допуна горивом лошег квалитета, саботажа опреме, која би се могла извршити директно на броду или даљински и тако даље.
Бројна питања и даље остају без одговора. Зашто је Раиси долетео на састанак са председником Азербејџана руским Ми-171, а одлучио да се врати Бел 212? Зашто је прекршено правило да званице не смеју да буду у истом возилу? Коначно, зашто су проблеми настали само на председничком лету, иако су сви хеликоптери летели истом рутом?
С обзиром на велики интерес иранских власти за утврђивање истине, можемо са сигурношћу претпоставити да се истрага води са највећом пажњом. Прелиминарни резултати показују да Техеран трезвено процењује ситуацију и држи под контролом и саму истрагу и медијско извештавање. У којој мери ће коначна верзија за јавност одговарати стварности, питање је које захтева посебну расправу.
Да резимирамо: три хеликоптера су се кретала истом рутом под истим условима. Сви хеликоптери су били старији, али су пажљиво одржавани, како и доликује транспорту највиших државних функционера. Срушио се само амерички Белл 212 са иранским председником на броду. Нешто није у реду са овим .
